EKSKLUZIVNO! SANJA VUČIĆ "HARIKEJN": Vređali su me zbog DEBLJINE! Trpela sam vršnjačko NASILJE, deca su me zvala "DEBELA SVINJA"

Članica grupe "Harikejn" Sanja Vučić otkriva da je bila žrtva vršnjačkog nasilja! Zgodna pevačica odlučila je prvi put javno da progovori o najvećoj traumi iz školskih dana - o maltretiranju od strane ostale dece i to samo zato što je bila gojazna

- Bila sam dosta korpulentna kao mala i zato sam se povlačila u sebe. Nisam htela da se ističem i da upadam ljudima u oči. Deca su me zadirkivala i nazivala raznim pogrdnim nadimcima. Govorili su mi da sam "debela svinja". Zbog toga sam duboko patila u sebi, bolelo me je to njihovo prozivanje. Znali su da budu baš surovi, ali sada su klinci još gori! Međusobno se gaze i imaju klanove. Drago mi je što ne odrastam u ovom sadašnjem vremenu - kaže Sanja na početku svoje ispovesti za Hit i dodaje da se kaje što nije uzvratila vršnjacima, već je dugo sve potiskivala u sebi:

- Nisam bila ratoborna i nisam se zauzimala za sebe, sada mi je krivo zbog toga. Kao mala bila sam dosta ženstvenija, a kasnije sam postala pravi harambaša. Sada sam potpuno drugačija i borim se za pravdu, imam samopouzdanje. Kao mala ga nisam imala i smatrala sam da nisam dovoljno odrasla da se nekom suprotstavim ili da kažem svoje mišljenje.

Zatvaranje u četiri zida

Dvanaestogodišnjoj Sanji je njena dečja soba bila spas od surove realnosti:

- Sve sam trpela u sebi i zatvarala sam se u sobu. Kada sam bila baš debela, ostajala bih u svoja četiri zida i tu satima plakala. Često mi se dešavalo da čim dođem iz škole, legnem u krevet i ne izlazim do sutra. Baš sam bila tužna u tom periodu života. U petom-šestom razredu kao tinejdžerku me je sve pogađalo. Jedino što sam volela u to vreme bilo je da jedem. I sada obožavam hranu, ali se ipak kontrolišem. U osnovnoj školi sam se prejedala, umela sam ceo hleb sama da pojedem plus sve ostalo. Ne sećam se koliko sam imala kilograma, ali bila sam baš debela. Mama mi je stalno govorila da ne jedem toliko, ali džaba je bilo to njeno zvocanje kada ja nisam želela da prestanem. Ona je pokušavala da mi skrene misli, pa me je slala na strane jezike, ali nikad nije na sport. Možda je tu pogrešila, jer kada je dete aktivno, onda ima kondiciju i ne bude debelo. Uvek mi je govorila:

"Nemoj da trčiš, pašćeš, slomićeš vrat, ruku, glavu..." Možda je ipak trebalo da me usmeri na neku rekreaciju.

Bez obzira na to što nije ništa trenirala, Sanja je vremenom uspela da smrša i tako zapuši usta svima koji su je vređali zbog fizičkog izgleda:

- Nekako sam izrasla i vremenom smanjila to svoje prejedanje. Izdužila sam se, tako da se moja debljina više nije primećivala. I sada isto kuburim sa kilažom, ali sam generalno zadovoljna kako izgledam. Shvatila sam da je najbitnije izbaciti hleb iz ishrane.

Foto: HIT dodatak/informer

 

Za razliku od vršnjaka koji su je maltretirali, nastavnici su je obožavali jer je uvek bila đak za primer.

- U osnovnoj školi sam bila odličan đak, a u osmom razredu vrlo dobar. Niko me nije forsirao da moram preterano da učim, od početka se videlo da sam umetnička duša. Nikad nisam bežala sa časova, jedino ako celo odeljenje odluči, pa onda i ja sa njima 'zapalim'. Bila sam povučena i van pameti mi je bilo da ne dođem na čas - priča talentovana pevačica, koja je posle osnovne škole upisala srednju muzičku u Kruševcu:

- I tamo sam bila odlična, treća na spisku đaka generacije. U srednjoj školi sam baš uživala. Nakon nje sam želela da upišem akademiju, ali me nisu primili. Nisam odustala, već sam rekla da želim i sledeće godine da pokušam i da idem na akademsko usavršavanje. Međutim, nastupi sa bendom su me potpuno okrenuli na drugu stranu i više nisam pokušavala da se školujem. I dan-danas volim klasičnu muziku, pa i dalje patim što nisam postala operska diva. Pevanje sam usavršavala sa operskom divom Katarinom Jovanović, ona mi je bila mentor. Sa njom se redovno čujem, ona je profesionalac i veoma talentovana osoba.
 

