POTRESNA ISPOVEST OGNJENA AMIDŽIĆA: Hrvati neće da priznaju da su UBILI mog OCA! Imao sam samo 16 godina i morao sam...

Na regionalnoj javnoj sceni malo je multitalentovanih ličnosti kao što je Ognjen Amidžić. Popularni voditelj se novinarstvom bavi već dve decenije, a pored toga što 13 godina vodi i uređuje emisiju "Amidži šou", koja je po svim istraživanjima najgledanija u Srbiji, Ognjen je poznat i kao muzičar i glumac, ali i kao divan suprug i otac

Iako je danas na svim poljima uspešan, život ga nije mazio, pa je još kao tinejdžer ostao bez oca Zorana, koga su Hrvati ubili dok je obavljao novinarski zadatak. Velika podrška bila mu je majka Snežana, ali i sestra Maja. Kasnije, kao njegov najveći oslonac dolazi supruga Danijela, koja mu je rodila Matiju, koji je preslikani Ognjen...

Amidžić za Hit otkriva detalje svog odrastanja, ali priča i o onome što mu je najteže palo - o ubistvu njegovog oca.

- Period kad sam ostao bez tate je bio jeziv! Devedesete su stvarno bile užasne. Ne bih voleo da se to vreme ikad ponovi - započinje Ognjen ispovest.

Njegov otac, novinar Zoran Amidžić, ubijen je 9. oktobra 1991. godine na Baniji u Hrvatskoj. Tog dana živote su izgubile i njegove kolege Bora Petrović, Dejan Milićević i Sreten Ilić. Na njihov automobil ustaše su ispalile više od 300 metaka... Ognjen kaže da nikad neće zaboraviti noć kada je saznao da mu je otac ubijen i kad je to morao da saopšti majci Snežani i sestri Maji.

Foto: HIT dodatak/informer

- U jedan sat posle ponoći policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti. Saopštili su baš meni... Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen - priča Amidžić i nastavlja:

- Nedostaje mi tata i znam da bi moj život bio potpuno drugačiji da se to nije desilo. Bio sam tinejdžer kad sam ga izgubio. Mnogo toga je palo na moja leđa, trudio sam se da majci pomažem koliko sam mogao. Maksimalno se žrtvovala za sestru i mene i zato ću prema njoj imati večnu zahvalnost. Teško je bilo u tim vremenima izvesti decu na pravi put... Uprkos svemu, nikad nije bilo perioda da nemamo šta da jedemo. Majka je, hvala bogu, radila u dobroj firmi i uspela je da nam obezbedi koliko-toliko normalan život. Trudila se da nam bude i otac i majka.

Od tog dana je prošlo 29 godina, a ubistvo nikad nije rasvetljeno. Jedini valjan trag na koji je policija naišla u istrazi bilo je to što je nekoliko dana posle ubistva u hrvatskom listu "Slobodni tjednik" izašla priča napisana na osnovu zabeleški koje je Amidžić u trenutku pogibije nosio u svojoj torbici.

- Sanjam oca i dan-danas, iako je prošlo 29 godina. Taj zločin nije rešen i dalje lebdi u vazduhu. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi. Recimo, zabeleške mog oca, koje je u trenutku pogibije imao u torbi, očigledno su nekako došle do hrvatskih novinara. To je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije bilo ništa... Mislim da je i nemoguće otkriti posle toliko godina ko je počinilac, ali je jasno kao dan da su to uradile hrvatske vojne snage. Tu nema filozofije! - rekao je Ognjen.

Iako je tada imao tek 16 godina, ustaše su pokušale i njega da uvuku u rat!

- Strašne stvari su se dešavale. Moja rukometna ekipa i ja smo tada osvanuli u hrvatskim novinama kao "mladi četnici koji su regrutovani", a imali smo tek 15 ili 16 godina! - otkrio nam je Ognjen i rekao da redovno obilazi očev grob kada ode u rodni Šabac kod majke:

- Jedna ulica u Šapcu je dobila ime po njima... Danas se sve lako zaboravlja, ali tatine kolege i prijatelji to ne dozvoljavaju.

