Hektar njive 390.000 era! Evo gde je prodato najskuplje poljoprivredno zemljište u Beogradu!

Za 4.097 metara kvadratnih oranice plaćeno je 159.783 evra, što je 39 evra po kvadratu, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem tromesečju prošle godine prodato je u Surčinu, gde je za 4.097 metara kvadratnih plaćeno 39 evra po kvadratu ili 159.783 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Ova cifra je za jednu oranicu ogromna iako se radi o nešto manje od polovine hektara. Da je budući vlasnik kupio ceo hektar ove njive u Surčinu, platio bi je neverovatnih 390.000 evra. Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u našoj zemlji iznosi 8,15 miliona evra i ostvarena je na teritoriji opštine Sombor, gde je kupljeno osam parcela koje imaju ukupnu površinu od 390,9 hektara.

Nije oboren rekord

Kada govorimo o ceni njive prodate u Surčinu, treba reći da iznos koji bi se postigao za jedan hektar, nije i rekordna cena plodnog zemljišta u Srbiji. Ubedljivo najskuplja oranica prodata je pretprošle godine u Rumenki po ceni od 50 evra po metru kvadratnom. Parcela je površine nešto manje od dva hektara ili 19.970 metara kvadratnih. To znači da hektar košta 500.000 evra. Do tada je najskuplji hektar plaćen 400.000 evra, a prodata je u Kaću kod Novog Sada.

Inače, u Srbiji je u trećem kvartalu prošle godine za poljoprivredno zemljište ukupno izdvojeno 74,9 miliona evra, navodi se u izveštaju RGZ.

Stručnjaci smatraju da je obradivog poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se zato povremeno pojave ekstremi sa ovako visokim cenama, ali prognoziraju i da će njive sigurno biti sve skuplje. Takođe dodaju da nije isključeno da se neko poljoprivredno zemljište prenameni u građevinsko, ali napominju da taj proces nije ni jeftin ni jednostavan.

- Obradivih površina je sve manje, tražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena. U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište i ne čudi što su pojedine oranice prodate za veliki novac, ali ni okolina Beograda ne zaostaje mnogo. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine je bio 5.000 evra, a evo vidite kolike se cifre sada dostižu - naveo je za Informer agroekonomista Milan Prostran.

Biće i skuplje

Kako je dodao, to je i svetski trend, jer se na ovakvom zemljištu proizvodi hrana, a ona je osnovni izvor života.

- Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje - naveo je Prostran. Ipak, istakao je da prenamena poljoprivrednog zemljišta nije jednostavan proces.

- Nije isključeno da neko kupi poljoprivredno zemljište i prenameni ga u građevinsko, ali postoje neke procedure i dozvole koje treba da se pribave, zbog čega to nije baš tako jednostavno. Mi stalno mislimo da imamo mnogo njiva i oranica jer smo mi poljoprivredna zemlja, ali činjenica je da je obradive zemlje sve manje i da je zbog toga skuplja, ali treba da je koristimo za gajenje hrane - zaključio je Prostran.