DAJ, BRE, SELJANKA IZ CRNE GORE OBUKLA TEKSAS JAKNU PREKO SVILENE HALJINE! Vesnu Dedić su VREĐALI na Studiju B - detalji koje NIKO NIJE ZNAO

Voditeljka Vesna Dedić u ekskluzivnoj ispovesti za Hit Informer govorila je o životu, karijeri, detinjstvu, poniženjima koje je doživela na RTS, ali i o tome kako su je vređali na Studiju B

Još od malih nogu je navikla na selidbe zbog oca Dragoljuba, koji je bio vojno lice. Njemu je prva služba bila u Bosanskom Brodu, gde je upoznao Vesninu majku Branku Čavaljugu. Potom su se preselili u Osijek, gde je 25. decembra 1967. rođena Vesna. U velikoj životnoj ispovesti za Hit priča da se i ne seća rodnog mesta.

- Nemam nikakve emocije prema tom gradu, čak ga se i ne sećam. Znam ga samo sa slika - započinje priču Dedićeva, koja se dve godine kasnije sa roditeljima preselila u malo mesto Našice. Godinu dana kasnije majka joj je podarila brata Đorđa:

- Mlađi je tri godine, ali se prema meni ponaša kao da je stariji 30 godina!

Njeni su se ubrzo preselili u Trebinje, gde je njen otac dobio prekomandu. Vesna je tada pošla u vrtić. Već sa tri godine je bila toliko samostalna da je sama odlazila u zabavište.

- Svoju ćerku Lenku sam u Beogradu tek sa 11 godina puštala da sama ide tramvajem u školu, a ja sam sa tri išla u vrtić. Ustanem ujutru, spremim se i krenem do mesare, jer tada nisu postojale pekare. Tamo mi naprave sendvič sa rendanim kačkavaljem i praškom šunkom, a ja ga ponosno stavim u svoju torbicu i nastavim sama do vrtića - priseća se Vesna.

Ona se 1974. godine upisala u čuvenu Drugu osnovnu školu, sadašnju zgradu gradskog muzeja u Trebinju. Njeno srećno i bezbrižno detinjstvo prekinuto je u šestom razredu, kada joj je otac saopštio da se sele u Titograd (današnja Podgorica). Voditeljka nije bila srećna što ponovo mora da menja sredinu. Ovog puta nije menjala samo grad već i republiku, jer se iz BiH selila u Crnu Goru.

- To sam teško podnela! Nisam se osećala sigurno. Prvi dan u školi "Sava Pejanović" ostao mi je u lošem sećanju. Zezali su me što sam nosila modernu kecelju sa žabljim izrazom, koju mi je mama sašila, jer su oni imali obične. Teško mi je bilo i da prihvatim govor, sa vrlo teškim akcentom. Kad god bih se trudila da se uklopim, bila bih smešna. Tada je bilo moderno psovati, a ja to nisam umela. Jednom sam, da bih bila prihvaćena, opsovala, ali na fin način. Svi su mi se smejali i rekli mi da mi psovanje nikako ne stoji.

Bez obzira na sitne neprijatnosti na početku, Vesna se veoma brzo uklopila. Osnovnu školu je završila kao vukovac:

- U Crnoj Gori je za odlične đake bila, i još postoji, nagrada "Luča". Nisam bila "vukovac" već "lučonoša".

Foto: HIT dodatak/informer

Kupanje jednom nedeljno

Upisala je gimnaziju "Slobodan Škerović", gde je takođe bila odlična učenica. Već sa 16 godina postala je popularna u svom gradu zbog toga što je o njenim tekstovima, koje je objavljivala u časopisu "Omladinski pokret", pričala cela Podgorica.

- Bila sam ozbiljno popularna posle nekih tekstova o onima koji krše zakon. Posle sam pisala i za "Pobjedu" i radila kao novinar najpopularniju radijsku emisiju.

Vesna je u Podgorici živela od 12. do 18. godine, kad se preselila u Beograd. Upisala je svetsku književnost na Filološkom fakultetu, a dan kada je odlazila iz Podgorice nikad neće zaboraviti.

- Svega se i danas živo sećam. Bilo je šest ujutru, a ja sam sa roditeljima stajala na peronu, držeći u rukama plavi kofer. Mama je imala sivi kostim, crvenu košulju i štikle u istoj boji, našminkana besprekorno, sa niskom punđom i velikim minđušama. Želela je da bude lepa i elegantna dok me prati. Nije verbalizovala svoju emotivnost, nije bilo ni suza u njenim očima. Takve su bile gorde sve majke moje generacije. Ne sećam se da mi je ikada rekla da sam lepa, pametna ili da je ponosna na mene. Tog dana mi je samo rekla: "Budi pametna." Tata, koji je isto bio u sivom odelu, u košulji sa kravatom, i sve vreme je pušio, imao je pune oči suza.

Vesna je bila uzbuđena zbog činjenice da sasvim sama ide u nepoznato. Mahnula je roditeljima i krenula u veliki grad u kojem nije poznavala nikog. Niko je nije čekao na stanici niti joj poneo kofer dok se pela uz nepoznatu strmu Balkansku ulicu.

- Imala sam groznu gazdaricu na Novom Beogradu, gde su mi mama i tata iznajmili sobu. Zabranila mi je da koristim fiksni telefon, veš-mašinu i kuhinju, dozvolila kupanje samo jednom nedeljno. Pozvala sam mamu i plakala joj na slušalicu kao kiša.

Preselila se u jedan stan u Skadarliji, ali se ni tu nije dugo zadržala.

- Stan je bio hladan i memljiv, pa sam odmah dobila temperaturu. Vratila sam se za Podgoricu sa željom da nikada više ne živim u Beogradu. Ali moji su našli novi stan kod divne gospode Majde Laković u Ulici 27. marta, i tu mi je bilo savršeno.

Pošto je radoholik, Vesna se, čim je počela da studira, zaposlila kako bi imala isti ritam života, navike i obaveze kao u Crnoj Gori. Prvi posao u Beogradu bio joj je na radiju Indeks 202. Pošto se tu nije osećala prijatno, dala je otkaz i otišla na NTV Studio B.

- Tu sam učila posao od legendarnog Zvonka Pantića. Najveće radijske zvezde su tada bili Gorica Nešović i Voja Nedeljković. Ali ni tu se nisam dugo zadržala. Nije lako imati 20 godina i biti početnik, jer ne veruješ u sebe i čini ti se da su svi bolji od tebe. Iskreno, bila sam mlada i htela sam da radim onako kako sam smatrala da priliči nezavisnom novinarstvu. Brzo sam spoznala da je to utopija kada je reč o informativnom programu - priča Dedićeva i nastavlja:

- Izveštavala sam sa devetomartovskih i studentskih demonstracija i svojom hrabrošću skrenula pažnju kao mlad reporter. Umesto podsticaja dobila sam od starijih koleginica miniranje. Izveštavala sam krajem leta sa filmskog festivala u Nišu, a jedna moćna urednica, neću da joj spominjem ime jer je poznata kao veliki pacifista i intelektualka, prokomentarisala je: "Daj, bre, seljanka iz Crne Gore obukla teksas jaknu preko svilene zelene haljine." Njene reči mi je preneo urednik, a ja sam mu rekla: "Idem ja odavde." Ta žena je bila jako moćna, i da sam ostala, ne bi se zaustavila na modnom komentaru.