Smrtnost je čak 50 odsto! Zaraza ranije zabeležena u Beogradu: Sve šta treba da znate o opasnom Marburg virusu

Hemoragična groznica, povraćanje umrljano krvlju, dijareja, umor...ovi simptomi javili su se onima koji su "zakačili" smrtonosnu Marburgovu bolest od koje je poslednjih meseci počeo da strepi jedan deo naše planete nakon što su se pojavili novi potvrđeni slučajevi.

Malo je poznato da se ova bolest pre više od 50 godina pojavila i u Beogradu, ali na svu sreću, od tada do danas nije bilo novih slučajeva kod nas, a kako smo već pisali, virus se pojavio na popularnom letovalištu koje Srbi obožavaju. 

 

Zvaničnici su uplašeni porastom slučajeva Marburg virusa, jednog od najsmrtonosnijih patogena ikada otkrivenih. Ovaj virus koji hara daleko od naše zemlje, ubio je već 15 ljudi u Ruandi, a stotine je pod nadzorom lekara zbog sumnje da su inficirani. Strahuje se da virus, koji kod obolelih izaziva i krvarenje iz očiju, može da se proširi i na druge afričke zemlje.

O ovom virusu, koji je za sada daleko od nas, bilo je malo reči, ali trenutno predstavlja ozbiljnu pretnju na afričkom kontinentu. Naime, svi zabeleženi slučajevi i epidemije do sada su potekli iz afričkih zemalja. U januaru 2025. godine, u severozapadnoj regiji Kagera u Tanzaniji, prijavljen je novi slučaj Marburg virusne bolesti. Do 11. januara 2025. godine, zabeleženo je devet sumnjivih slučajeva, uključujući osam smrtnih ishoda.

Foto: Pixabay

Šta je Marburgova bolest?

Marburg virus prirodno cirkuliše među voćnim slepim miševima (Rousettus aegyptiacus), koji ne razvijaju simptome. Prenosi se kontaktom sa izmetom ili urinom slepih miševa, te su zbog toga rudari rizična grupa. Osoba se može zaraziti i ako dođe u direktni kontakt sa krvlju, povraćanjem, stolicom ili telesnim tečnostima, zaraženih osoba, kontaminiranom iglom i medicinskom opremom, ali i sa dodirivanjem tela preminule osobe.

Rani simptomi ove bolesti su visoka temperatura, jaka glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, umor i slabost. Od pet do deset dana nakon što bolest uđe u organizam počinje da napreduje, te se ravijaju i povraćanje koje je često krvavo, javlja se osip na koži, krvarenje iz nosa, desni i unutrašnjih organa, ali i poremećaji rada bubrega i jetre.

Na kraju dolazi do kome, šoka i otkazivanje organa, ali i smrti u 50-90 % slučajeva. Osobe koje prežive imaju dugotrajne probleme sa vidom, sluhom., bolovima u mišićima i mentalnim zdravljem.

Za Marburgovu bolest ne postoji lek. Ovo je jedan od najsmrtonosnijih virusa, a njegova sličnost sa ebolom, visoka stopa smrtnosti i nedostatak efikasnog lečenja čine ga ozbiljnom globalnom pretnjom. Svaka nova epidemija izaziva veliku zabrinutost, posebno u Africi gde virus prirodno cirkuliše.

Foto: Shutterstock

Pre 50 godina "napao" i Srbiju

Malo je poznato da su lekari u Srbiji još pre 50 godina uspeli da se izbore sa njim. Naime, "čudan" virus pojavio se z 1967. godine kada su Nemačka (grad Marburg) i bivša Jugoslavija, odgosno Beograd zabeležili prve poznate slučajeve ove bolesti. Prema informacijama koje su poznate, navodno su naučnici radili sa majmunima uvezenim iz Ugande, a od ukupno 31 zaražene osobe, sedam je preminulo, što je ukazivalo na visoku smrtnost virusa.

U Marburgu i Beogradu, kao i u Frankfurtu, bolešću su bile zahvaćene osobe koje su u laboratorijama radile na identifikaciji Marburg virusa. Ova opasna zaraza od tada je imala nekoliko zabeleženih epidemija u Ugandi, Keniji, Angoli i Kongu, a prosečna smrtnost iznosi 50 odsto, dok je u nekim slučajevima i 90 odsto.

Ovaj incident bio je prvipoznati slučaj Marburg virusne bolesti u svetu koja je tada bila gotovo nepoznata lekarima. Tako je i dobio ime po nemačkom gradu Marburg gde je prvi put i identifikovan. Nakon toga nisu zabeleženi novi slučajevi u Evropi.

U januaru 2025. godine, u severozapadnoj regiji Kagera u Tanzaniji, prijavljen je novi slučaj Marburg virusne bolesti. Trenutna epidemija u Tanzaniji već je odnela osam života od devet prijavljenih slučajeva, što ukazuje na izuzetno visok rizik od fatalnog ishoda za obolele.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.