Majka pokušala da ubije njega i sebe! Baka je Dejanov staratelj, otac ga napustio: Dijagnoze se nižu u dečakovom kartonu

Milanke Gašpar (71) koja sama živi sa unukom Dejanom koji je rođen u šestom mesecu trudnoće, nakon čega su se nizale dijagnoze, pa se u njihovoj kući vreme meri lekarskim pregledima, terapijama i neprospavanim noćima.

Kako navodi ova brižna baka, imala je divnu porodicu, a onda se jednoga dana sve raspalo!

Naime, kada je Dejan imao 18 meseci dijagnostikovana je epilepsija, za njom je doživeo i krvarenje na mozgu, a kasnije su usledile i druge bolesti. Tumori, ciste, cerebralna paraliza i imunološki problemi razorili su zdravlje malog Dejana.

Da mukama nema kraja, govori i činjenica da se Milankina ćerka, njegova majka, razbolela i trenutno se nalazi u Domu za duševno obolela lica u Čurugu, tako da je Dejanu majka i roditelj i hranitelj!

Hrabra Milanka ispričala je životnu priču i vratila se u vreme koji je obećavao sreću, dan kada je njena ćerka otišla na porođaj, ali sve je krenulo po zlu.

- Dejan se rodio u šestom mesecu trudnoće u Novom Sadu i odmah je bio na aparatima. Nije se znalo hoće li preživeti. Njemu je srce na desnoj strani, slezina i pankreas nisu bili u dobrom stanju, ciste u glavi su se tad videle, kao i podlivi. Mislim da je moju ćerku tada sve to slomilo, jer su je pripremali na najgore. Primetila sam da se s njom nešto dešava - pogled joj je bio drugačiji, nije spavala noću, videlo se da nije dobro. Kako je vreme prolazilo, Dejanovo stanje se nije popravljalo, a na kontrolama je utvrđeno da ciste rastu, što je dodatno uticalo na njeno psihičko zdravlje. Tada je htela da ubije i njega i sebe -  ispričala je Milanka.

Loše psihičko stanje njene ćerke je eskaliralo, te je smeštena u Dom za duševno obolela lica u Čurugu, a baka ostala jedina koja bi mogla da brine o malom Dejanu, te su na nju pale obaveze vezane za lekarske preglede, odlaske na terapije i troškove.

Humanitarna organizacija "Budi human" Milanki finansijski pomaše oko kupovine potrepština za Dejana.

- Mnogo mi je teško, stalno smo po lekarima, pogotovo sada. Kako je Dejan stariji, problemi su sve veći - njemu se samo nižu dijagnoze. Prvo je počelo s epilepsijom u 18. mesecu, zatim je s dve godine dobio izliv krvi na mozgu. Mada, on je i rođen s podlivima na mozgu. Ima cerebralnu paralizu, tumor na ilijačnoj kosti koji je zahvatio koštanu srž, dobio je i anemiju... Toliko bolesti nosi sa sobom da više ni ne znam koje sve da nabrojim - rekla je Milanka.

Kako dodaje, njoj pomoć mnogo znači jer može da kupi bezglutensku hranu za Dejana, ali kada se na to dodaju i drugi troškovi, jedva sastavi kraj sa krajem!

Foto: printscreen budi human

- Dobili smo listu dozvoljenih i zabranjenih namirnica. Ta hrana je jako skupa. Mnogo novca mi ode i na prevoz - na taksi, na sanitet. Sanitet s tehničarom platim 55.000 dinara - ističe.

Malo je ljudi u njenoj okolini, pa Milanka nema sa kim da popije kafu. Jedina koja ponekad svrati jeste jedna baka.

- Sama sam ovde, nema komšija. Sa Dejanom sam 24 časa dnevno. Imam samo jednu stariju komšinicu koja ponekad dođe, a što se tiče pomoći oko Dejana - nemam nikoga - priča Milanka.

Dejan, kada poraste, sanja da bude policajac, ali nekada promeni mišljenje, pa sada želi da postane jutjuber, a omiljeni od njih mu je Dex Rock.

- Htela sam da ga vodim kada je taj jutjuber bio negde, ali ulaznica je bila skupa, pa nisam mogla - kaže ona.

Milanka, koliko god da je istrajna u borbi za Dejanovo bolje sutra, na oči joj naviru suze i zadrhri brada kada govori o temi koja njoj, kako kaže, najteže pada.

- On ima 11 godina, ali još uvek ne zna ni da napiše reč 'mama'. Ne zna dane u nedelji, ne zna mesece, ne zna koliko je sati... To mi nekako najteže pada. Na primer, ne zna u novac. Njegovi vršnjaci u 11. godini su puni života, a on nije - priča Milanka.

Milankin život i u mladosti bio je put nesreće, pa je rano ostala udovica, a i sin joj je preminuo jako mlad.

- Muž mi je umro u 38. godini od tumora na mozgu, sin jedan mi je umro 28. godini, a ćerka mi je u Domu za duševno obolela lica već 9 godina - rekla je baka, ali ipak kaže da će se za Dejana boriti dok je živa, a nada se da će i ćerka jednog dana uspeti da uz odgovarajuću terapiju dođe kući i ostane sa njima.

- Pričamo stalno sa njom preko video poziva. Nadam se da će izaći uskoro, niko nije doživotno ostao u duševnoj ustanovi valjda. Željna sam je, mnogo sam je željna - zaključuje Dejanova baka.

Ona još uvek gaji nadu da njih troje čekaju bolji dani.