Majka joj izdahnula na rukama! Težak udarac za Radu: "Otac je doveo drugu nakon godinu dana"

Pevačica Manojlović teško je podnela smrt majke Mirjane, a dodatni udarac za pevačicu i njenu sestru Maju bio je trenutak kada je njihov otac, samo godinu dana nakon tragedije, u kuću doveo drugu ženu.

Rada Manojlović rano je ostala bez majke, koja joj je preminula na rukama kada je imala samo 19 godina. Pevačica nikada nije skrivala bol zbog njenog preranog odlaska, a u televizijskim emisijama često bi zaplakala kada bi govorila o Mirjani. Ipak, morala je da pronađe način da nastavi život i suoči se sa gubitkom koji joj je zauvek promenio svakodnevicu.

O najtežem trenutku i uspomeni na majku koja je svakodnevno prati, pevačica je jednom prilikom iskreno govorila:

Foto: ATAIMAGES

- Umrla mi je na rukama. Tu bol sam potisnula duboko u sebi da bih mogla da nastavim da živim i funkcionišem. Trudim se da ne razmišljam o tom gubitku, ali se svakog dana setim moje Mirjane.

Njena sestra Maja imala je samo 17 godina kada im je majka preminula i bila je izuzetno vezana za nju. Dok je Rada u tom periodu već zarađivala i borila se da obezbedi sebi i sestri bolju budućnost, njihov otac je, godinu dana nakon tragedije, odlučio da u dom dovede Suzanu.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Pevačica je priznala da su ona i Maja u početku teško prihvatile očevu odluku, a posebno je istakla koliko je sestra bila slomljena zbog gubitka majke.

- Sestra je imala 17 godina kada nam je mama preminula. Ona je bila veoma vezana za nju, a ja sam više bila tatina ćerka. Do 17. godine nije mogla da zaspi bez mame. Kao da joj je deo srca i tela otišao sa njom. Tad sam već zarađivala, borila se… Otac jeste bio tu, ali on je posle godinu dana doveo drugu ženu u kuću, tako da je njemu bilo lepo - ispričala je ona tada pa dodala:

Foto: ATAIMAGES

- Bila sam jako ljuta, o tome sam i otvoreno pričala. Imali smo taj period odbacivanja, odbijanja… Ali, Suzana nikad nije insistirala da je zovemo majkom, niti se postavila kao autoritet. Uvek je bila drugarica i vremenom smo je tako prihvatile. Trebalo nam je dve, tri godine da shvatimo da je ona tu iz ljubavi prema tati, iz najbolje namere.