EKSKLUZIVNO! CECINA I ARKANOVA ĆERKA POTPUNO OGOLILA DUŠU: Svet mi se srušio kada su mami stavili nanogicu - BOL ZA TATOM NE PROLAZI!

Tada sam zaplakala i više nikad! Potisnula sam osećanja i ni sa kim nisam pričala o tome baš nikad. Utehu sam pronašla u hrani, za pola godine ugojila sam se 20 kila. Prazninu koju osećam zbog smrti oca niko i ništa ne može da popuni, kaže Anastasija Ražnatović

Anastasija Ražnatović je već od rođenja javna ličnost. Ćerka komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i balkanske folk zvezde Cece Ražnatović nije ni mogla da izabere život bez kamera.

Iako joj neki kažu da je rođena pod srećnom zvezdom, mladu pevačicu upravo zbog poznatih roditelja život nije mazio. Imala je tek dve godine kada su joj ubili oca, sa pet joj je majka završila u zatvoru, sa 13 je gledala kako joj stavljaju nanogicu... 

Lepa pevačica svojim roditeljima baš ništa ne zamera, pa ni to što su je, kad je imala samo 29 dana, odveli u emisiju "Maksovizija" kod pokojnog Milovana Ilića Minimaksa.

- Ne znam za drugačije! Odmalena sam pred kamerama i to nisam zamerila roditeljima. Sve je ukazivalo da ću se jednog dana baviti javnim poslom. Na kraju, kada sam odrasla, i sama sam birala da budem javna ličnost - započinje ispovest Anastasija i priznaje da je oduvek stidljiva i da je imala veliku tremu pred kamerama:

Foto: Informer/HIT

- Ako pogledate klipove u kojima smo Veljko i ja gostovali sa mamom, videćete koliko sam povučena. Sedim po strani, smeškam se i kažem najviše dve rečenice, jer se stidim. Za razliku od mog brata, koji je opušten pred kamerama.

Tako je bilo i u vrtiću "Sveta Petka", u koji su zajedno išli.

- Bila sam sušta suprotnost Veljku. On je bio nemiran i hiperaktivan, a ja povučena i stidljiva. Gde me ostaviš, tu me i nađeš. Mnogo sam bila vezana za mamu, pa sam se uvek držala za njenu suknju. Bila sam dobra, za razliku od mog brata, koji je pravio razne nestašluke - priča pevačica prisećajući se svađa, ali i poneke tuče:

- Veljko je stalno pravio zavrzlame i mama ga je grdila, a ja sam bila dete za primer. To sam umela da iskoristim. Kada nešto napravim, okrivim njega i kažem da će mama meni verovati. Znali smo i da se potučemo, samo on mene nikada nije udario svom snagom, jer je ipak dečak. Čikala sam ga, provocirala, kao svaka sestra brata, ali smo uvek bili izuzetno povezani. 

Iako su ponekad bili kao pas i mačka, njih dvoje se nisu razdvajali. Tako su i u osnovnu školu krenuli u isto vreme, iako je Anastasija godinu i po mlađa od Veljka. Ona je sa samo pet godina sela u školsku klupu.

Foto: Informer/HIT

- Mama nas je upisala u britansku školu i zahvalna sam joj na tome, jer Veljko i ja sada perfektno govorimo engleski jezik. I španski sam dobro naučila u toj školi. Engleski sam bolje znala od srpskog, jer sam ga svaki dan pričala sa vršnjacima i na nastavi. Kada se vratim kući, pola reči izgovaram na engleskom. I danas Veljko i ja pričamo na engleskom kod kuće, jer nam je to ostalo odmalena. Kada sedimo sa majkom, ona gleda u mene, pa u njega i onda se pobuni: "Prekinite da pričate na engleskom, ništa vas ne razumem". 

Tasa priznaje da je u početku odbijala da pohađa nastavu na engleskom.

- Učiteljica se žalila mojima da sam nezainteresovana, da odbijam da učim jezik, jer sam bila pomalo lenja. A i sa pet godina sve što me je interesovalo bili su zabava i igra. Ali odjednom, preko noći sam zavolela i engleski i školu. Nikada nisam bila štreberka, učenje sam "odrađivala" i nisam se nervirala oko škole. Moja najbolja drugarica je učila 24 sata dnevno, a ja sam bila zlatna sredina. Imam dobro pamćenje, pa dan pred ispit iščitam gradivo i dobijem dobru ocenu. 

Tri simpatije u isto vreme

Sa 12 godina Anastasija se prvi put zaljubila, ali osećanja nisu bila obostrana...

- Imala sam neuzvraćenu ljubav u osnovnoj školi. Sviđao mi se dečko koji je bio pet godina stariji od mene. Nije me primećivao, a ja sam dve godine samo za njega znala. Njemu su se sviđale starije devojke, a ja sam patila tiho u daljini. Na kraju se ništa nije desilo, a i bila sam isuviše mala i nezrela za momka. Ali, uvek sam imala simpatiju. Nikada se nije desilo da me neko pita da li mi se neko sviđa, a ja da kažem ne. Imala sam makar jednu simpatiju, a nekada i dve, tri u isto vreme!
Anastasiji je, međutim, teško bilo da uopšte ima momka, jer joj je brat to branio kada su bili mlađi.

