EKSKLUZIVNO! MARKO ĐEDOVIĆ: Znam baš sve CECINE TAJNE! Brišem poruke kad se kuckamo! Često idem kod nje da popijemo kafu...

Marko Đedović tvrdi da zna sve tajne najveće balkanske zvezde Cece Ražnatović! Najpoznatiji estradni novinar mora da briše poruke u telefonu kada se dopisuje sa pevačicom da neko slučajno ne bi saznao pikanterije iz njenog života

Sa Đedovićem smo se sreli pred njegov ulazak u "Zadrugu 5" i nismo morali puno da ga ubeđujemo da nam ispriča sve što krije o poznatim facama. Prva na tapetu našla se naša najveća folk zvezda.

- Ceca me obožava, sviđa joj se kako se ponašam i kako komuniciram sa drugima. Kada sam prvi put izašao iz rijalitija, jedan novinar mi je rekao da mi je poručila da joj se javim. Poslao sam joj poruku i zahvalio sam se što me podržava. Tako je počelo naše prijateljstvo. Videli ste da mi je u "Zadruzi 4" slala poklone, tortu i čestitku za rođendan. Ona svima priča kako sam joj dobar drug. Prati svako moje gostovanje na televiziji, pa posle svratim do nje da popijemo kafu i ispričamo se - počinje Marko priču i dodaje da je Ceca najbolji dokaz kako su najveće zvezde zapravo najnormalnije na estradi:

- Ne poznajem osobu koja ima normalniji pogled na estradu i na život od nje. Ceca i ja znamo sve jedno o drugom, ali to nikad nećemo ispričati nekom trećem. Čuvam svaku njenu tajnu i uredno brišem svaku poruku koju s njom razmenim posle našeg dopisivanja. Za svaki slučaj.
Đedović voli da se petlja i u Cecin privatni život i savetuje je oko momaka:

- Rekao sam joj da ne treba da se udaje i da je najbitnije da bude srećna. Taj papir joj ništa neće značiti u životu, niti će je učiniti srećnijom. Samo želim da bude voljena, jer ona to najviše zaslužuje.

Tri godine ga čekali

I Marko je voljeno biće, a to najbolje znaju njegovi roditelji Branko i Lidija, koji su ga tako silno želeli i jedva uspeli da ga dobiju:

- Mama i tata su se dugo lečili da bi mogli da dobiju decu. Zato su mene dosta razmazili, a posledice toga su i dan-danas vidljive. Često umem da kažem da sam savršen, jer su moji roditelji tri godine osmišljavali kako ću izgledati. Po meni se vidi koliko su deca dobijena iz ljubavi lepo vaspitana, a ne kao ona koja su rođena tako što se nekome 'omaklo'...

Detinjstvo je proveo u Čačku i za taj grad vezuju ga samo lepe uspomene.

- Imao sam divno detinjstvo i lep odnos sa ocem i majkom sve vreme dok smo živeli u Čačku. Nisam bio ljubomoran kada sam posle godinu i po dana dobio sestru Jovanu, koju svi neizmerno volimo. Bio sam tvrdoglavo dete i dva puta su me roditelji istukli kao konja. Prvi put kada me je mama poslala da učim tablicu množenja, a ja sam legao i zaspao. Probudila me je i poslala da uberem prut kojim će me tući i lepo me je njim išibala - priča Đedović.

Druge velike batine dobio je dok je pohađao muzičku školu:

- Imao sam jezivu profesorku klavira, Radmilu Trifunović. Kada bih pogrešio note, ona bi mi preko prstiju zatvarala poklopac klavira. Terala me je da vežbam po ceo dan, vršila je nada mnom psihičko i fizičko nasilje. Nikad neću zaboraviti kako me je gađala kredom i uvrtala mi uši, baš me je maltretirala. Ćutao sam i trpeo dokle god sam mogao. Godinu dana sam išao u muzičku školu i onda sam se zbog nje ispisao.

Foto: HIT dodatak/informer

 

Batine za pamćenje

Međutim, mami i tati nije smeo da kaže da više ne pohađa časove.