Muzička porodica

Nije bilo nikakve sumnje da će Sanja postati pevačica jer su joj i majka i otac muzičari.

- Potičem iz muzičke porodice i bilo je sasvim logično da ću se baviti ovim poslom. Čim sam kao dete progovorila, ja sam i zapevala. Sećam se da me je majka vodila po frizerskim salonima i onda sam tamo nastupala, pa su se svi oduševljavali. Moja mama Mevlida oduvek me je forsirala da pevam, jer je prepoznala moj talenat. Ona je bog i batina u našoj kući i ono što kaže to mora da se ispoštuje. Odgajana sam kao spartanac, nisam bila razmažena. Ne pamtim da sam dobijala neke batine, bilo je dovoljno da me mama oštro pogleda i tada sam znala da sam nešto pogrešila. Dešavalo mi se da me kazni jer volim dosta da brbljam, pa sam drugim ljudima prenosila neke priče koje nisam smela i zbog toga me je stalno grdila. Deca me nikad nisu zadirkivala zbog toga što mi je mama kafanska pevačica. Moja majka je izuzetno cenjena i svi su je poštovali. Nikad u životu nisam osetila neki prezir, ljubomoru ili nešto drugo, jer su mi i otac i majka pevači. Niko mi se nije ni šlihtao, već su osećali poštovanje prema mojim roditeljima i meni.

Foto: HIT dodatak/informer

Talentovana pevačica je vreme uglavnom provodila sama dok su joj roditelji nastupali, a ponekad ju je čuvala i komšinica:

- Dok je mama pevala, mene je čuvala jedna baka koja je živela blizu nas. Zvali smo je Bakana. Imala je unuka Lazara o kome je brinula, pa smo se svi zajedno družili i igrali. Za to vreme moja mama je pevala po kafanama i restoranima u Kruševcu, a ponekad sam i ja dolazila da je slušam, ali me ta muzika nije privlačila. Želela sam da pevam nešto drugo. U to vreme sam slušala rokenrol i nisam mogla sebe ni da zamislim kako pevam narodnjake. Uživala sam uz rege i džez, a ta muzika nije karakteristična za naše podneblje. Nikad se nisam odrekla naše domaće muzike, tako da volim da negujem izvorne zvuke. Znam i da pevam tu vrstu muzike. Ali moja mama ne misli tako. Rekla mi je da nemam dušu za narodnu muziku i da ne zvuči lepo stilski kada ja pevam. U inat njoj sam rešila da usavršim pevanje izvornih pesama. Videla je ona da ja imam talenat za pevanje, ali me nikad nije forsirala. Ja sam bila ta koja je htela i srednju muzičku i sve ostalo, a mama me je uvek podržavala u svemu. Njoj je drago što se bavim pevanjem i što sam sada veoma uspešna.
Budući da su Sanjini roditelji stalno nastupali, nikada nisu oskudevali ni u čemu.

- Nikad nisam osetila nemaštinu. U našoj kući uvek je bilo novca, ne previše, već sasvim dovoljno. Imala sam sve što sam htela, ali uvek sam bila skromna. Ni dan-danas ne volim da trošim novac na neke beskorisne stvari i garderobu, jer smatram da je to nepotrebno bacanje para. Skoro me je majka izgrdila da nemam šta da obučem, a ja sam joj odgovorila da "odelo ne čini čoveka". Takva sam odmalena, skromna.
 

KOMPLETNU ISPOVEST PROČITAJTE U DANAŠNJEM HIT INFORMERU

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Hahahaahaah

pre 3 godine

Odakle se ova pojavila? Haaahahahahahhaaaa!!!!

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari