TATA MI JE POGINUO! Aleksandra Bursać otvorila dušu o porodičnoj tragediji: Prošao mu je metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu

Aleksandra Bursać u svojoj velikoj životnoj ispovesti za HIT ispričala je kako je imala samo dve i po godine kada su joj javili da joj je otac Nikola teško ranjen na ratištu u Kninu, gde je otišao kao dobrovoljac da brani rodno selo Plavno, a ubrzo nakon toga je i preminuo.

Aleksandra Bursać imala je samo dve i po godine kad je njen otac Nikola ubijen na ratištu u Kninu u Hrvatskoj 1991. godine. Pevačicin tata se kao dobrovoljac borio za svoje selo Plavno, u kojem je odrastao. Iako je bila mala, seća se trenutka kada su njenoj mami Dušici javili da joj je muž ranjen, a zatim i da je u bolnici u Beogradu podlegao povredama.

Foto: printscreen

Težak gubitak

Aleksandrin otac se iz Hrvatske u Srbiju doselio kao mladić, kako bi studirao žurnalistiku, ali se devedesetih godina vratio u rodno mesto.

- Moj tata je poginuo u ratu dok se borio za svoj narod kad je imao samo 28 godina! Živeli smo u Beogradu, ja sam ostala tu sa mamom, a on se malo pre rata vratio u Knin. Kad je sve počelo, dobrovoljno se prijavio da brani ljude s kojima je odrastao i svoje selo Plavno. Nažalost, napali su ih u toku noći i tati je prošao metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu. I njegovog najboljeg druga su ranili, ali je on, hvala Bogu, preživeo, dok je tata bio smrtno ranjen. Prevezli su ih helikopterom u Beograd u bolnicu. Mama je sve vreme bila uz tatu. Nažalost, preminuo je 11. septembra 1991.

Pevačica kaže da je njena majka pre tragedije pokušavala da ubedi oca da napusti ratište i vrati se u Beograd.

- Mama i tata su se čuli telefonom i govorila mu je: "Dobro, bre, Nikola, imaš dete, vrati se. Ne daj Bože, može nešto da ti se desi". A on bi joj svaki put odgovorio: "Ili pukovnik ili pokojnik!".

Foto: Foto: Privatna arhiva

Aleksandra tvrdi da nikad neće zaboraviti dan kad su saznali strašne vesti.

- Sećam se kad su mami javili da je tata ranjen, iako sam imala samo dve i po godine. Bila sam napolju, mamu je to baš potreslo... Tako mala, bila sam mami najveća podrška i najviše sam je tešila, jer su svi njeni sa Kosova i Metohije i nisu odmah bili sa nama, ali je kasnije došla baka. U Beogradu je živela tatina familija. Uz nas je bio i moj pokojni stric Milorad, koji mi je mnogo pomagao.

Nikola je želeo da počiva u rodnom mestu, za koje je i dao život!

- Tata je sahranjen u Plavnu, jer je to bila njegova želja. Bio je mnogo vezan za Knin. Često je pevao i na tamošnjim saborima. Od oca sam nasledila talenat za pevanje. S jedne strane se mnogo ponosim njim, a s druge sam ljuta! Nedostaje mi svaki dan i u svakom trenutku. Osećam da je tu i da me čuva u nekim teškim momentima. Mama kaže da baš ličim na njega.

Pošto je rano ostala bez tate, njena mama je činila sve da pevačica ima lepo detinjstvo u beogradskom naselju Galenika.

- Mama se potrudila da svu lošu energiju pretvori u dobru. Kao da je bila dobra vila. Od ranog detinjstva me je usmerila na muziku, u hor "Kolibri" sam se upisala sa tri i po godine. Detinjstvo pamtim po tome što sam zavolela muziku i imala super društvo - priča Aleksandra.

Foto: printscreen

Pevačica otkriva da je njenu porodicu ubrzo zadesila još jedan tragedija.

- Nakon što se majka preudala, dobila sam najveći i najbolji poklon na svetu, a to je moja sestra Milica, koja je mlađa od mene četiri godine. Nažalost, njen otac je preminuo, ali o tome ne bih da pričam jer je za sestru to teška tema. Posle nekoliko godina mama je upoznala Vladu, venčali su se i evo zajedno su već 25 godina. Ne volim da ga zovem očuhom, jer mi zvuči grubo. On nije Miličin i moj očuh, već naš roditelj. Vlada nas je odgajao.

Pevačica je volela da čuva mlađu sestri.

- Bila sam zaštitnički nastrojena prema njoj. Mama je mnogo radila i trudila se da nam stvori sve, kao da je dobila natprirodnu snagu posle teških gubitaka. Sestra i ja smo često bile same. Ponekad nas je neko čuvao, ali sam se trudila da niko ne mora da nas pazi, već da ja brinem o njoj. Milica je moja slaba tačka i mnogo smo vezane. Totalno smo drugačije, ali se mnogo volimo! - priča pevačica.

Aleksandra kaže za sebe da je bila poslušno dete.

