Opasna prilika za banke "derikože": Korišćenje kartica na ovim mestima izbegavajte u širokom luku

Kartice i bankomate van Srbije izbegavajte u širokom luku, savetuju stručnjaci. Kada podižete novac s bankomata van granica Srbije, naročito kod banke koja nije vaša matična, postajete odlična prilika za zaradu bankarskog sektora.

Iako se propagira ukidanje gotovine i favorizuje "plastika", za naše građane je to samo dodatni trošak kada transakcije obavljaju u inostranstvu.

Za početak, kada u inostranstvu podižete novac sa svog dinarskog računa, gubite na nepovoljnom bankarskom kursu prilikom konverzije domaće valute u evro. Na primer, na sumu od 1.000 evra taj trošak će biti bar 2.000 dinara.

Zatim, tu su i bankarske provizije, koje se prilikom korišćenja platnih kartica kreću uglavnom oko dva-tri odsto po svakoj transakciji. To znači još dodatnih 20-30 evra.

Najgora moguća opcija je korišćenje kreditnih kartica, gde na sve to plaćate dodatnu proviziju za keš, uglavnom od tri procenta.

Ponesite gotovinu

Još gora zabluda je da nema provizije kod banaka iz iste grupacije jer malobrojne su banke u inostranstvu koje ne naplaćuju proviziju za podizanje novca s bankomata i koje imaju takav ugovor s matičnom bankom u Srbiji.

Prema rečima direktora finansijskog portala "Kamatica" Dušana Uzelca, tradicionalno se zna da u Grčkoj i Turskoj nije popularno plaćanje karticama, pa ukoliko letujete na tim destinacijama, savet je da ponesete dovoljnu količinu novca za svakodnevne troškove.

- Ukoliko novac sa svog računa podižete u inostranstvu, takođe vam se crno piše, jer su modeli naplate provizija drugačiji i zavise od banke i bankomata, ali i od toga da li koristite usluge matične ili tuđe banke. To znači da, ukoliko podižete 100 evra s bankomata, provizija će vam biti čak dva evra plus još dva odsto, što ispadne trošak od četiri evra - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Podizanje keša s kreditne kartice još je veći udar na budžet klijenata. Treba imati u vidu da se te provizije obračunavaju mimo kamata koje podrazumeva svaka kreditna kartica. Da ne pričam o različitim i veoma nepovoljnim kursevima kada se na bankomatu dinar konvertuje u evro - priča Uzelac.

Njegov savet je da pre putovanja napravite finansijski plan.

- Ukoliko ste plaćali karticom na moru, bitno je da ta obaveza ne pokvari kasniji finansijski tok. Zato je najbitnije da unapred odredimo budžet za letovanje ili, ukoliko se odlučimo za soluciju kredita, kasnije to odgovorno i otplatimo - objašnjava naš sagovornik.

Foto: Shuterstock

Ogromne sume

I ekonomista Ljubomir Madžar ističe da su provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali i kursevi po kojima se konvertuje dinar u evro prilikom podizanja sa bankomata zapravo lukavo poslovanje banaka, kojima je cilj da zarade što više novca.

- Te sume koje se ljudima uzimaju kada otputuju van Srbije, a primorani su da koriste kartice, veoma su velike, a troškovi su nerealni. To je klasično bankarsko poslovanje koja ima za cilj da od klijenata uzme i zaradi što više. To su ogromni iznosi, pa vam plaćanje karticama ispadne skoro kao iznos letovanja ili nekog puta. Kako biste izbegli da budete bankarska žrtva, moj savet je da na putovanje uvek nosite keš i da plaćate u valuti koja važi u toj zemlji, a da kartice i bankomate van Srbije izbegavate u širokom luku - objašnjava Madžar.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.