Neverovatni projekti Republike Srbije! Prethodna decenija obeležena brojnim uspesima: Investicijama nema kraja

Značajnih investicija u Srbiji nikada nije bilo u ovako velikom broju, počevši od rekordne kilometraže novih auto-puteva i brzih pruga, rekonstruisanja lokalnih i regionalnih puteva, obnavljanja škola, vrtića, domova zdravlja i centara kulture.

Ravnomernom regionalnom razvoju doprinelo je oko 300 infrastrukturnih projekata, a najviše izgrađenih auto-puteva u Evropi, gradi se upravo u našoj zemlji.

Saobraćajna ulaganja

Zvanični podaci ukazuju da se od 2012. godine za saobraćaj su otvorena oko 552 kilometra najsavremenijih puteva, a grade se još 533 kilometra.

Na pojedine saobraćajnice čekalo se i više od pola veka, kao na primer, na koridor 10 od Horgoša, preko Novog Sada, Beograda i Niša do Preševa a istočnim krakom do granice sa Bugarskom.

"Moravski koridor" koji spaja dva auto-puta Beograd - Niš i "Miloš Veliki" počinje kod Pojata, a stigao je do Vrnjačke Banje. Sredinom godine u saobraćaj bi trebalo da se pusti još jedna deonica "Miloša Velikog" od Preljine do Požege. Grade se Fruškogorski koridor, kao i "Osmeh Srbije", čija trasa kroz našu zemlju spaja rumunsku i mađarsku granicu.

Prethodnih decenija vodni putevi Srbije bili su zadnja stavka na listi ulaganja, ali Republika Srbija je nakon 30 godina pokrenula niz projekata vezanih za lučku infrastrukturu, značajnu za prevoz robe, razvoja turizma i privrede uopšte.

Zahvaljujući Dunavu i Savi, nautički potencijal Srbije je veliki i mreži plovnih puteva duga je 1.000 kilometara!

Srbija broji 11 luka i od toga osam na Dunavu, dve na Savi i jednu na Tisi.

Kada govorimo o međunarodnim putničkim pristaništima, u našoj zemlji otvoreno je njih 10, i od toga sedam na Dunavu u Novom Sadu, Zemunu, Smederevu, Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu, i tri na reci Savi u Beogradu, Šapcu i Sremskoj Mitrovici, potvrdili su iz Agencije za upravljanje lukama.

Pre 20 godina u Srbiji je radilo samo pristanište u Beogradu, a danas se sa deset lokacija povezujemo sa Evropom i svetom, pišu Novosti.

Aerodrom "Nikola Tesla" postao je najveće saobraćajno i putno čvorište u jugoistočnoj Evropi i to od potpisivanja ugovora o koncesiji sa kompanijom Vinci Airports, beogradska vazdušna luka je dobila nove terminale, kompletno obnovljenu glavnu pistu, novu, umetnutu pistu i rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, novu platformu za odleđivanje i sprečavanje aviona od zaleđivanja, nova parking-mesta za automobile, kao i nove pristupne puteve.

Brojke svedoče napretku vazdušne luke Srbije. Davne 2013. godine broj putnika bio je 3,54 miliona, a tokom 2024. porastao je na čak 8,4 miliona.

Foto: Foto: Shutterstock

Zdravstveni sistem

Posebna pažnja pridaje se zdravlju građana, pa je u toj oblasti dovršeno ili se privodi kraju oko 300 projekata

Zdravstvene ustanove širom Srbije prolaze kroz obimnu rekonstrukciju kako bi pacijentima i medicinskom osoblju obezbedile savremenije, bezbednije i funkcionalnije prostore.

Obnova bolnica i domova zdravlja uključuje i modernizaciju opreme, unapređivanje infrastrukture i poboljšanje uslova lečenja. Najveću pažnju u Beogradu je privukla izgradnja univerzitetske dečje klinike "Tiršova 2", čija je izgradnja počela 2020. godine, a poslednje tri godine uložena su značajna sredstva u renoviranje, rekonstrukciju i opremanje ambulante koja je namenjena našim najmlađim sugrađanima. 

