"Sanjam da unukica i ja pravimo prve korake": Vesna heroina NATO agresije preminula, a poslednju želju nije uspela da ostvari

Vranjanka Vesna Stojković (54) za koju se cela Srbija ujedinila, nažalost nakon kraće bolesti izgubila je bitku za život.

Vesna je jedan od heroja NATO bombardovanja, kada se bacila na granatu kako bi spasila svoju bebu. Nakon nesreće, njoj su amputirane obe noge, a ona se više puta oglašavala za medije i isticala, kako joj je potreban novac za proteze. 

Ovako je pričala Vesna, koja je imala samo želju da prohoda sa svojim unukom.

Svaki 5. april Vesni je teško padao. To je dan kada se njen život promenio iz korena, jer je ostala bez nogu, ali i dan kada je svoju ćerku Mariju uspela da spasi gotovo sigurne smrti. Njih dve našle su se na ulici baš onog trena kada su NATO bombarderi gađali kuće kod autobuske stanice u Vranju.

- Da, sećam se svega, zato je toliko i teško - pričala je Vesna već na početku razgovora.

Foto: Privatna arhiva

 

- Mislila sam da umirem, da je to kraj, i samo sam želela da sačuvam svoju bebu, kako znam i umem. Svaka majka bi to učinila, ne razmišljajući za svoj život. Čula se jaka detonacija i ja sam telom obgrlila Mariju koja je tada imala samo 16 meseci - prisećala se majka heroj. 

Obe su, pričala je, od siline udara poletele u vazduh. Vesna se borila da udahne i čim je uspela, pustila je glas.

- Morala sam da viknem, da mi se dete spasi. Rezervista na glavnoj kapiji je čuo taj jauk i prvi je pritekao u pomoć. Uzeo je Mariju i odneo je - pričala nam je Vesna. 

Štiteći bebu, zadobila je čitavu kišu gelera po nogama i bez njih i ostala. 

- Toliko je teško da ne znam reči kojima bih opisala. Dobila sam i dve autoimune bolesti zbog kojih je moje stanje dodatno loše. Lekari kažu "organizam sad sam sebe jede i ko zna šta će sledeće da napadne" - navodila je Vesna.

Čak su i mišići počeli da joj atrofiraju. Ipak, od borbe ne odustaje. Njena najveća želja je da dobije proteze dovoljno brzo kako bi prvi korak mogla da napravi zajedno sa unukom, koja je tada imala šest meseci.

- Sanjam da unukica i ja pravimo prve korake zajedno. Da joj pružam ruke, da je uhvatim kad krene da pada i da joj pomažem da ustane - kroz suze nam je pričala Vesna.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.