- Bila sam dobro dete. Znala sam koliko se mama trudi i nikada joj nisam pravila velike probleme. A sestra je bila malo buntovna. Nama je mama bila i otac i majka. Dovoljno je bilo da nas pogleda i ne bismo smele da zucnemo. I danas se mame plašim, a imam 34 godine.

Zavolela muziku

Tokom osnovne škole nije zaboravljala na muziku, koja joj je bila spas u teškim trenucima.

- Išla sam u muzičku školu, svirala sam violinu. Nisam imala mnogo slobodnog vremena, jer sam pored odlaska u muzičku vežbala sviranje i kod kuće. Ponekad su deca u školi bila gruba prema meni, ali bili su mali i nisu shvatali ozbiljnost i težinu izgovorenih reči. Jednog dečaka sam ubila od batina jer mi je rekao nešto uvredljivo u vezi s ocem, ne mogu da se setim tačno šta.

Kad je bila četvrti razred, počelo je NATO bombardovanje.

- Tada smo imali najviše slobodnog vremena. Mama je činila sve da nam zaokupi misli, pa je organizovala za decu iz Galenike i okolnih mesta razne radionice, među kojima su bile i muzičke. Pomagala sam joj da organizuje koncerte.

Foto: informer.rs

Nažalost, 1999. pogodila ih je još jedna velika porodična tragedija. 

- Mog rođenog ujaka su kidnapovali na KiM. Krenuo je u svoj stan i više se nikada nije vratio. Mama je na sve načine pokušavala da sazna nešto o njemu, ali je jednostavno nestao sa lica zemlje! Dugo smo želeli da verujemo da je živ, mama mu je i palila sveću za žive... Koliko sam bila opterećena, sanjala sam da su mi javili kako su ga videli negde. Kad sam se probudila, nisam mogla da shvatim da li je to stvarnost ili san. I posle toliko godina ne znamo ništa o njemu. Mamu je strefilo sve što je moglo!

Pred kraj osnovne škole Aleksandri počinju da se dešavaju i lepe stvari, kao i prve ljubavi.

- Imala sam dečka Luku i bili smo zajedno do druge godine srednje. On je zbog mene i upisao Pravno-birotehničku školu. Bio mi je prva ljubav, jedan od mojih najboljih momaka i velika podrška u svemu. I danas smo u super odnosima. Živimo u komšiluku i nedavno kad sam postavila na Instagramu fotku na kojoj primam infuziju, poslao mi je poruku: "Komšinice je l' treba pomoć?"

Sa 16 godina Bursaćeva se prvi put latila mikrofona, zahvaljujući koleginici Marini Visković.

- Marina i ja smo išle zajedno u srednju školu. Na školskim priredbama me je čula kako pevam i pitala me je da je zamenim na jednom nastupu. Rekla sam joj da znam samo dve narodne pesme! Ohrabrila me je rečima: "Ma hajde, možeš ti to!". Sećam se, stajala sam iza klavijaturste i Gavrilo, tadašnji pevač, rekao mi je da dođem napred. Od treme nisam mogla reč da izgovorim, ali me je ponela atmosfera i kada sam zapevala, ljudi su prilazili da me hvale. Zaradila sam 1.500 dinara i platila ceh drugaricama, pošto sam ih povela na svirku. Zahvalna sam Marini, da nije bilo nje, ne znam kad bih nastupala negde gde se pevaju narodnjaci, jer sam bila u potpuno drugom fazonu. Svirala sam violinu, slušala Zdravka Čolića, "Divlje jagode"...

Nakon toga, Zvezda Granda je shvatila da želi da bude pevačica:

- Nisu mi bile bitne pare, već sam samo želela da pevam. Mama mi je rekla da je to težak posao, ali da će me podržati, s tim što prvo moram da završim srednju školu i upišem fakultet. Rekla mi je da su mi se oči caklile kada sam joj pričala o pevanju. Iako sam bila veoma mlada, radila sam punom parom!

Foto: printscreen instagram

Aleksandra je imala veliku podršku profesora i društva iz Pravno-birotehničke škole.

- Imala sam najboljeg razrednog starešinu na svetu, koji mi je pomogao. Nije mi pravio probleme zbog izostanaka, ali sam se trudila da ih bude što manje, pošto mi je škola bila prioritet. Ako dođem u pet ujutru sa svirke, u sedam sam budna za školu! Ponekad me je mama puštala da se naspavam, kada vidi da sam baš umorna. I društvo me je podržavalo, pevala sam im na časovima. U to vreme sam nastupala sa grupom "Blizanci", Peđom i Nenadom Jovanovićem. Zamenila sam Anu Kokić, koja je počinjala solo karijeru. Radili smo skoro svaki dan po najboljim klubovima u gradu. Mama je dolazila na moje nastupe, kao i njen suprug Vlada, koji mi je pružao veliku podršku. On me je prvi put i prijavio na takmičenje "Zvezde Granda", ali se ne sećam dokle sam dogurala.

