"Ne primam pozivnicu sa neba dok ne završim!" Biljana već deceniju veze Mirosavljevo jevanđelje: Ovo me drži u životu (VIDEO)

Biljana Ećimović je u posebnoj misiji i već deceniju veze Miroslavljevo jevanđelje!

Postoje fototipska i kaligrafska izdanja, ali se niko nije usudio da iglom i koncem prepiše najznačajniji ćirilični spomenik srpske pismenosti. Za nju ovo kapitalno delo nije samo umetnički projekat. Svoje zaveštanje, slovo po slovo, ostavlja na platnu. Raduje se, kao dete.

- Sa otprilike pet godina sam počela da vezem, zato što su kod njih devojčice u tim godinama već počinjale da pripremaju svoj miraz, da vezu peškire, jastučnice, cvetiće. Znači, ja unazad 70 godina stalno nešto imam u rukama, vezem, pletem, umem i da krojim i šijem - kaže Biljana i dodaje:

- Sve sam to radila, a onda sam na kraju rekla, hajde da ostavim nešto iza sebe, jednog dana kad ne budem hodala ovom planetom, da ostane nešto iza mene, da neko eventualno kaže, postojala je neka Biljana, vezla je. Radiću Miroslavljevo jevanđelje - to je naše bogatstvo!

Bilo joj je potrebno dve godine samo za pripremne radove, proučila je istorijat Miroslavljevog jevanđelja. Posebno je proučavala ilustracije, knjiga je posebna i zato što je oslikana.

Jevanđelje veze od 14. februara 2015., izvezla je oko 50 do 362 strane. Čak vodi i evidenciju koliko sati je radila koju stranicu. U početku joj je trebalo bezmalo 400 sati za jednu, sad je brža.

Tragala je svuda, išla u Narodnu biblioteku, Patrijaršijsku biblioteku, Narodni muzej, nigde nije dobila odgovor na pitanje, da li postoji prevod Miroslavljevog jevanđelja. Veruje da je šteta što ga nema i ne razume zašto.

U potrazi za prevdom, jer volela bi da zna šta tačno veze, došla je do informacije da su ga pisala dva čoveka. To je sama primetila. Posle 88. strane, počinje za nijansu drugačiji rukopis. Uspela je da ga prati.

Autorka dodaje da možda zbog štednje kože i mastila u tekstu nema interpunkcije. Nema ni odvajanja reči, sva su slova jedno uz drugo, ali nije monotono. Na stranicama jevanđelja postoje i crvena slova, natpisi kojima je odvojen pasus. Ona su kao naslovi. Tu se javlja i mala slika.

- Upotrebljene su crvene, zelene, zlatne boje, to je zapravo prvo slovo u sledećem paususu koje je ukrašeno. Ne znam iz kojih razloga, jako puno rečenica počinje slovom "r", onda su pravili mnogo kombinacija. Da li je to vez, da li floralni ukras, ptice. Ali ni jedan taj inicijal, kako se zvanično te sličice zovu, nije isti. Gotovo na svakoj strani, ima oko 350 različitih inicijala oslikanih na jevanđelju - navodi Biljana. 

Foto: Twitter video printscreen

One su joj, kako kaže, odmor, četiri godine je pauzirala u veženju Jevanđelja, jer je operisala kataraktu. I sada, kad ponovo dobro vidi, sličice u ovoj, najvrednijoj srpskoj knjizi, su joj blagoslov, jer crna slova jako umaraju oči.

- Ostala sam veliko dete, mada imam puno godina, vezem ovo crno i radujem se. Kažem, Biljana, još samo malo i dobićeš nagradu, da izvezeš inicijal. Radujem se kao dete, žurim da što pre završim, oba stupca uradim, a onda dođe relaksacija, opuštanje, jer tu su boje! Imam pet, šest različitih zlatnih klupčića konca. Ima i srebrne boje, a zlatne u nekoliko nijansi - rekla je Biljana. 

U jednom danu trebalo bi 9 sati da radi, da bi postigla normu sa početka misije, ali posle operacije oka, radi samo uveče, po pet sati. Ne uspeva da uradi tri stranice mesečno, ali posao ipak odmiče:

- To me toliko drži, da sam rekla, sa neba ne primam nikakve pozivnice, dok ne završim Jevanđelje - kaže Biljana uz osmeh.