"Shvatio sam da imam bolest od koje se umire!" Košarkaš Vladimir Petrović otvoreno o borbi sa rakom testisa: Porodici je bilo teže nego meni!

Uz veliku podršku porodice i snagu volje košarkaš Vladimir Petrović pobedio je rak testisa i nastavio da bije neke druge košarkaške bitke!

Novembar je bio mesec posvećen muškom zdravlju, osvetljavajući važnu temu koja se često gura pod tepih – sramotu, stigmu i predrasude koje sprečavaju muškarce da brinu o svom zdravlju. Statistike su neumoljive - muškarci se lekarima često obraćaju tek kada bolest uznapreduje. Ipak, otkriven na vreme, rak testisa je potpuno izlečiv, ostavljajući prostora za normalan i ispunjen život.

Heroj ove priče je Vladimir Petrović, košarkaš, koji je sa samo 27 godina saznao svoju dijagnozu. 

Danas, dvadeset godina kasnije, on ne samo da je simbol istrajnosti i hrabrosti već i dalje aktivno igra košarku, sa ciljem da obori svetski rekord u broju odigranih sezona.

- Zdrav sportski život i dan danas vodim, uvek sam se hranio zdravo, odmarao, trenirao. Majka se bavila zdravom ishranom i tako je mene i brata hranila. Imam neku bazu još od kad sam bio klinac, tog zdravog života. Kroz trening sam naučio sebe disciplini, takav sam i dan danas. Pazim na sve. Simptomi nisu bili neki, osim fizičke prirode. Video sam promene, prvo sam se obratio bratu rekao mu da mi nešto nije kako treba, da mi se menja i povećava. Onda sam otišao kod lekara, snimio sam, na ultrazvuku je ustanovljen tumor testisa - počinje svoju priču košarkaš Vladimir Petrović i nastavlja: 

- Rekli su mi odmah da će me operisati, bio sam tada pozitivan, razmišljao sam to će sve proći i nastaviću sa normalnim životom. Ali kad sam video moje najbliže u kući i prijatelje, video sam da je njima mnogo teže, nego meni bolesniku. Uvek je tako, na primer moj brat je bio tada u depresiji. Nije pio alkohol sedam godina do tada, pa se onda propio. Nismo nikome ni govorili šta mi je, njima je bilo teže nego meni. 

Foto: Printskrin/Una TV

Košarkaš je tek tada postao svestan koliko je teška situacija u kojoj se svi oni kao porodica nalaze. 

- Kad sam video njih, shvatio sam da je ozbiljna situacija. U jednom trenutku sam pomislio i da mogu da umrem, bolest je od koje se umire. Ako se dese neke metastaze...Kada sam to shvatio, isplakao sam se i rešio da se neće to desiti, da neću umreti, da će biti sve okej - iskren je bio Petrović.

Bolest testisa dešava se često osobama mlađe dobi, a simptomi su najčešće isključivo fizičke prirode. Zbog toga lekari ističu da je najvažnije da poznajete svoje telo i što ranije primetite promene na testisima. 

Foto: Printskrin/Una TV

Što se ranije bolest otkrije, veća je verovatnoća da svoj život nakon operacije i terapija nastavite baš tamo gde se pauzirao kada ste saznali za bolest.

- Video sam da su oni klonuli svi, da im je teško. Brat je bio u depresiji, a inače je medicinski radnik kao i majka. Mama je bila pozitivna, kao i uvek, ona je takva kroz život oduvek, borac. Čak više nego brat, koji je muško. Odmah smo zakazali operaciju, jer sam se brzo obratio doktoru, nekih 15-20 dana otkako sam primetio promenu. Posle operacije sam išao na hemio terapije, četiri ciklusa, to je neka četri meseca, svaki mesec po tri-četiri dana. Samom operacijom je otklonjeno skoro pa 100 odsto tumora, ali morale su i terapije da se odrade - priča Petrović i nastavlja: 

- Nisam bio nešto za te terapije, ali to je najmanji ciklus koji sam ja dobio da odradim. To sam sve odradio i redovno kontrolisao tumor markere na svakih 15 dana i iz testa u test su se smanjivali. U jednom trenutku sam bio na nuli, ali sam odradio i posle toga još dve hemio terapije. Nastavio sam odmah posle toga i da treniram, pomalo sam trenirao i tokom terapija, lagani trening, nisam promenio život iz korena - ispričao je košarkaš.