"Zvezde Granda"

Drugi put se prijavila za to takmičenje 2006. godine, nakon susreta sa Žikom Jakšićem, jednim od idejnih tvoraca "Zvezda Granda".

- Žika me je čuo kad sam pevala sa "Blizancima" na splavu "Akapulko" i rekao da moram da se prijavim za "Zvezde Granda". Rekla sam mu da se bojim, da imam tremu i da mislim da su "Zvezde Granda" nameštaljka. Jao, da ste mogli da vidite njegov izraz lica kad sam mu to rekla... Kazao mi je da baš zato treba da se prijavim i uverim se da nije namešteno. Naravno, i zbog toga što sam talentovana. To sam i učinila - priča Aleksandra.

Pevačica je ispričala da je uživala tokom takmičenja. 

- Vladala je velika euforija zbog naše ekipe, tolika da su me ljudi zaustavljali na ulici. Imali smo dobru reklamu i jaku postavu. Te sezone je pobedio Darko Lazić, a ja sam se najviše družila s Milenom Ćeranić i Jelenom Kostov, bile smo "trio fantastiko". Cela ekipa, nas dvanaestoro, "čoporativno" smo izlazili na splavove da čujemo kako pevaju poznate kolege. I danas ta prijateljstva traju.

Nakon učešća u "Zvezdama Granda" pevačica snima svoj prvi veliki hit "Padale su kiše".

- Dobila sam numeru koja je bila jedna od najboljih! Svi su je pevali, čak i starije kolege. Sećam se kad sam ulazila na jedan splav, na nastup Slađe Alegro, pevala je "Padale su kiše". Bilo mi je mnogo drago! Bila sam popularna, ljudi su me voleli. Ali nije bilo toliko diskoteka, niti posla, kao što ima sada. U jednom trenutku me je to poljulalo. Popularan si, a ne radiš... Ipak, za sve treba vremena i dobro je što sam karijeru gradila korak po korak. I evo, tek pre pet godina sam uspela da se dokažem na terenu i počnem baš da radim.

Mada se uveliko bavila pevanjem, Bursaćeva je uporedo i studirala.

- Završila sam jedan privatni fakultet i uglavnom sam učila noću posle svirki. Nisam imala privilegije kod profesora, jer je malo njih znalo da sam pevačica. Ali sam ga završila, jer sam to obećala majci kada sam počela da se bavim pevanjem.

Foto: printscreen

Novac koji je zarađivala, pametno je ulagala. Kupila je automobil i dva stana!

- Sa "Zvezdama Granda" sam lepo zarađivala. Pare sam najviše ulagala u pesme, koje su bile skupe, zatim na frizere, šminkere, scensku garderobu... Mama je zaslužna za to što sam svoj prvi stan kupila sa 24 godine! Njena je ideja bila da počnem da sklanjam novac sa strane. Pomogla sam joj i da kupi našu kuću u Zemunu. Nedavno sam pazarila još jedan stan! Sad mi je cilj da kupim kuću van grada i za to štedim, a planiram i da malo "usporim" s poslom. Četiri puta sam imala koronavirus i lako se prehladim. Brz način života mi je stigao na naplatu. "Gurala" sam jer sam htela da kupim kola, nekretnine... Obezbedila sam se, ali moram malo i da se odmaram.

Čeka na ljubav

I pored uspešne karijere, Bursaćeva još nije našla ljubav svog života. Njena prva veza o kojoj su brujali mediji bila je s kolegom Jocom Stefanovićem.

- Joca i ja smo bili zaljubljeni i u vezi. Krili smo da smo zajedno dok smo se takmičili u "Zvezdama Granda". Sada smo super drugari. Ipak, prva ozbiljna veza posle srednje škole bila mi je sa Borisom, momkom iz Crne Gore. Bili smo dve godine zajedno i svi su mislili da ćemo se venčati. Kolega Bane Mojićević ga je upoznao i rekao mi je: "To je to, sekice, ostaješ na Cetinje!". Trebalo je da se završi venčanjem, međutim, razdvojili su nam se putevi. On je počeo da radi na brodu, a i ja sam konstantno nastupala...

Aleksandra je zatim bila dve godine u vezi sa Zoranom Uglješićem. Raskinuli su kad je otkrila da je preko poruka muvao Anđelu Vešticu.

- Kada sam neke stvari saznala, shvatila sam sa kakvom osobom sam imala posla. Ali neću nikoga da pljujem, jer je to bio moj izbor. Imala sam burne veze. Posle svega pomislim da je dobro što su se neke stvari desile. To me je ojačalo i pokazalo da treba da budem obazriva. Bila sam lakoverna - iskrena je Bursaćeva, koja sa druge strane o bivšem momku, biznismenu iz Nemačke, koji ju je navodno udario, ne želi da priča.

Foto: printscreen

Uprkos svemu, veruje u pravu ljubav i nada se da će jednoga dana imati veliku porodicu.

- Volela bih da imam troje dece i muža koji će da bude uz mene za ceo život. Nadam se da će mi se to ostvariti.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.