Stižu praznici, čokolada nikad skuplja: Evo šta diktira cenu

Iako je cena kakaoa pala, čokolade su pred praznike poskupele na globalnom nivou, zbog viših cena drugih sastojaka i radne snage koja je poskupela.

Tokom oktobra meseca čokolada je poskupela za 21,8 odsto na godišnjem nivou, na šta ukazuju i najnoviji podaci nacionalne statistike u Nemačkoj. Ova situacija može značajno uticati na potrošače u prazničnoj sezoni.

Najviše poskupljenje dogodilo se u Poljskoj i to 39 odsto, zatim Estoniji 38, Švedskoj i Finskoj sa gotovo 30 odsto.

U Srbiji je čokolada za godinu dana poskupela za 32,8 odsto, dok su u odnosu na prethodni period u proseku niže za 1,6 odsto.

Kakao je na tržištu jeftiniji, pa je njime trgovano za oko 4.900 dolara po toni, što je najniži nivo od januara 2024. godine.

Foto: Shutterstock

Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta, istakao je za RTS da pad cene kakaoa ne znači i pad cena finalnog proizvoda, upravo zbog složenog lanca snabdevanja.

- Proizvodnja je sada povoljnija nego u prethodnom periodu - Gana i Obala Slonovače imaju bolji rod zahvaljujući vremenskim uslovima, što je oborilo cenu kakaoa. Ali to je samo početni segment lanca snabdevanja - naveo je profesor Mijušković.

Proizvođači čokolade još uvek troše zalihe koje su nabavili po znatno višim cenama, ali na to dodaje i da su mleko u prahu, šećer, energenti, transport, logistika i radna snaga poskupeli u međuvremenu.

Profesor ističe da se u strukturi cene čokolade ne čini da će ona pojeftiniti, jer kakao sadrži manji deo.

- Moguće je da će cene u narednom periodu blago da se stabilizuju, možda i malo da padnu, ali ne drastično, i ne na nivo pre pandemije - ukazao je Mijušković.

 

Prema njegovim rečima, pored globalne ponude i tražnje, na cenu utiču i regulative. Kako ističe, Evropska unija odložila je primenu strožih pravila za uvoz kakaoa, kafe, soje, govedine, što je olakšalo izvoz afričkim proizvođačima, dok su, sa druge strane, cene maloprodajne marže, troškovi transporta i logistike ostale visoke.

Foto: Shuterstock

Nemačka i francuska tržišta imaju jake diskontere, što stabilizuje cene, dok su skandinavske zemlje manja i platežnija tržišta, koja lakše prihvataju više cene, posebno za proizvode sa ekološkim sertifikatima.

Ono što olakšava trgovinu, jeste da je predsednik SAD Donald Tramp izuzeo kakao, kafu, tropsko voće i još neke proizvode od recipročnih tarifa.

- To je olakšalo trgovinu, ali ne može odmah da se odrazi na maloprodajne cene. Proizvođači još koriste stare, skuplje zalihe, a troškovi energenata, logistike i rada i dalje su visoki - kaže Mijušković, pa dodaje da trend poskupljenja sada ide ka stabilizaciji tržipta, uz blagu mogućnost oscilacija tokom naredne godine:

- Očekujemo stabilizaciju tokom 2026. godine, ali uz izvesnu volatilnost. Političke odluke, moguće nove tarife ili globalna ekonomska kriza mogu ponovo da poremete tržište - upozorava Mijušković.

Ukoliko se situacija normalizuje, profesor Mijušković kaže da se cena čokolade neće vratiti na onu koja je bila pre pandemije. Cena keksa skočila je za oko 70 odsto od 2020. godine, čokolade 40 odsto, a ostalih slatkiša 30.

- Ne mislim da će ljudi morati dugoročno da se odriču slatkiša. Pre će doći do optimizacije - manje količine, izbor povoljnijih proizvođača ili orijentacija na drugačije proizvode - zaključio je profesor Mijušković.