Svaka deseta osoba u Srbiji boluje od ove bolesti! Prevencija je ključ: Pijte dosta tečnosti i smanjite unos soli i bubrezi će vam reći hvala

Statistike pokazuju da više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od neke vrste bubrežne slabosti, a hronična bubrežna insuficijencija pogađa milione pacijenata.

U našoj zemlji skoro svaka deseta osoba boluje od nekog oblika bubrežne bolesti, a veliki broj je onih kod kojih bolest još nije  pokazala neke simptome, ili prve naznake bolesti vezuju za stanja koja prate sve užurbaniji tempo  života kojem smo izloženi, pa kada se I jave u neku zdravstvenu ustanovu radi dalje dijagnostike, suočavaju se sa činjenicom da je bolest već uznapredovala. Takvi pacijenti često nepovratno zavise od  hemodijalize i/ili transplantacije organa, ukoliko ne postoje druge pridružene bolesti koje bi bile kontraindikacija transplantaciji.

Danas se na globalnom nivou obeležava Svetski dan bubrega, kome Udruženje transplantiranih  pacijenata i pacijenata koji čekaju transplantaciju organa “Zajedno za novi život”, svake godine  posveti poseban značaj. Kao jedino udruženje koje okuplja pacijente svih starosnih dobi bez obzira na organ koji treba da bude transplantiran ili to već jeste, jedino je relevantno udruženje koje se već godinama bori da podigne svest o važnosti prevencije bolesti bubrega, jetre, srca, pluća to radi i ove godine velikom konferencijom pod nazivom “Zajedno zaštitimo zdravlje bubrega” koja se održala u  svečanoj Sali Gradske Opštine Zemun uz prisustvo najeminentnijih stručnjaka iz oblasti nefrologije UKCS, UKCV, VMA, UDK Tiršova. 

Foto: Privatna arhiva

Zdravlje

Znak opakog raka javlja se noću! Svi zanemare jasan simptom - Proverite posteljinu!

Postoji mnogo vrsta tumora, a sa tim i mnoštvo simptoma. Ipak, jedan znak može biti češći nego ostali, a to je noćno znojenje.

19.05.2024

20:00

Društvo

Ovih 6 stvari treba redovno kontrolisati: Dugi kovid daje više od 200 simptoma!

Možda se danas većina slučajeva kovida svodi na blage simptome, međutim to ne znači da ova bolest ne može da vam napravi ozbiljnije probleme. Koronavirus može da preraste u mnogo više od obične respiratorne bolesti i utiče na organe u celom telu, kažu stručnjaci.

29.03.2024

15:25

Na ovoj konferenciji koju su zajedno otvorilii predsednica udruženja “ Zajedno za novi život”  Olivera Jovanović, pacijentkinja na hemodijalizi i listi čekanja za transplantaciju bubrega i Prof dr 
Nebojša Tasić, pomoćnik Ministra zdravlja, učesnici su imali priliku da se informišu, postave pitanja stručnjacima i saznaju kako mogu sačuvati zdravlje svojih bubrega, a ukoliko su već nefrološki pacijenti da se dodatno edukuju.

- Setite se koliko ste puta mogli da popijete čašu vode, soka, kafu ili neko drugo piće, da bez griže savesti pojedete omiljenu hranu, bezbrižno planirate svoj godišnji odmor, izlazak sa prijateljima ili neku proslavu, otišli na posao iako vam se baš i nije išlo. Sve je to za paciente koji boluju od hronične bubrežne insuficijencije, a posebno za paciente na hemodijalizi koji čekaju na transplantaciju  organa ”misaona imenica”. Nekada jedan gutljaj ili jedan korak mogu biti previše za njihovo  zdravstveno i fizičko stanje, a samim tim i emotivno i socijalno. Zato kontrolišite svoje zdravlje, kako  jednog dana jedna mašna ne bi bila vaš najbolji prijatelj, a vreme i sloboda se merili satima. Pijte dosta tečnosti i smanjite unos soli, idite na preventivne preglede. Volite svoje bubrege i oni će vam reći hvala - naglasila je Olivera Jovanović na otvaranju ove konferencije i dodala:

- U svoje lično ime i ime Ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara želim da Vas pozdravim i podržim održavanje ovakvih konferencija, jer su važne zbog mračne statistike koje prate temu bolesti bubrega.  Procenjuje se da u svetu od neke bubrežne slabosti boluje oko 850 miliona ljudi. Ministarstvo zdravlja će se truditi kao i do sada da se u svakom smislu unapređuje prevencija ovih bolesti, ali i da se radi na  poboljšanju uslova lečenja ove grupe pacijenata. Jedan od vidova lečenja ovih pacijenata, a to je  transplantacija organa, je u vrhu agende Ministarstva zdravlja.

Foto: Privatna arhiva

Kroz tri panela, učesnici su se mogli upoznati sa Prevencijom i ranom dijagnostikom hronične 
bubrežne insuficijenciije, hemodijalizom i po prvi put je napravljen poseban osvrt na pedijatrijsku 
populaciju koja boluje od bolesti bubrega i/ili su na dijalizi, a da podsetimo, trenutno na novi bubreg i bolji i zdraviji život trenutno čeka oko 40oro mališana. Veliki problem ove grupe pacijenata je dostupnost terapije i to one terapije koja je u Evropi i svetu odavno standard, a šta mogu da očekuju od uvođenja terapije na pozitivnu listu su prisutni mogli da se informišu od strane RFZO. Osim toga, poseban panel je bio posvećen transplantaciji bubrega kao jednu od mogućih najbolji terapijskih opcija za ovu grupu pacijenata, o njenom značaju, životu pre i posle transplantacije bubrega, kao i procesu stavljanja na listu čekanja. 

- U skladu sa organizacijom Svetski dan bubrega, akcenat se stavlja na podizanje svestti o značaju naših “neverovatnih bubrega”, a koliko su bubrezi neverovatni najbolje govori uspešna transplantacija. Ipak i transplantacija bubrega iako najbolji metod zamene bubrežne funkcije ne  znači kraj svih problema, pa je zato posao svih nefrologa primarno stavljanje akcenta na prevenciju i rano otkrivanje hronične bubrežne insuficijencije, jer samo tako imamo mogućnosti lečenja ove bolesti i izbegavanje krajnjeg stadijuma bolesti - izjavila je Ass dr Milica Kravljača, načelnica odeljenja transplantacije bubrega Klinike za nefrologiju UKCS.

Foto: Privatna arhiva

Ova konferencija je završena, ali ne i naša misija da se donorski i transplantacioni program u  Republici Srbiji podigne na što veći nivo. Svako od nas može biti deo promene, bilo kao edukator, podrška, ali i kao potencijalni donor. Verujemo da zajedno možemo ostaviti trag i produžiti živote onima kojima je to najpotrebnije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.