- Još godinu dana sam glumio da i dalje idem u muzičku. Tačno u određeno vreme sam izlazio iz kuće i vraćao se kada treba. Dok su moji mislili da sam na časovima, ja sam bio kod druga i igrao igrice. Lagao sam roditelje sve dok tata jedan dan nije došao u školu po mene na motoru, da me iznenadi. Kada je čuo da ja već godinu dana ne dolazim, šokirao se! Sačekao me je ispred zgrade i rekao mi da uberem prut i dođem kući. Tukli su me prutom i mama i tata, smenjivali su se na svakih pet minuta. Dok me je tata tukao, ja sam vikao "mama". Onda ona dođe i kaže mu: "Beži, Branko, vidiš da dete hoće da ga ja bijem." Onda ja krenem da vičem "tata", pa se oni opet zamene. Posle toga ih više nikada nisam slagao. Danas znaju sve moje tajne i najmračnije stvari iz mog života. Zahvaljujući tim batinama izgradili smo jedan iskren odnos, na kojem sam im ja beskrajno zahvalan - iskren je naš sagovornik.

U početku mu je učenje išlo traljavo, a posle je osnovnu školu završio kao vukovac.

- U prvom razredu su deca naučila celu azbuku, a ja samo osam slova. Moj učitelj je video da sam nezainteresovan i mojoj mami je rekao da će mi pokloniti vrlodobar uspeh. Nakon toga sam zimski raspust proveo tako što sam 15 sati dnevno sedeo i učio sa majkom i to mi je pomoglo da razred završim sa svim peticama. Bio sam vukovac na kraju osnovne - priča učesnik "Zadruge".

Imao je veliku želju da upiše gimnaziju, ali se na nagovor roditelja opredelio za medicinu.

- Upisao sam školu u Kraljevu, smer zubotehničar. Morao sam svakog jutra da ustajem u pet da bih iz Čačka stigao u školu. Putovao sam autobusom sat vremena i posle dva meseca sam rekao mami da mi se smučilo i da neću više da idem u Kraljevo. Nakon toga sam se prebacio u Čačak na opšti medicinski smer, koji sam i završio - kaže Marko.

Razvod roditelja

Markovi roditelji su se razveli kada je imao 17 godina, ali to njega nije pogodilo jer je gledao samo kako će da izvuče neku korist.

- Razveli su se zbog kuće koju su zajedno pravili i nisu mogli da se dogovore kako će izgledati. Tada smo se mama, sestra i ja preselili u Kosovsku Mitrovicu. Tamo sam se prebacio i u medicinsku školu. Razvod roditelja sam lako podneo, za razliku od moje sestre, koja je sve to traumatično doživela jer je emotivna. Meni je bilo super, jer sam uzimao novac i od mame i od tate, tako da sam super profitirao od njihovog razvoda. Moji roditelji su i dan-danas najbolji drugari. Kada sam ja u "Zadruzi", redovno se čuju i komentarišu moje ponašanje - priča Đedović.

Život na Kosovu mu nije bio nimalo lak jer su danima bili bez struje i vode:

- Moja mama je pravila torte i kolače i njima snabdevala celo Kosovo. Bilo je para koliko hoćeš i mi smo imali sve što smo hteli. Međutim, kada dođeš iz Čačka, koji sija i dan i noć, u Kosovsku Mitrovicu, gde ti nestane struja na četiri dana i nemaš vodu, to je baš teško. Išli smo na neke izvore da točimo vodu, koju smo grejali i tako se kupali. Tada sam shvatio da mi pare koje imam ništa ne znače.

Život na Kosovu posebno su mu otežavali i Šiptari.

- Nikad neću zaboraviti taj 17. 3. 2004. godine, kada su Šiptari pucali na nas, srpsku decu. Škola mi je bila pored čuvenog mosta u Kosovskoj Mitrovici koji deli nas i Albance. Išao sam peške pored mosta i tada su krenuli rafali, a mrtvi ljudi padali su oko mene. Imao sam tada 18 godina. Sticajem okolnosti, dok su pucali na nas, naišao je jedan moj prijatelj i bacio me na pod, jer nisam znao da treba da se legne dole. Jedva sam izvukao živu glavu. Jednu mladu ženu su ubili rafali. Mene nijedan metak nije okrznuo. Vukli smo krvave ljude i uvlačili ih u sanitet da im pomognemo. Mnogo ljudi je ranjeno i ubijeno tada - kaže Đedović, koji je u tim teškim trenucima razmišljao samo o svojoj porodici:

- Brinuo sam se gde su mama i sestra, da li su žive, molio sam Boga samo da su dobro. Moj najveći hendikep u životu je odsustvo straha za sebe. Uvek se brinem samo za porodicu i da li su dobro, jer mi je to najbitnije. Majci sam rekao da sam samo molio Boga da mene ubiju, a da njih ne diraju. Ona mi je tada udarila šamar i rekla: "Ako te čujem još jednom to da govoriš, grkljan ću ti iščupati."