Foto: Printskrin/Una TV

Sreća u nesreći, kako to obično biva jeste to što se sve dešavalo u košarkaškoj pauzi i van takmičarske sezone. 

- Sve to se dešavalo negde krajem maja, početkom juna je bila operacija, sva sreća tad nije bila sezona. Nikome nisam rekao za bolest, ni klubovima ni menadžerima. Planirao sam da odradim terapije do septembra, a onda posle toga počinje košarkaška sezona i onda mogu da krenem. Međurim, dobijao sam ponude u avgustu, ali ja sam im govorio kako sam operisao kilu i kako ne mogu sad još uvek da krenem sa košarkom, jer ja sam imao jednu terapiju krajem septembra. Krili smo to od javnosti -  kaže Vladimir Petrović i dodaje: 

- U novembru sam potpisao za Aris iz Soluna, gde sam i pre igrao. Njima sam rekao isto da sam operisao kilu i da mi treba još mesec dana da se oporavim. Oni su mi rekli nema veze, dođi, pa se ovde oporavljaj, da uđeš u trening, kad budeš spreman krenućeš. Oni su mi bili tada bivši klub i prijatelji, pa su me i bolesnog potpisali, iako nisu stvarno znali šta mi je - otkriva Petrović za UNU. 

Foto: Printskrin/Una TV

Želja za igrom na košarkaškom terenu pomogla mu je da prebrodi ovu životnu utakmicu i da svoj život nastavi normalno i ustremi se ka nekim novim pobedama. 

- Kada jednom imaš tumor, narednih 10 godina moraš da se kontrolišeš, a kad prođe taj period ti si onda osoba koja nema tumor. Tada može da ti se desi neki drugi oblik ili neka metastaza. Ali ja sam od tada imao redovne preglede, moraš da se kontrolišeš, jer si u opasnosti većoj nego neko drugi ko nikada nije imao tumor. Govorio sam sebi neće, neće mene, a ti posle toga moraš prve godine na svakih mesec dana da radiš tumor markere. Pa onda dve, tri godine radiš na šest meseci, pa onda posle toga jednom godišnje. Ti onda uvek tada pomisliš da ti možeš opet da dobiješ tumor, stalno si u nekom strahu. Kad je prošlo pet godina, bio sam mnogo mirniji, sada je prošlo 19 godina od tada, a ja i dalje igram košarku i nisam prekidao. Pokušavam da imam najviše sezona na svetu, da postavim taj rekord. Kada sam već došao do ovde, kada već imam priliku da budem sa najviše sezona u svetu, nastavio sam da igram, da izguram taj rekord - rekao je Petrović i dodao: 

- Hvala bogu zdrav sam, nisam imao neke velike povrede i dobro se osećam. Odlično se osećam, a i tada sam se osećao odlično, hvala Bogu da je tako. To su sve neke opomene i poruke u životu, sve ima svoje. Nema veze da li si živeo zdravo ili nisi, ta dijagnoza je bila neka poruka. Pitao sam se zašto baš meni da se desi, ali onda dođeš do odgovora, da je trebalo da budeš bolji čovek, da imaš bolji odnos prema bližnjima, prema ljudima, smatram i da ima i do toga dosta. Rekao bih da je sve to neka škola - sumirao je košarkaš Vladimir Petrović životno iskustvo koje je stekao u prethodnih dvadeset godina. 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.