Objekat sa 11 spratova prostiraće se na neverovatnih 62.000 kvadrata, a samo građevinski deo projekta vredan je 118 miliona evra.

Nakon završetka, "Tiršova 2" će imati više od 280 kreveta za smeštaj korisnika raspoređenih u 154 sobe.

Dinamika radova trenutno je dobra, pa bi podizanje betonske konstrukcije trebalo biti završeno tokom ove godine. Izgradnja je mesecima u jeku, radi se u dve smene, a na gradilištu se nalazi oko 200 radnika dnevno.

Očekuje se da prvi pacijenti na kliniku kroče 2027. godine!

U oktobru 2018. godine započeta je velika rekonstrukcija tri objekta u sklopu Kliničko-bolničkog centra Zemun.

Ovaj projekat doprineo je obnovi zgrada  Bolnice za pedijatriju, neurologiju i Službe za specijalističke i konsultativne preglede.

Omogućena je moderna oprema, čija vrednost iznosi 1,6 miliona evra uključujući prvu magnetnu rezonancu za ovaj bolnički centar.

Osim toga, rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbijem donela je 500 novih bolničkih kreveta i 36 operacionih sala, a izgrađena je i garaža sa 564 parking-mesta.

Tokom vanrednog stanja, u pomenutoj ustanovi izgrađena je za samo 15 dana nova laboratorija za molekularnu detekciju infektivnih agenasa.

Na Dedinju u KBC "Dr Dragiša Mišović" je rekonstruisano više objekata, kao što je odsek za hirurgiju, a vrednost projekta je bila 5,4 miliona evra.

KBC na Dedinju bogatiji je za najsavremeniju opremu kao što su skener i dva rendgen aparata u vrednosti od 866.000 evra, a istu takvu dobio je i Institut za ortopediju Banjica u vrednosti od 604.000 evra, a Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa jedan rendgen manje u vrednosti od 770.000 evra.

Studenti stomatološkog fakulteta u Beogradu dobili su najsavremeniji CT skener u vrednosti od 510.000 evra.

Od uspeha izdvaja se početak rada prve Banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona u Srbiji. 

Na listi ključnih projekata je i Klinički centar Vojvodine, kao i Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Radovi na rekonstrukciji i izgradnji Univerzitetskog kliničkog centra Niš na ukupnoj površini od oko 44.000 kvadrata završeni su 2017. Uz kompletnu obnovu stare zgrade, izgrađen je i novi blok. Vrednost projekta je 56,8 miliona evra, gde je zaposleno 465 ljudi. U Novom Pazaru kompletno su rekonstruisani i nadograđeni interno odeljenje, hirurgija i dom zdravlja. Gradi se novi objekat psihijatrije i nedostajuća infrastruktura trafostanice, kotlarnice i toplovoda. Vrednost projekta iznosi više od 43 miliona evra.

 

U deceniji koja je oza nas, domovi zdravlja, ambulante, laboratorije, zdravstveni i gerontološki centri, domovi za stare i penzionere, ustanove za dnevni boravak obolelih građana, centri za socijalni rad su obnovljeni i opremljeni.

Svim bolnicama u Srbiji stigli su najsavremeniji rendgen aparati i dijagnostička oprema, a za vreme pandemije, izgrađene su tri nove kovid-bolnice.

Za radove i opremanje Kovid-bolnice u Batajnici za lečenje 800 pacijenata odvojeno 42 miliona evra. Izgradnja je koštala 27,8 miliona evra, a oprema 15,1 milion evra. Druga bolnica koja je izgrađena tokom korone nikla je u Kruševcu i raspolaže sa 493 kreveta, od čega 150 kreveta intenzivne nege i 343 kreveta poluintenzivne nege. Sada funkcioniše kao opšta bolnica. Ova investicija bila je vredna 2,01 milijardu dinara. Treća Kovid-bolnica u Novom Sadu ima 600 kreveta: 400 za pacijente na poluintenzivnoj nezi i 200 kreveta za najteže pacijente, odnosno za one kojima je potrebna intenzivna nega. Danas postaje opšta bolnica za Novosađane.

