Preminula Ana Gligić! Junakinja borbe protiv velikih boginja izgubila životnu bitku

Čuvena virusološkinja dr Ana Gligić, šefica laboratorije Instituta "Torlak" u vreme epidemije velikih boginja 1972, preminula je jutros u Beogradu, u 91. godini.

Tokom epidemije uspela je da izoluje virus variole vere, a svetski su poznati njeni naučni radovi na otkrivanju virusa marburg i mišije groznice.

Kada je Srbiju i svet pogodila pandemija koronavirusa aktivirala se iz penzije i stručnim savetima upozoravala javnost na značaj vakcinacije i epidemiološke zaštite.

Ana Gligić bila je jedna od junakinja borbe protiv poslednje evropske epidemije velikih boginja koja je na zimu i proleće 1972. godine pogodila SFRJ, uglavnom teritoriju Srbije, a najviše u delu Kosova i Metohije, po povratku Ibrahima Hotija iz okoline Đakovice sa hodočašća do Meke.

Hoti je od februara zarazio 11 osoba, među kojima je bio i učitelj Latim Mumdžić iz Tutina. Mumdžić je prve simptome uočio 2. marta, a do 10. marta, kada je preminuo, bio je na lečenju u bolnicama Novom Pazaru, Čačku i Beogradu, i nijedna analiza nije uspela da otkrije uzrok bolesti i, ispostaviće se, smrti. 

U međuvremenu se broj prijavljenih slučajeva sa sličnim simptomima na teritoriji KiM povećavao, pa je postojala sumnja da je reč o epidemiji, što je bio dovoljan znak da se u pomoć pozove Gligićeva. 

- Ispred moje kuće na Voždovcu je 15. marta uveče, oko osam uveče, stiglo vozilo Torlaka. Pozvali su me da se hitno uputim na Institut kako bismo sproveli analize - prisećala se kasnije Gligićeva.

Uzoroci su sa KiM u Institut "Torlak" stigli do pet ujutru, a sve analize ukazivale su na ono na šta je Gligićeva odmah posumnjala – velike boginje su u Jugoslaviji.

- Počela je borba, a često smo automobilom, pa čak i helikopterom, odlazili u zaražena područja, gde god bi postojala sumnja da postoji opasnost od širenje epidemije - govorila je Gligićeva.

Foto: Foto: Shutterstock, PngWing

U toku epidemije obolelo je 184 ljudi – 123 na KiM i 32 u Beogradu, a preminulo je ukupno njih 40, sa stopom smrtnosti iznad 21 odsto. Epidemija je zvanično objavljena tek 25. marta i trajala je do 23. maja, a karantini su ukidani postepeno od 12. aprila do 19. maja. Virus je "ubijen" na Institutu "Torlak", procedurom kojom je rukovodila lično Gligićeva. 

- Sećam se te večeri kad je vozilo došlo po mene, osetila sam se kao vojnik. Ulagali su u mene i moje obrazovanje da u takvim situacijama budem od koristi. Bila bi izdaja da nisam pomogla - prisećala se Gligićeva.

Naučnica globalnog renomea

Virusološkinja Ana Gligić, specijalistkinja medicinske mikrobiologije i viša naučna saradnica na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, rođena je 6. avgusta 1934. godine u slavonskom selu Ćeralije, kod Podravske Slatine, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Tokom Drugog svetskog rata ostala je bez velikog broja članova svoje porodice. Školovanje je započela u Viorovitici, gde je 1953. završila klasičnu gimnaziju, a 1959. je diplomirala biologiju na Fakultetu za prirodne nauke i matematiku u Beogradu.

Godinu dana po diplomiranju zaposlila se kao pripravnica za virusologiju na Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", a zatim je prešla u novoosnovani Institut za imunologiju i virusologiju "Torlak".

Specijalistički ispit iz medicinske mikrobiologije položila je 1966, iste godine kada je postala i rukovodilac Jugoslovenskog nacionalnog laboratorija za veliki boginje, virusnu hemoragičnu groznicu i vektorske zarazne bolesti.

U toku svoje profesionalne karijere, Gligićeva se stalno usavršavala, što je bilo ključno za razvoj jugoslovenske javne zdravstvene politike.

Svojevrstan značaj za stručni rast Jugoslavije imala je i njena obuka u inostranstvu, te je 1968. godine otišla na specijalizaciju za dijagnostiku velikih boginja u najprestižnije laboratorije Evrope, uključujući Londonski virusni referentni laboratorijum i Institut za poređenje tropske medicine u Minhenu.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Pored velikog značaja u oblasti virusologije velikih boginja, ona je odbranila disertaciju na temu imunologije velikih boginja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čime je dala značajan doprinos razvoju ovog područja.

Njena karijera je uključivala i istraživanja na jednom od najsmrtonosnijih virusa – virusu marburg, koji je 1967. prva na svetu izolovala i opisala.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, Gligićeva se usmerila na proučavanje hemoragičnih groznica.

Sa naučnim radom nastavila je i nakon penzionisanja, aktivno učestvujući u istraživanjima tokom pandemije koronavirus, gde su njena stručnost i iskustvo bili od velike pomoći. Često je gostovala i na Radio-televeziji Srbije, gde je javnosti ukazivala na značaj vakcinacije i epidemiološke zaštite.

Bila je jedna od najvećih stručnjaka u oblasti mikrobiologije i virusologije u Srbiji i svetu, a njen rad i doprinos nauci i zdravstvu i dalje ima veliki uticaj.