Oca se seća kao strogog, ali pravičnog čoveka velikog srca, koji mu je bio idol. Međutim, poslednjeg susreta ne može da se seti...

Foto: HIT dodatak/informer

- U to vreme je odlazio na terene na više dana. Zato se i ne sećam poslednjeg susreta sa tatom. Često je bio odsutan zbog posla, a ja ga tek sada razumem... - kaže Amidžić.
 

Prvi poljubac u šestom razredu

Ognjen je imao lepo detinjstvo. Bio je poslušan i roditelji su uvek bili ponosni na njega.

- Bio sam dobro dete, veoma mirno. Dešavalo se da kod kuće budem nestašan, ali kada odem negde i ćutim kao bubica. To mojim roditeljima nije bilo jasno. U vrtiću sam bio dobar, a kod kuće sam im "udarao kontru". Ali nikad im nisam pravio velike probleme - priča voditelj koji ima mlađu sestru Maju:

- Sestru sam stalno maltretirao. Nikad fizički, ali me je nervirala, pa smo se svađali kao i svaki brat i sestra. Ona je mlađa, pa je uvek htela sa mnom da se druži, a ja nisam hteo nigde da je vodim.
U porodici Amidžić majka Snežana je bila "dežurni policajac":

- Dešavalo se da me mama istuče. Sećam se da sam jednom dobio batine jer sam kasnio kući. Dozvolili su mi izlazak do devet sati uveče, a ja sam kasnio sat vremena. Mama je bila zadužena za disciplinu, vodila je računa o svemu jer je tata mnogo radio. Kod mene je sada slična situacija... Supruga Danijela je stub porodice, a ja pomažem oko svega. Ne stižem da provodim mnogo vremena sa sinom, pa sam dosta popustljiviji od nje.

Osnovnu i srednju školu je završio u Šapcu i bio je jedan od omiljenih đaka:

- Bio sam vukovac. Roditelji su me vaspitali da moram da budem odličan đak. U to vreme je bilo sramota da nešto ne znam. Neki predmeti me nisu toliko interesovali, ali sam ih učio jer nisam želeo da izneverim roditelje. Imao sam vremena i za druženje ispred zgrade. Ta prijateljstva i dalje održavam. Bio sam jedini koji se zvao Ognjen i nisam imao nikakve nadimke. U to vreme moje ime je bilo specifično.

Sa devet godina je počeo da trenira rukomet i bio je ubeđen da će se ceo život baviti tim sportom. Zbog rata njegovi snovi pali su u vodu.

- Rukomet je bio ultrapopularan tada. Metaloplastika je bila prvak Evrope i ceo Šabac je živeo za rukometne utakmice. I moj pokojni otac Zoran je trenirao rukomet i stvarno je bio dobar u tome. Pratio je kasnije rukomet i kao novinar. I u meni se javila želja da treniram isti sport kao tata. Rukomet mi je bio najveća ljubav. Živeo sam za taj sport, sanjao sam da jednog dana postanem poznati rukometaš. Krivo mi je što nisam uspeo... Rat i sankcije su celu moju generaciju, ali i rukomet kao sport, uništili. Za razliku od drugih sportova, imam utisak da je rukomet najviše stradao. Nekad sam svaki dan trenirao, ali sada, nažalost, ne igram ni rekreativno, nemam vremena ni za šta...

Ognjen priča da je batalio sport još na fakultetu:

- Upisao sam Filozofski fakultet jer je to i moj tata završio. Studirao sam istoriju, to sam baš voleo, pogotovo istoriju Grčke i Rima. Te knjige su mi ostale od tate, pa sam ih rado čitao. Bio sam dobar đak, svi su mi govorili da upišem dva fakulteta, filozofski i pravni, ali mene je mrzelo da toliko učim.
Kad da stigne da uči kad je bio prilično omiljen i kod devojaka, naročito u rodnom Šapcu.

