POSLE VELIKOG SVETSKOG S*ANJA NEĆE BITI POBEDNIKA I SVI ĆEMO ISPASTI BUDALE! Bora Đorđević iskreno o stanju u svetu, muzici i pesmama

Bora Đordević je svojom poezijom i "ljutim" rokenrolom ostavio neizbrisiv trag na srpskoj kulturnoj sceni. Poslednjih godina sve je ređe u medijima, retko se odaziva na pozive za intervju, ali je za Informer ipak odvrio dušu.

Muzičar, koji je sreću pronašao pored treće supruge Dubravle Milatović sa kojom živo u Sloveniji, nastupa na velikim koncertima širom Balkana, ali izbegava medijsku pompu. Ipak, pristao je da odgovori na nekoliko pitanja Informera. Brojna je preskočio, jer kako objašnjava, sve što je želeo da kaže o sebi i svom životu rekao je kroz svoje pesme, a posebno kroz album "Da tebe nije" i knjigu "Pusto ostrvo". Uvek rečitom Bori ovoga puta izvlačili smo reči "klještima", na desetak pitanja dobili smo po jedan odgovor, ali svaka njegova reč je bila dovoljno zanimljiv da može da se stavi u naslov ovog teksta.

Foto: Tanjug

 

Pre tačno 40 godina objavljen je album "Mrtva priroda" i pesma "Na zapadu ništa novo", koja je onda izazvala mnogo polemike. Četiri decenije kasnije izgleda kao da i dalje "za ideale ginu budale", "pijani Turci izazivaju sudare", "a lutke s naslovnih strana" su obnaženije nego ikad pre? Je li se išta ustvari promenilo?

- "Lutka s naslovne strane" je singl ploča objavljena 1979 god. "Za ideale ginu budale" i "Umorni Turčin izazvo sudar" su stihovi iz pesme "Na zapadu ništa novo" sa albuma "Mrtva priroda". Promena je očigledna i velika. Nekad smo te dame o kojima govori pesma "Lutka sa naslovne strane" zvali kurvama, a sada su to starlete. Umorni vozači, bez obzira koje su nacije ( nekada su prednjačili turski vozači kamiona) i dalje izazivaju sudare, mada su putevi bolji, a propisi ne dozvoljavaju umornim kamiondžijama da voze bez prestanka, pa je samim tim i nesreća manje. Što se tiče ideala i budala pričamo uoči velikog, svetskog sranja u kome pobednika neće biti tako da ćemo na kraju svi ispasti budale.

Da li ste pročitali kolumnu hrvatskog muzičkog kritičara Hrvoja Horvata za "Večernji list" u kojoj kaže da je "Bora Đordević bio puno bolji pjesnik od kompromisnog Balaševića". Izmedu ostalog, piše u kolumni da ste kasnije u karijeri (citiram) "usrali motku stavovima i izjavama", ali da ste pre toga vi "oslobodili prostor za rok muziku" u ondašnjoj Jugoslaviji. Kako to komentarišete?

- Ko je bolji pesnik nije ni toliko bitno. Vreme će pokazati čije pesme će ostati. Pokojni Balašević je bio sjajan pesnik. Umetnost nije trka da je bitno ko je prvi, ko drugi.... 

Foto: Darko Cvetanović

Jedan od snimaka koji na "jutjubu" i danas izaziva najviše komentara i rekacija jeste snimak Vašeg koncerta sa Arsenom Dedicem u Teatru na Terazijama. Pogledate li i vi nekad taj ili neke druge snimke koncerata? 

- O Arsenu Dediću mogu da vam kažem sve najbolje. Veliki umetnik, jedan od najboljih koje sam imao čast da upoznam i da delim binu. Na televiziji je prikazano samo dva sata našeg nastupa, a sve je trajalo više od tri sata, a da se publika pitala trajalo bi danima. To Vam najbolje govori o kakvom programu je reč. Beskrajno sam ponosan što sam bio deo toga.

