Majka pokušala da ubije njega i sebe! Baka je Dejanov staratelj, otac ga napustio: Dijagnoze se nižu u dečakovom kartonu

Milanke Gašpar (71) koja sama živi sa unukom Dejanom koji je rođen u šestom mesecu trudnoće, nakon čega su se nizale dijagnoze, pa se u njihovoj kući vreme meri lekarskim pregledima, terapijama i neprospavanim noćima.

Kako navodi ova brižna baka, imala je divnu porodicu, a onda se jednoga dana sve raspalo!

Naime, kada je Dejan imao 18 meseci dijagnostikovana je epilepsija, za njom je doživeo i krvarenje na mozgu, a kasnije su usledile i druge bolesti. Tumori, ciste, cerebralna paraliza i imunološki problemi razorili su zdravlje malog Dejana.

Da mukama nema kraja, govori i činjenica da se Milankina ćerka, njegova majka, razbolela i trenutno se nalazi u Domu za duševno obolela lica u Čurugu, tako da je Dejanu majka i roditelj i hranitelj!

Hrabra Milanka ispričala je životnu priču i vratila se u vreme koji je obećavao sreću, dan kada je njena ćerka otišla na porođaj, ali sve je krenulo po zlu.

- Dejan se rodio u šestom mesecu trudnoće u Novom Sadu i odmah je bio na aparatima. Nije se znalo hoće li preživeti. Njemu je srce na desnoj strani, slezina i pankreas nisu bili u dobrom stanju, ciste u glavi su se tad videle, kao i podlivi. Mislim da je moju ćerku tada sve to slomilo, jer su je pripremali na najgore. Primetila sam da se s njom nešto dešava - pogled joj je bio drugačiji, nije spavala noću, videlo se da nije dobro. Kako je vreme prolazilo, Dejanovo stanje se nije popravljalo, a na kontrolama je utvrđeno da ciste rastu, što je dodatno uticalo na njeno psihičko zdravlje. Tada je htela da ubije i njega i sebe -  ispričala je Milanka.

Loše psihičko stanje njene ćerke je eskaliralo, te je smeštena u Dom za duševno obolela lica u Čurugu, a baka ostala jedina koja bi mogla da brine o malom Dejanu, te su na nju pale obaveze vezane za lekarske preglede, odlaske na terapije i troškove.

Humanitarna organizacija "Budi human" Milanki finansijski pomaše oko kupovine potrepština za Dejana.

- Mnogo mi je teško, stalno smo po lekarima, pogotovo sada. Kako je Dejan stariji, problemi su sve veći - njemu se samo nižu dijagnoze. Prvo je počelo s epilepsijom u 18. mesecu, zatim je s dve godine dobio izliv krvi na mozgu. Mada, on je i rođen s podlivima na mozgu. Ima cerebralnu paralizu, tumor na ilijačnoj kosti koji je zahvatio koštanu srž, dobio je i anemiju... Toliko bolesti nosi sa sobom da više ni ne znam koje sve da nabrojim - rekla je Milanka.

Kako dodaje, njoj pomoć mnogo znači jer može da kupi bezglutensku hranu za Dejana, ali kada se na to dodaju i drugi troškovi, jedva sastavi kraj sa krajem!

Foto: printscreen budi human

- Dobili smo listu dozvoljenih i zabranjenih namirnica. Ta hrana je jako skupa. Mnogo novca mi ode i na prevoz - na taksi, na sanitet. Sanitet s tehničarom platim 55.000 dinara - ističe.

Malo je ljudi u njenoj okolini, pa Milanka nema sa kim da popije kafu. Jedina koja ponekad svrati jeste jedna baka.

- Sama sam ovde, nema komšija. Sa Dejanom sam 24 časa dnevno. Imam samo jednu stariju komšinicu koja ponekad dođe, a što se tiče pomoći oko Dejana - nemam nikoga - priča Milanka.

Dejan, kada poraste, sanja da bude policajac, ali nekada promeni mišljenje, pa sada želi da postane jutjuber, a omiljeni od njih mu je Dex Rock.

- Htela sam da ga vodim kada je taj jutjuber bio negde, ali ulaznica je bila skupa, pa nisam mogla - kaže ona.

Milanka, koliko god da je istrajna u borbi za Dejanovo bolje sutra, na oči joj naviru suze i zadrhri brada kada govori o temi koja njoj, kako kaže, najteže pada.

- On ima 11 godina, ali još uvek ne zna ni da napiše reč 'mama'. Ne zna dane u nedelji, ne zna mesece, ne zna koliko je sati... To mi nekako najteže pada. Na primer, ne zna u novac. Njegovi vršnjaci u 11. godini su puni života, a on nije - priča Milanka.

Milankin život i u mladosti bio je put nesreće, pa je rano ostala udovica, a i sin joj je preminuo jako mlad.

- Muž mi je umro u 38. godini od tumora na mozgu, sin jedan mi je umro 28. godini, a ćerka mi je u Domu za duševno obolela lica već 9 godina - rekla je baka, ali ipak kaže da će se za Dejana boriti dok je živa, a nada se da će i ćerka jednog dana uspeti da uz odgovarajuću terapiju dođe kući i ostane sa njima.

- Pričamo stalno sa njom preko video poziva. Nadam se da će izaći uskoro, niko nije doživotno ostao u duševnoj ustanovi valjda. Željna sam je, mnogo sam je željna - zaključuje Dejanova baka.

Ona još uvek gaji nadu da njih troje čekaju bolji dani.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.