Rekordna godina za srpski turizam! Ekspanzija Er Srbije i razvoj aerodroma "Nikola Tesla" doneli turistički bum!

Povećanjem broja direktnih letova i modernizacijom aerodroma, destinacije postaju lakše dostupne za turiste. Prema zvaničnim podacima, na primer, broj kineskih turista bio je za čak za 72 odsto veći u odnosu na isti period prethodne godine i zauzeli su visoko treće mesto po broju inostranih turista.

- Godina 2024. bila je rekordna za srpski turizam po svim merilima. Tome su, osim kontinuiranog rada na promociji zemlje kao poželjne turističke destinacije sa bogatom prirodom, kulturno-istorijskim nasleđem, vrhunskom gastronomijom i gostoprimstvom, doprineli i direktni letovi. Naš nacionalni avioprevoznik "Air Serbia" nas povezuje sa više od 80 destinacija, što je jedan od glavnih preduslova za porast broja turista iz tih zemalja - kaže za "Blic" Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije i dodala:

- "Air Serbia" je nedavno uspostavila treći direktni let do Kine, između Srbije i Šangaja. To će, verujemo na osnovu prethodnog iskustva, doprineti još većem dolasku turista iz ove prijateljske zemlje. Kad govorimo o avio saobraćaju i direktnim avio linijama, direktne linije do Njujorka i Čikaga su i te kako značajne, što potvrđuje podatak da je zabeležen veliki rast broja američkih turista kojih je u prvih 11 meseci 2024. bilo za 8 odsto više nego u istom periodu 2023. - kaže Labović.

Snažan razvoj flote Air Serbia

Kao važan faktor razvoja srpskog turizma, i flota Er Srbije se snažno razvijala u minulom periodu i sada broji 27 aviona. Treći "erbas A330-200", brendiran u boje EXPO 2027, prvi put je poleteo na čarter letu između Beograda i Tokija. Bio je to vremenski najduži neprekidni let u istoriji srpske nacionalne avio-kompanije.

Foto: Foto: Informer

Iz Er Srbija za "Blic" kažu da su u 2024. godini u redovnom i čarter saobraćaju prevezli 4,44 miliona putnika, što je 6 odsto više u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu. Sa matičnog aerodroma u Beogradu, kao i druga dva međunarodna aerodroma u Srbiji, kompanija je realizovala 47.022 leta, odnosno 4 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom. Kada je reč o robi, za proteklih godinu dana srpska nacionalna avio-kompanija prevezla je preko 7.144 tona, što je 25,14 odsto više u odnosu na 2023. godinu i ujedno najbolji rezultat od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom.

Zahvaljujući angažovanju Grada Beograda i Er Srbije, prestonica Srbije je u novembru ugostila više od 250 najvećih svetskih lidera i vodećih eksperata avio-industrije u okviru prestižnog Svetskog samita o avijaciji CAPA 2024. Na taj način Beograd je učvrstio svoju poziciju na mapi globalne avio-industrije, a Er Srbija se još jednom istakla kao ključni igrač u regionu, ističu iz kompanije.

Rast i izazovi Aerodromi "Nikola Tesla"

"Gradimo aerodrom budućnosti, koji će moći da se nosi sa povećanjem obima saobraćaja, uvođenjem novih linija, dolaskom novih avio-kompanija. Bićemo spremni na to" - Ovo je bila ambiciozna vizija matične kompanije VINCI Airports, globalnog igrača u upravljanju aerodroma, kada je preuzela Aerodrom "Nikola Tesla". Danas, beogradska vazdušna luka je na dobrom putu da dostigne kapacitet od 15 miliona putnika, što predstavlja značajan podsticaj za razvoj turizma, posebno u kontekstu rastućeg interesa kineskih turista.

Prema poslednjim podacima Aerodrom "Nikola Tesla" ugostio je skoro 8,4 miliona putnika tokom prošle godine, što je 5,3 odsto više nego prošle godine i 36 odsto više nego 2019.

Foto: Foto: Informer

Poređenja radi to je skoro kao pet hrvatskih aerodroma ukupno. Na primer, aerodrom Zagreb je tek premašio brojku od 4,3 miliona putnika.

Takođe, "Nikola Tesla" je zabeležio više od 86.000 letova, odnosno 3,4 odsto više nego prošle godine i 22 odsto više nego 2019. godine. Prema ovim ciframa, "Nikola Tesla" je jedan od najdinamičnijih aerodroma u Evropi, sa rastom saobraćaja od blizu 50 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Ogromne radove pratili problemi

S druge strane, rapidna ekspanzija aerodroma je iznedrila brojne izazove i probleme. Na primer, ogromne infrastrukturne radove koji su trajali nekoliko meseci pratili su problemi koji su se gomilali tokom dve letnje sezone koje su obeležile kašnjenja i otkazani letovi. Bilo je mnogo izgubljenog prtljaga, dugačkih redova ispred šaltera i značajan broj nezadovoljnih putnika.

Nije ih zaobišao ni kvar softvera koji je oborio sistem. A javnost je bila iznenađena i neobičnim slučajem kada se zbog propusta obezbeđenja jedan vozač "provozao" pistom.

Sankcije NIS-u remete i letove

I sankcije NIS-u su donele izazove u avio saobraćaju u kontekstu aerodroma "Nikola Tesla". Kompanija "Viz er", koja je bazirana na “Nikoli Tesli” sa tri aviona, odlučila je da više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu. Beogradski aerodrom je naveo da je u svakodnevnom kontaktu sa svim nadležnim institucijama i partnerima kako bi obezbedili neometano snabdevanje goriva za sve avio-kompanije.

Država je zbog učestalih problema zbog kojih su ispaštali putnici upozoravala "Vansi". To ih je i koštalo - poslove zemaljskog opsluživanja preuzela je kompanija "Menzies Aviation", koja je sada zadužena za tehnički prihvat i otpremu aviona, rukovanje prtljagom, odleđivanje vazduhoplova, putnički servis...

Foto: Foto: Informer

Da su izazovi bili brojni pokazalo je i istraživanje portala "AirHelp" koji je beogradski aerodrom svrstao među loše rangirane od strane putnika. Ipak, cifre su u međuvremenu poboljšale statistiku, pa i mišljenja putnika.

Budućnost: Jedan od najzelenijih aerodroma u regionu

"Vansi" voli da ističe da je projekat beogradskog aerodroma potvrda da privatni i javni sektor mogu odlično da funkcionišu, jer se u međusobnoj saradnji oslanjaju na strani kapital i međunarodno iskustvo, s jedne strane, i na domaću stručnost i tradiciju dužu od 60 godina.

Plan im je i da "Nikola Tesla" dostigne nulti nivo emisije u svojoj mreži aerodroma i da naša vazdušna luka bude jedan od najzelenijih aerodroma u regionu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.