Foto: HIT dodatak/informer

- Imao sam vremena i za devojke. Živelo se dosta sporije, a odrastanje u manjoj sredini je bilo mnogo lakše. Nije bilo ni mobilnih telefona, pa nisi morao da gubiš vreme na dopisivanje da bi ugovorio sastanak sa devojkom - priča Amidžić i otkriva svoje prve ljubavi:

- Prvi poljubac desio mi se u osnovnoj školi, mislim da sam bio u šestom razredu. A prvu pravu i ozbiljnu vezu imao sam sa 17 godina.
 

Radio i na RTS

Iako je studirao istoriju, znao je da će krenuti očevim novinarskim stopama.

- Da je tata živ, verovatno mi ne bi dao da se bavim novinarstvom... Čini mi se da sam još kao klinac znao da ću biti novinar! Odmalena imam taj posao u malom prstu. Svakako je tata dosta uticao na mene da postanem ono što sam danas. Gledao sam ga kako radi i to mi je ušlo u krv. Čim je rukometna karijera počela da mi se gasi, aktivirao sam se na radiju, ali oduvek me je privlačilo da radim na televiziji, što mi se i ostvarilo kad je otvorena lokalna televizija. Nikad nisam hteo da budem u informativi, iako mi je tata to radio. Mami sam posle njegove smrti obećao da se nikada neću baviti informativom!

Foto: HIT dodatak/informer

Tako je bilo. Zaposlio se na RTS, gde je radio zabavnu emisiju "Garaža", a onda je prešao na televiziju Pink.

- Milica Mitrović me je pozvala i pitala: "Možeš li svoj šou da startuješ za sedam dana?" Rekao sam joj: "Daj mi bar dve nedelje." Tražila je da u prvoj emisiji bude Severina. Bila je sjajna gošća i donela mi je sreću da emisija traje, da kucnem u drvo, već 13 sezona. Oprobao sam se u mnogim televizijskim formatima. Ne bih nikad ušao u rijaliti jer se ne bih snašao kao učesnik, ali tu vrstu programa vodim još od prve "Farme", kasnije sam radio "Dvor", a sada i "Zadrugu".

U "Amidži šouu" su mu gostovale najveće domaće zvezde - od Novaka Đokovića do Zdravka Čolića, a posebno je ponosan na intervju sa svetskom muzičkom atrakcijom Dženifer Lopez.

- Nisam imao tremu pred Džej Lo. Sa strancima je lakše raditi. Ona čak nije tražila da joj ranije javim šta ću je pitati. Tako da je bila baš lagana emisija za rad. Uspeo sam da napravim takav format emisije da će je ljudi gledati bez obzira ko je gost. Mislim da je to najteže u današnje vreme. Televizija se mnogo promenila, sve se može saznati preko društvenih mreža i onda moramo da damo nešto novo. Mi smo to uspeli, to je snaga moje emisije i na to sam najponosniji - priča Ognjen.

Suprugu Danijelu Dimitrovsku upoznao je upravo u svojoj emisiji i odmah se zaljubio.

- Mislim da je to bila ljubav na prvi pogled. Odmah je ostavila fantastičan utisak na mene. Znao sam kako izgleda jer sam video njene fotografije u časopisima i reklamama, ali tek kada sam je video uživo, shvatio sam koliko zrači. U tom trenutku nisam znao da ćemo biti zajedno. Srećom, kasnije smo se zbližili, dve godine kasnije smo se venčali, a onda smo i dobili sina Matiju - ponosno priča voditelj i dodaje da je prisustvovao Danijelinom porođaju:

- To je bila njena želja. Nisam pao u nesvest! Sve je to bilo lepo organizovano, ništa nisam video... Bio je neopisiv osećaj kad su mi dali sina u naručje, mada sam bio ubeđen da ćemo dobiti devojčicu! Matija sada ima sedam godina i želja nam je da imamo još dece.

KOMPLETNU ISPOVEST PROČITAJTE U DANAŠNJEM HIT INFORMERU!

Foto: Informer