Ćerka srpskog glumca trpela nasilje zbog izgleda: "Roditelji moraju da shvate da su deo problema"

Ćerka poznatog glumca Ivana Jevtovića i njegove supruge Sandre trpela je vršnjačko nasilje u školi, a oni su sada smogli snage da o tome otvoreno progovore.

Ivan i njegova supruga ispričali su kako su se borili s problemom vršnjačkog nasilja njihove ćerke Sofije:

- U osnovnoj školi trpela je verbalne uvrede zbog svog izgleda, pošto je skoro stalno bila u crnom jer je volela anime i emo muziku, što je tada bilo retkost - objašnjava Ivan.

Foto: ATA Images

 

Ipak, Sofija nije odmah priznala roditeljima šta se dešava.

- Nama se otvorila i to ispričala tek u sedmom razredu. Preduzeli smo sve moguće da taj problem rešimo sa školom, koja nije ostala gluva na našu inicijativu. Međutim, iako smo išli na razgovore sa roditeljima te dece i direktorkom, ništa se konkretno nije dogodilo - rekao je on.

Glumac je pak preuzeo i sam nekoliko koraka, te je problematizovao  vršnjačko nasilje u predstavi "Zato što te se plašim", nakon čega je držao je radionice s profesorom Žarkom Trebješaninom.

- Ukazali smo na probleme sa kojima se deca suočavaju, ali se ispostavilo da kao društvo nemamo sistemsko rešenje, jer nije odgovornost samo na školi. I roditelji treba da shvate da su deo problema, a oni to najčešće ne prihvataju, uvereni da njihovo dete nije odgovorno, i tako se sve vrti ukrug. I majke i očevi sve svoje neostvarene ambicije projektuju na decu, što je katastrofa. S tim se svakodnevno susrećemo - dodao je on.

Kako je dalje istakao i on i njegovi drugari iz škole trpeli nasilje od prosvetnih radnika.

- Bilo je normalno da se plašimo učitelja i nastavnika, dobijali smo packe lenjirom ili ključem, dešavalo se da nam prokrvari glava. Nismo imali kome da se žalimo. Ali nije bilo agresije među decom kao što je to danas slučaj, jer se sad ona vaspitavaju da budu izraziti individualci - otkrio je on.

Foto: ATA Images

Glumac ističe da je sada vreme mnogo drugačije.

- Nažalost, zaboravlja se na empatiju, nesebičnost, davanje, što se kod nas podrazumevalo. Nekad su bila pitomija vremena. Odrastao sam u novobeogradskim blokovima gde je bilo mnogo zelenih površina i igrališta na kojima se moje društvo svakodnevno okupljalo. Imali smo mnogo više doživljaja sa drugarima iz kraja nego što ih deca imaju sad. Deca danas pored redovne škole često idu i u muzičku školu i na treninge i svime time su praktično prezaštićena, a treba da im ostaje vremena i za igru, odlazak u prirodu - otkrio je on.

Sofija je dodala da se vaspitavanje dece na prvom mestu, te da od toga većina stvari zavisi.

- Dete je ogledalo svojih roditelja. Meni su radne navike usađene odmalena i što imam više obaveza, produktivnija sam - tvrdila Sofija.

Za kraj Sandra je dodala da su oboje ponosni što je ona radila za vreme školskih raspusta.

- Sitni poslovi su sasvim u redu, i nas dvoje smo ih radili. Sofija je počela dosta rano, prodajući igračkice s drugarima u Knez Mihailovoj, a oduševili smo se kad smo otkrili da se sa 16 godina sama zaposlila u jednom tajlandskom restoranu. Ivan i ja smo tada bili na letovanju u Zanzibaru, a naše društvo zbunjeno što se mi provodimo, a ona radi - otkrila je ona.