Samo jednom nije izvela pesmu "Tek je 12 sati"! Vana progovorila o najvećem hitu, pa ispričala anegdotu sa snimanja spota!

Ivana Ranilović Vrdoljak, poznatija kao Vanna, ponovo je gošća Beograda, a sa svojim bendom nastupiće ponovo u srpskoj prestonici 5, i 6. oktobra. Pred svoje nove beogradske nastupe, hrvatska muzička zvezda je govorila o brojnim temama.

Čuli smo različite Vaše hitove na koncertu (za medije). Nismo čuli "Tek je 12 sati". Da li će ona biti na repertoaru?

- Pa ona je već 30 godina na mom repertoaru. Ove godine obeležavamo 30 godina godina od te "mlađahne" pesmice, koju vole mladi. Mislim da jednom nisam odsvirala tu pesmu na jednom koncertu, jer mi nije pristajala. Bilo je dva ili tri dana nakon što je umro Oliver Dragojević i svi smo bili pretužni. Jednostavno mi ta pesma nije pasala u moj koncertni program i nisam je odsvirala. Inače, već 30 godina i više je sviram.

Foto: youtube/printscreen

Pošto mnogi obožavaju "Tek je 12 sati" ovde u Srbiji, da li možete da se prisetite neke anegdote sa snimanja spota za tu pesmu?

- Joj, to su bila ona vremena, neka luda vremena, kada nismo imali brojače uključene, pa smo mogli da živimo u studiju. Mogli smo da gnjavimo snimatelje, režisere, statiste, da dobijemo prostor koji smo hteli... Svi su nam izlazili u susret. Danas je to "od tad do tad", "kome da ispostavim račun". Danas nije tako jednostavno. Tada je bilo neko doba euforije i znam da je bilo takmičenje ko sve stane u taj spot od statista. Najpre su prednost imali naši prijatelji, jer mi smo bili nepoznata trojka, pa smo imali prijatelje po gradu. I onda su rekli da će oni doći. Pa onda su prijatelji skupljali prijatelje, ovi su rekli još nekom... Pun trg ljudi s kojima nismo znali gde da ih strpamo. Onda su se posle tražili u spotu. Ja se u spotu uopšte ne vidim. Žao mi je. Drugi put.

Pesma "Tek je 12 sati" je ugledala svetlost dana 1993. godine. Pošto je to vreme bilo ludo vreme, kako komentaršete kako ta pesma bila instant hit i u Srbiji i u Hrvatskoj?

Foto: ATA Images

- A nije bilo Jutjuba. To je nekakva poruka da je dobra stvar dobra stvar i da u današnjem ropstvu te tehnologije u kojem svi pomalo jesmo nema izvinjenja, a opet s druge strane, i pre pesme "Tek je 12 sati" bilo je megahitova koji su se jednako tako širili čudnim kanalima. Nekad nije bilo ni radija, pa su ljudi znali pesme. Ljudska potreba da čuje nešto što mu se sviđa je otprilike nezasita kao i glad i žeđ i, srećom, ja ne proizvodim hranu, ne proizvodim piće, ali eto, imam par pesama koje ljudi osećaju kao svoju nasušnu potrebu, ja sam beskrajno ponosna.

Sa Oliverom Dragojevićem ste snimili pesmu "Ja ću budan sanjati"...

- To sam pevala sa Džibonijem, a Oliver mu nikad nije oprostio što mu on to nije dao da peva. Pevala sam sa Oliverom, sreća po mene, milion puta. Ne baš milion puta, ali dovoljno da pamtim svaki. Družili smo se puno. To je ikona koje više nema, ali, srećom, ima toliko zabeleženog materijala, i uživo i "off the record" da možemo da uživamo dokle god treba. Kada je godišnjica njegove smrti, onda jedan od najslušanijih radija u Hrvatskoj 24 sata pušta samo njegove pesme. I nikad dosta, ne možete se naslušati. Prođe ceo dan, a vi mislite verovatno nisam čula sve. To je Oliver, da.

U kakvim ste odnosima sa Goranom Višnjićem?

- U odličnom. Mi ne živimo zajedno. Oni su u Engleskoj trenutno. Kada se vidimo, sve super. Mi smo velika porodica. Kao i sve velike porodice, mi ne pričamo šta radimo, nego uglavnom pričamo o zločestoj deci.