Porodica prodala čak i krevet Usnije Redžepove: Sva imovina završila u oglasima

Usnija Redžepova preminula je pre deset godina, a njena porodica rasprodala je svu imovinu, pa čak i krevet na kom je provela poslednje dane.

Nakon pevačicine smrti u medijima se dosta pisalo o njenoj porodičnoj kući na Voždovcu, u kojoj je živela s pokojnim suprugom Svetomirom Šešićem Šeletom, a koju su njen brat i snaja, kao jedini naslednici, ubrzo nakon smrti Usnije Redžepove otuđili.

Foto: YouTube video printscreen

Pre par godina, na jednom profilu na društvenoj mreži Fejsbuk osvanuo je oglas u kome se prodaju antikviteti Usnije Redžepove, kao i njen klavir, koji je krasio luksuznu kuću na Dušanovcu. 

- Šele i Usnija su stvorili baš dosta. Često su menjali stanove i kuće. Jedno vreme su imali salonac u centru Beograda, a onda dvorac u Moštanici. Poslednji stan bio je na Dušanovcu. Kuća je prepuna mnogih vrednosti. Usnija je donosila antikvitete sa svih strana sveta. Obišla je svet sa svojom pesmom, a uvek je nešto donela. Nisu to bili bilo kakvi suveniri, već zaista skupe stvari. Klavir i svi suveniri koje je Usnija obožavala, kao i krevet na kome je spavala, bolovala i provela poslednje trenutke u životu sada su na prodaju - ispričao je svojevremeno Usnijin prijatelj, pa dodao:

- Umela je na klaviru da zasvira za prijatelje i zapeva kada su bila neka okupljanja, za njega je bila baš vezana. To je užasna sramota. Umesto da Usnijine stvari odu u neki muzej, kao eksponati, u sećanje na jednu od najvećih zvezda svih vremena, one se prodaju na oglasima. To su verovatno stavili da prodaju njen brat i snaja jer je ona samo njih imala.

Foto: Printscreen You Tube

Usnija Redžepova je bila poznata po antikvitetima i stvarima koje je donosila sa svih strana sveta. Njena kuća bila je prepuna vrednih stvari, koje su ostale u vlasništvu njenog brata i snaje. Pokojna pevačica nije krila koliko je emotivno vezana za predmete koje je posedovala.

- Veliku lampu u obliku statue devojke nosila sam uvek sa sobom, kud god da sam se selila i ona je u mom posedu još od devojačkih dana. Dobila sam je davno od jednog mog prijatelja, baletskog igrača Narodnog pozorišta. Videvši je kod njega u stanu, toliko sam se oduševila da sam ga zamolila da mi je proda. Budući da me obožava, odlučio je da mi je pokloni i to mi je veoma draga uspomena na njega. Keramičkog psa kojeg smo nazvali Lesi, Šele i ja smo kupili početkom sedamdesetih kada smo prvi put bili u Nemačkoj, tako da svaka sitnica u našem domu za nas ima neko posebno značenje - govorila je nekada Usnija.