Foto: facebook/Bora Čorba

U autorskom tekstu za TV Reviju iz 1989. pisali ste o Berlinskom zidu i zaključili na kraju da "treba porušiti neke zidove u glavama ljudi kod nas, jer ćemo u suprotnom postati Rumunija i Albanija". Kako danas gledate na tu svoju poruku? Jesmo li danas ispred ili iza Rumunije? Stiže li nas Albanija? Kako stojimo sa zidovima u glavama?
- Tačno je da sam bio u Berlinu na večeri poezije. Posetio sam i muzej prebega Ček point Čarli i bio duboko potresen svim pokušajima nesrećnika da pobegnu na drugu stranu zida. Slikao sam se ispred zida, tacnije ispred grafita na kome je pisalo "Jebo zid" i u pomenutom članku objasnio da je neophodno napraviti Pokret za rušenje zidova sa konkretnom idejom. Pod jedanČ Da se sruši Berlinski zid jer razdvaja ljude,  pod dva, da se sruše zidovi šiptarskih kuća iz istog razloga i pod tri da se iz Kineskog zida izvadi bar jedna cigla jer ipak taj zid ima kulturne vrednosti. Ne sećam se da sam pominjao Albance i Rumune, ali to danas nije ni bitno jer smo po krajnje fašistickoj ideologiji zapadnog sveta svi proglašeni za nekakve druge i treće narode. Po meni svi narodi su prvi narodi.

U numeri "Rokenrol" kažete "Ništa trava, ništa droga ne pije se alkohol, danas peva moj do moga crkao je rokenrol". Može li se biti pravi roker bez poroka? Da li ste se vi odrekli svojih? 
- Pesma se ne zove "Rokenrol" već "Ubijaju rokenrol".

 U istoj pesmi još kažete "Bube, Jale, lažne Raste svi prodaju maglu, dim a muziku upropaste masina im sredi stim. Vestačke se zvezde prave što pevaju kao fol neke polugole krave ubijaju rokenrol". U ovoj pesmi ste jasno rekli šta mislite o današnjem stanju u muzici. Da li vam je neprijatno kad vas zovu u istu emisiju sa "raznoraznim polugolim  kravama"?
- Poslaću Vam sliku polugolih krava s kojima sam juče bio u društvu.

Da li vam teško padaju godine i činjenica da ste, kada se gleda po zakonskim parametrima, već spremni za penziju ili se ipak osećate kao gladijator, kao što kažete u jednoj pesmi?
- Veš godinama sam u penziji i naravno da se još borim. Što se poroka tiče - nemam ih. Rado ih se sećam, ali sam sve ukinuo. Ljubav je čudo!

Jedan ste od retkih javnih ličnosti koji piše o svom kraju u pesmi "Kraj". I baš zbog toga što o tome govorite tako iskreno, emotivno i bez zadrške osetila sam slobodu da Vas pitam sta mislite kako će izgledati svet posle tog kraja? Kako ce govoriti o Vama, kako ce Vas pamtiti? Kako biste voleli da vas pamte i isprate? Mislite li zaista da ce Vas kraj biti neslavan?

- Novi album će se zvati "Tamna strana Sunca", a podnaslov je "Pesme ljubavi i smrti", tako da još ne mislim da riknem, ali je logično da o tome razmišljam. I zato sam napisao jednu pesmu:

I kada nestanem naćiću način, 
kad vidim da si pala u krizu,
u tvom životu da budem začin,
da ti se nađem, da budem blizu.

Moram na jedan poduži izlet,
vraćam se sigurno, to nije problem,
Ma to je rastanak samo na izgled,
zato bez suza kad jednom odem.

Pogledaj u oči našeg malog psa,
duboko u njima sakriću se ja,
pogledaj u oči našeg malog psa.

U pesmi "Scena" kažete da publici poklanjate dušu, al da se kod kušće tek osećate kao "onaj pravi". Deluje da je vaše srce sada rastrzano između zene koju volite i publike. Da li je u proslosti bilo tako?
- Onaj pravi sam i kod kuće i na sceni. Nije to baš kao dr. Džekil i mister Hajd, ali promena postoji. Na sceni malo divljam, a kod kuće se pripitomim.

 

BONUS VIDEO: