Pobedila na Evroviziji, pa završila u podrumu! Pogledajte kako danas izgleda naša pevačica (FOTO)

Grupa Riva osvojila je Evroviziju 1989. pesmom "Rock Me Baby", ali euforija nije dugo trajala, pevačica je ubrzo bila na rubu egzistencije.

Pevačica Emilija Kokić postala je jedno od zaštitnih lica muzičke scene bivše Jugoslavije upravo zahvaljujući toj pobedi na Evroviziji. U intervjuu za Večernji list, Emilija se sa osmehom i setom prisetila te prelomne tačke u svojoj karijeri.

Na Evroviziju je, kako kaže, otišla kao potpuna muzička početnica – mlada, neiskusna, ali puna entuzijazma. Iako tada nije mogla ni da sanja kakav će uspeh doživeti, priznaje da je taj trenutak odredio njen dalji životni i umetnički put.

Foto: Printscreen You Tube/ Eurovision Song Contest

- Neopisivo je to rečima. Mislim da je naš organizam na neki način limitiran koliko emocija može propustiti i zato za sve što je iznad tog limita, čoveku se čini da sanja. I danas mi se ponekad tako čini. Recimo, dugo mi je trebalo nakon te pobede da shvatim zašto me ljudi gledaju, nisam živela tu popularnost. Samo bih povremeno shvatila da su me verovatno prepoznali kao pobednicu Evrovizije. Pa i danas me mladi novinari pitaju kakav je osećaj biti upisan u istoriju, a ja im ne mogu reći kako često ne uspevam shvatiti da se to stvarno dogodilo. Često imam osećaj da znam tu neku Emiliju, jedinu hrvatsku pobednicu Eurosonga u istoriji, i gledam taj njen uspeh sa strane, kao da ne hodam s njom ukorak.

Emilija Kokić je otkrila i koliko je bila velika njihova popularnost:

- Odjedanput se svi žele fotkati s vama, posebno su nas volela deca i pokušavala sam uvek biti dobre volje i ispuniti im želju, iako sam ponekad bila strašno iscrpljena. Uvek sam razmišljala da je taj kontakt tom detetu važan i da će mu ispuniti srce, da su fotka ili autogram najmanje što mogu učiniti kako bih im vratila svu ljubav.

Foto: Printscreen You Tube/ Eurovision Song Contest

Međutim, na pitanje da li je sa popularnošću stizao i ozbiljniji novac, Emilija je otkrila da je slava imala drugu medalju:

- Eh, kad su nam trebale biti isplaćene tantijeme, u zemlji je bila ona zloglasna dnevna inflacija. Zato je bolje da se ne prisećam koliko nam je novca pojela, posebno budući da su tantijeme bile isplaćivane kvartalno. Od 1989. do maja 1990. imali smo status pobednika Eurosonga i pozivali su nas na nastupe po svim vodećim televizijskim emisijama u Evropi. U to smo vreme solidno zarađivali, putovali smo, nastupali, sklapali neke ugovore, u naše su ime pregovarali naši švajcarski menadžeri, sve je izgledalo fenomenalno. Švajarci su nas pitali kakvu muziku želimo izvoditi, mi se izašnjavamo za muzički stil između grupa Roxette i Eurythmics. Složili su se s tim i ponudili nam da potraže autore koji će za nas pisati pesme, pa nam je dve pesme napisao Per Gessle iz grupe Roxette. Za aranžera su nam dodelili čoveka koji je radio s Bouvijem i Tinom Tarner. Otišli smo u studio, preselili na neko vreme u Švajcarsku kako bismo snimili album. Prvi naš singl bio je pred objavljivanjem, ali počeo je rat. Moji roditelji i brat beže pred granatama u podrume, a mi bismo trebali svetu biti predstavljeni kao jugoslavenski hit bend? Nismo to mogli i sve je stalo.

Nakon nemilih događaja, Emilija je priznala da su pokušavali da pomognu.

- Pokrenuli smo mnogo humanitarnih koncerata. Ali bili smo skupi pogon i uspeli smo tako opstati godinu dana. Morali smo stati i prestati. Zamislite taj pad. Pa nas su u svim evropskim centrima na aerodromima dočekivale skupe limuzine, vozile na koncerte, pa u skupe hotele, na skupe večerice u skupe restorane i tako iz dana u dan. Nekoliko dana nakon toga završili smo u podrumima bez struje i pod granatama. Na svu sreću, imam tu mogućnost prilagodbe jer mislim da bih inače poludela - zaključila je nekadašnja evrovizijska pobednica.