Besplatnu pravnu pomoć za žrtve nasilja niko ne koristi: Advokati bez angažovanja, uprkos velikoj pomoći koju mogu da pruže žrtvi

Žrtve porodičnog nasilja, koje je nažalost neretka pojava, mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć. Ovo pravilo važi za žrtve lošijeg materijalnog statusa, ali uprkos toj mogućnosti javlja se zanemarljiv broj žena.

Zbog nasilja u porodici, besplatnu pravnu pomoć prošle godine dobilo je 486 osoba, muškaraca i žena, podaci su Ministarstva pravde. To je tek 0,2 odsto ukupnog broja prijavljenih slučajeva nasilja. U 70 odsto slučajeva žrtve su bile žene.

- Nikada nisam bila pozvana za pružanje besplatne pravne pomoći, koja se odvija tako što se advokati pozivaju putem kol-centra. U Kragujevcu, konkretno, svi smo registrovani kao pružaoci besplatne pravne pomoći. Advokati koji su registrovani treba da postupe po pozivu, što se generalno izbegava - ističe advokatica Aleksandra Zakić.

U Registru pružalaca besplatne pravne pomoći Advokatske komore Srbije, nalazi se gotovo četiri hiljade advokata, ali su retko viđeni u sudnici u postupcima nasilja u porodici.

- Nije svejedno kada se radi o žrtvama nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, da li će žrtvu zastupati advokat koji je prošao specijalizovane obuke ili će biti iz opšte prakse i ko nije senzibilisan, jer sve to može da dovede do dodatne viktimizacije ili da se žrtva obeshrabri i odustane - kaže sudija novosadskog Apelacionog suda Olivera Pejak Prokrs.

Foto: Shutterstock/Ph_Stephan

 

Primena u praksi

Za žrtve porodičnog nasilja ne traži se potvrda o imovinskom stanju, ali je potrebna beleška da je nasilje prijavljivano ili rešenje o izrečenoj hitnoj meri.

- Žrtva ne može da bira advokata. Kada joj službenik u opštini kaže da ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, biće vam određen advokat, koji može da se prihvati ili odbije - objašnjava Pejak Prokrs.

U praksi, ta pomoć se uglavnom svodi na sastavljanje tužbe. Za razliku od žrtava nasilja, žrtve proganjanja ili seksualnog uznemiravanja moraju da prilože potvrdu o imovinskom stanju.

- Čitave grupe žena su ostale bez pravne pomoći zbog rešenja zakona. Primena u praksi je komplikovana, kada odlazite u lokalnu samoupravu, pa je pitanje da li su senzibilni. Lokalna samouprava, ako misli da treba da angažuje advokata za ženu, pravi dodatni problem. Pet godina kasnije, jedva da primenjujemo zakon - navodi stručnjak za rodnu ravnopravnost Biljana Maletin.

Maletinova kaže da bi i specijalizovane ženske organizacije, sa višedecenijskim iskustvom, trebalo da dobiju pravo da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.