PROLILA JE MORE SUZA, NJEGOVI RODITELJI NISU ŽELELI "PEVALJKU" U KUĆI! Bilji je bilo slomljeno srce, nije mogla da ima dece, a onda se desilo čudo!

Biljana Sečivanović uvek je vedra i nasmejana, a malo ko zna da se iza njenog osmeha kriju ljubavni promošaji, borba za potomstvo i gubici sa kojima se do danas nije pomirila.

Popularna pevačica i bivša "Zvezda Granda", Bilja je u mladosti prošla kroz ljubavne brodolome zbog kojih je ozbiljno propatila, zarekla se da neće više da voli, a onda se dogodilo čudo.

- Ljubav prema muzici probudio je jedan harmonikaš sa kojim je nastupila jednom, zbog njega sam i počela da radim. Bila je to prva ljubav, velika i obostrana, bio je moj dečko. Čekala sam da se vrati iz vojske, posećivala ga svakog drugog vikenda u Zaječaru. Obožavali smo se. Nažalost, njegovim roditeljima je smetalo što sam pevačica, nisam im se dopala, iako je veridba već bila dogovorena. Razišli smo se posle tri godine. Užasno mi je bilo teško, prolila sam suza i suza, mnogo vremena mi je trebalo da ga prebolim. Tada sam sebi rekla da nikada nikoga neću voleti bezgranično, da neću davati celu sebe, ostavljaću prostora za povlačenje. Otišla sam u Austriju i tamo sam doživela novu ljubav. I on je bio momak iz benda, klavijaturista Bojan. Kad volim, vežem se kao čičak, ali ni ta veza nije uspela – seća se Biljana Sečivanović.

Foto: Novak Đurović

Pevačica je našla novu ljubav, želela je dete, ali zbog operacije jajnika nije uspela da ostane trudna i on je napustio.

– Hteli smo dete, pokušali smo, ali bez uspeha. Imala sam operaciju jajnika i materice, mnogo komplikacija. Na kraju sam mu rekla: „Idi, nađi nekog ko će ti roditi sina“. Razišli smo se posle devet godina. Ginekolog mi je stalno govorio da promenim petla. Kada sam prestala da pijem lekove i sve lađe mi potonule, upoznala sam čoveka koji nije iz muzičke priče i zatrudnela s njim. Plakala sam i pitala se da li je moguće da mi se ovo dešava? Nisam uspela da podarim sina čoveku koga sam volela i želela, a sad sam zatrudnela sa drugim. Bila sam stravično tužna, bilo mi je teško, a još sam radila sa bendom u kome je bio Bojan. Kada sam im rekla da ih napuštam jer sam trudna, on je bukvalno pao sa stolice.

Umesto najveće sreće, dan porođaja pamti po velikom gubitku koji je ostavio prazninu u njenom srcu.

Foto: youtube/Glamur TV HAPPY

 -U to vreme se moj sestrić Nikola borio sa opakom bolešću, sestra je morala da operiše kičmu, kao posledicu spavanja na stolici uz pločice, uz krevetiće u bolnici. Ja sam se bavila detetom, duša moja, tad je već bio na „trodonima“, imao je stravične bolove. Kupala sam ga i gledala užasne prizore. U osmom mesecu trudnoće sam morala da se vratim u Austriju jer sam po zakonu morala da budem blizu bolnice u kojoj sam potpisala da ću se poroditi. Znala sam da će biti dečak, a ime Mateja mu je dao Nikola, po svom drugu. U devetom mesecu sam sama krečila stan, pomagao mi je Bojan, moja bivša ljubav. Tada su ga nazvali moji roditelji da bi izbegli da mi direktno kažu da je Nikola umro. Ceo kraj se orio od mojih jauka. Mislila sam da će izdržati, da ću stići da dođem da ga vidim i da vidi brata. Te noći sam dobila bolove i porodila se. Ujutro kad sam im javila da sam se porodila upravo je kretala posmrtna povorka. Nisam mogla da se radujem detetu koje sam toliko želela i iščekivala, niti bilo ko od mojih. Nismo mu nijedan rođendan slavili kako treba, nije bilo muzike, ničega. Čim sam došla iz Austrije, odmah sam otišla na groblje, ponela sam i Mateju da ga Nikola vidi, makar sa neba–ispričala je ona.