Foto: informer

Ekološki projekti

Oko 250 ekoloških projekata znatno je doprinelo unapređenju kvaliteta vazduha i zdravijem životnom okruženju.

Projekti obuhvataju kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje voda, sanitarnih deponija, rekonstrukciju kotlarnica ili zamenu kotlova, kao i izgradnju i renoviranje igrališta i dečjih parkova

Obrazovanje

U gotovo svim gradovima i opštinama na teritoriji Republike Srbije renovirane su osnovne i srednje škole, đački i studentski domovi.

Osim toga, izgrađeni su nacionalno-tehnološki parkovi, instituti, ali i vrtići i kreativni centri. Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu je uspostavila Državni DATA centar koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima najsavremeniji i prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, i u kome je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Srbije.

Vrednost projekta je 55 miliona evra.

Doprinos kulturi

Nakon 15 godina, koliko je bio zatvoren za javnost, 2018. godine otvoren je i renovirani Narodni

muzej, u koji je uloženo 13,8 miliona evra.

Simbol Beograda, ali i čitave Srbije, Hram Svetog Save, posle nekoliko decenija završen je, a u prethodne tri godine u završetak radova na ovom hramu površine oko 15.000 kvadratnih metara uloženo je 43 miliona evra.

Unutrašnje uređenje povereno je čuvenom ruskom akademiku Nikolaju Muhinu, slikaru i ikonopiscu, pod čijim rukovodstvom je zavr- šen impozantni mozaik. Utemeljivač srpske državnosti, Stefan Nemanja, konačno je dobio dostojan spomenik u Beogradu

Bista velikog župana stacionirana je na trgu ispred zgrade Železničke stanice, koja će biti pretvorena u Istorijski muzej Srbije. Delo je ruskog skulptora Aleksandra Julijanoviča Rukavišnjikova, člana Ruske akademije umetnosti i jednog od najboljih skulptora na svetu.

Među značajnim projektima u Srbiji, našli su se i Radio-televizije Vojvodine, ali i uređenje Smederevske tvrđave.

U radove na kompletnoj rekonstrukciji pozorišta "Bora Stanković" uloženo je 1,5 miliona evra.

Knez Lazar dobio je spomenik u Kruševcu, Ćupriji i Kosovskoj Mitrovici, u Beogradu je izgrađen Spomenik herojima sa Košara.

Obnovljen je beogradski "Pobednik", na Kalemegdanu, rekonstruisani su muzeji, domovi kulture, biblioteke, pozorišta, kulturni centri, crkve, manastiri, arheoloških lokaliteti i mnogi drugi.

Foto: informer.rs

Niklo 400 indrustrijskih zona

Ulaganje u izgradnju novih i proširenje postojećih industrijskih zona širom Srbije vratilo je život u manje gradove.

Novootvorene fabrike obezbedila su radna mesta za lokalno stanovništvo, te je odlazak mladih u veće sredine uspešno zaustavljen

S druge strane, investicije su omogućile i indirektna zapošljavanja kod kooperanata i pratećih usluga od transporta, ugostiteljstva, trgovine...

Prema podacima, Srbija ima oko 400 industrijskih zona u većini gradova i opština koje su promenile sliku lokalnih samouprava ne samo infrastrukturno i ekonomski, već razvoju doprinose i uključivanjem u obrazovanje, kulturu, ali i zdravstvo i očuvanje životne sredine.

Energetska sigurnost

Izgrađen je gasovod "Balkanski tok", bez koga Srbija danas ne bi imala energetsku sigurnost.

Dostupnost ključnog energenta i izgradnja saobraćajnica doprineli su privlačenju investitora i otvaranju novih radnih mesta.

Realizovano je više od 300 investicionih projekata koji obuhvataju izgradnju i rekonstrukciju fabrika, pogona, poslovnih objekata, kao i ulaganja u novu opremu i zapošljavanje.

Među prioritetima i projektima značajnih za Republiku Srbiju u narednom periodu je Ekspo 2027, koji će dati zamajac razvoju Srbije, a uključuje i izgradnju Nacionalnog stadiona u Beogradu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.