- Veljko je oduvek bio zaštitnički nastrojen prema meni. Nekada i previše! Pošto nemamo oca, on je preuzeo tu odgovornost. Kada smo bili na Kipru, zabranjivao je svim dečacima da mi se obraćaju. Niko nije smeo da mi priđe, niti sam smela da imam dečka. Svima je govorio: "Ovo je moja sestra, budem li čuo da joj je neko prišao, biće belaja"!

Veljko je preuzeo brigu o Anastasiji jer su rano ostali bez oca. Arkan je 15. januara 2000. ubijen u jednom beogradskom hotelu, a mlada pevačica ni danas ne može da se pomiri sa tim.

- Ne znam šta je gore - da li kada se ne sećaš oca, pa nikada i ne iskusiš tu ljubav, ili kada provedeš vreme sa njim, pa ga preko noći izgubiš. I jedno i drugo je strašno! Vremenom sam naučila da živim sa tim bolom i da ta praznina ne može da se nadomesti ničim - priča Anastasija i posle dubokog uzdaha nastavlja:

- Veljku je bilo mnogo teže, jer nikada nije imao očinsku figuru. Nije imao sa kim da popriča o muškim stvarima. Ali, imao je mene! Razvili smo takav odnos da među nama ne postoje tajne, tabu-teme... Kad god mu je bio potreban savet, mogao je da traži od mene, mame, tetke i teče. Mama i tetka su se u tome dobro snašle.

Ceca i njena sestra Lidija su 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u akciji "Sablja" bile uhapšene. Bile su četiri meseca u pritvoru, a Veljku i Anastasiji, koje su čuvali baba Mira i deda Slobodan, rekle su da su na turneji u Americi... Anastasija je tada imala samo pet godina, pa je lako poverovala u majčine reči.

- Deca bi mi govorila: "Tebi je mama u zatvoru", a ja sam im odgovarala: "Ne lupajte gluposti, naravno da nije! Ona je u Americi na turneji". Kada sam sa 10-11 godina saznala istinu, prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je da su ta deca, koja su nas začikavala, bila u pravu. A ja sam se svađala sa njima govoreći im da novine lažu. Svakako da sam tada bila previše mala da bih znala istinu, niti bih to razumela. Iz ove perspektive shvatam da je bilo nužno da nam se kaže ta "bela laž".

Anastasija ističe da, kada je saznala istinu, nijednog trenutka nije bila ljuta na Cecu.

- Ja sam imala samo majku i ona je za mene sve na svetu! To je normalno kada imate jednog roditelja. Za mene ona nikada nije mogla da bude kriva, niti će ikada. Ona mi je model kako treba da se ponašam u životu. Zato sam uvek imala razumevanja za nju. Potrudila se da mi dugim razgovorima sve lepo objasni kada sam došla u godine u kojima to mogu da razumem.

Posle osam godina doživela je još jedan šok - majka i tetka su joj zbog nelegalnog prisvajanja novca od transfera fudbalera ponovo bile zatvorene. Ovog puta s nanogicama u kućnom pritvoru u njihovoj vili na Dedinju. Anastasija kaže da će joj taj 22. jun 2011. ostati urezan u sećanju do kraja života.

- Momenat kada su došli da joj stave nanogicu nikada neću zaboraviti. Do tada je sve bilo u vazduhu, hoće-neće, ali kada je došlo do toga, ceo svet mi se srušio. Bilo mi je užasno teško! Kada sam videla da joj stavljaju nanogicu, nisam mogla da izdržim, pa sam počela da plačem tu pred svima. Tada sam pustila suze i posle više nikad! Zakopala sam sve i potisnula osećanja. Mami je bilo preteško kada me je videla da plačem, a i Veljku sigurno nije bilo lako. Ali, nismo pričali o tome, što je veoma čudno, jer smo sve troje vrlo otvoreni i pričamo o svemu. Očigledno da nam je svima bilo lakše da ne pričamo o tome, već o vedrijim temama, da ne bismo svi kompletno poludeli. Pritisak medija je bio enorman i nije nam trebalo da obrađujemo tu temu i kod kuće.

- Deca bi mi govorila: "Tebi je mama u zatvoru", a ja sam im odgovarala: "Ne lupajte gluposti, naravno da nije! Ona je u Americi na turneji". Kada sam sa 10-11 godina saznala istinu, prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je da su ta deca, koja su nas začikavala, bila u pravu. A ja sam se svađala sa njima govoreći im da novine lažu. Svakako da sam tada bila previše mala da bih znala istinu, niti bih to razumela. Iz ove perspektive shvatam da je bilo nužno da nam se kaže ta "bela laž".

 

OSTATAK EKSKLUZIVNOG INTERVJUA PROČITAJTE U OKVIRU HIT INFORMERA