"Ne kunem, ne psujem i nikome ne želim zlo": Rada o veri i Vaskrsu u svom domu: "Dođem kao gost, uvek gubim u kucanju jajima"

Popularna pevačica za Informer, o najvećem Pravoslavnom prazniku, tokom kojeg ne voli da nastupa, dok sa članovima porodice uživa u kucanju jajima i ostalim običajima.

Rada Manojlović važi za jednu od najpopularnijih pevačica mlađe generacije, a svoju karijeru je započela u muzičkom takmičenju "Zvezde Granda", gde ju je publika zapazila već nakon prvog pojavljivanja. 

Atraktivna pevačica je sada za Informer otkrila kako se proslavlja Vaskrs u njenom porodičnom domu u Četerežu, a osvrnula se i na svoju karijeru i "Grand". 

Foto: Tanja Andric

Kako se u tvom domu proslavlja Vaskrs?

- Uvek je veselo. Puna je kuća, dođemo sestra i ja, maćehina deca, snajke i unučići. Maćeha Suza farba jaja, unučici ukrašavaju… Tata i ja smo zaduženi da pojedemo sva razbijena jaja i tako. 

Šta obavezno mora da bude na porodičnoj trpezi? 

- Obavezno je da bude puno hrane. Sprema se šta ko voli da jede. Svako ima neke želje, a Suza svima voli da ugodi. Tata je zadužen za gulaš iz kotlića koji se kuva od rane zore. Uglavnom je puno đakonija za svačiji ukus. 

Šta ti najviše voliš da spremaš od hrane?

- Za Vaskrs konkretno ništa, jer sam tu uvek gost, pošto dolazim sa putovanja i nastupa, a generalno najviše volim i najbolje spremam pileći paprikaš, boraniju, juneće šnicle u saftu, špagete bolonjeze, švedske ćufte, pljeskavice… I volim domaći hleb da mesim i spremam, verovali ili ne. Pogače na razne načine. Znam mnogo toga.

Foto: Tanja Andric

Koje uspomene iz detinjstva te vezuju za Vaskrs?

- Sestra ukrašava jaja, kucamo se, ja čekam da sve pojedem. Takmičimo se čije je najjače. I nana nas obavezno maže po obrazima crvenim jajetom da budemo zdrave i rumene. To je prvo sećanje, na nanu i ta crvena jaja i obraze.

Da li više voliš da radiš za praznik ili ipak da odmaraš?

- Uvek sam za praznik kod kuće, preko dana. Izbegavam da radim taj dan, ali ako baš ima puno poziva, onda prihvatam. Nisam nešto navikla da dugo sedim besposlena, pogotovo ako iskrsne neka dobra prilika. Svakako je nastup od ponoći. 

Da li si postila ovaj post?

- Ne postim nijedan post, samo Badnje veče i Veliki petak. Volela bih možda nekada da postim, ali to je čisto zbog telesne samodiscipline. Veru upražnjavam tako što sam izuzetno samodisciplinovana i istrajna otkad znam za sebe, kada su u pitanju reči koje izgovaram, misli koje su mi u glavi. Ne psujem, ne kunem, ne želim ljudima zlo, osvetu, čak i onima koji su me povredili i meni lično naudili, jer se i dalje strogo držim postulata da greh na usta izlazi, a ne ulazi.

Foto: Tanja Andric

 Da li ti farbaš jaja?

- Iskreno, ne, pošto me to sve čeka kod kuće gotovo i spremno. A i nemam živaca za te neke spore i kreativne radove. Ja bih samo ako može sve, odmah i sad. Verujem da će se to promeniti kada osnujem svoju porodicu i dobijem motivaciju. Za sada ih samo razbijam i jedem.

Je l često pobeđuješ u tucanju jajima?

- ⁠Retko, skoro nikad. Ako i imam sreće da jednog pobedim, od sledećeg gubim sto posto.

Da li se ljutiš ako izgubiš?

- Kada sam bila mala da, jer nisam mogla da verujem da moja sestra uvek pobeđuje sve nas, ali sada ne. Sad mi je lakše, jer svakako samo jedem. Da pobeđujem, to bi mi stvaralo tenziju i dodatnu napetost da moram i sledećeg da pobedim, ovako sam totalno neopterećena jer odmah izgubim.

Foto: Tanja Andric

Da li ti za praznike posebno nedostaje majka?

- ⁠Izbegavam na tu temu da pričam, jer je to večna rana i suza koja je poremetila ceo moj život i život moje porodice svakog dana nakon tog 18. jula 2004. Više su mi Nove godine teške, jer je to još jedna godina bez nje. O ostalim praznicima se trudim da ne razmišljam, svakako budem na kratko kao gost u svojoj kući, a ona je uvek sa mnom u mom srcu i mislima.

Ko je bolja domaćica, ti ili sestra?

- Moja sestra naravno, ona sve zna da sprema, kuva, organizuje, osmisli, uredi, drži pod kontrolom. Ona je onaj stub kuće na koji čovek može uvek da se osloni i na koji se svi i oslanjamo. Kad god nesto zabrljamo, Maja je tu da "vadi stvar". Naravno, ne zaostajem ni ja puno za njom, samo nemam vremena da se posvetim svemu tome. Ona radi i danju i noću da završi šta je osmislila. Meni ipak treba više odmora zbog nastupa. 

Foto: Tanja Andric

Da li voliš da nazdraviš za praznike i koje je tvoje omiljeno alkoholno piće? 

- Ma ne, čak me ta nazdravljanja užasno smaraju i ne volim ih nikako. Nazdravim sa tatom kad god dođem kod njega, jer su nažalost moje posete retke zbog posla i dođu kao praznik mimo praznika, a red je da se ispoštuje domaćin i rakija koju on lično pravi. Ali moram da naglasim da ne bude zabune, jer ljudi često vole da od muve naprave slona, ja ne popijem ni 0,03 čašicu. To mi je previše, čisto da se zna. Pola te čašice eventualno.

Ove godine je skoro 20 godina od tvog pojavljivanja na sceni, da li se kaješ zbog nečega i šta bi promenila u svojoj karijeriji? 

- Tačnije 16 godina karijere, odnosno otkako sam u "Grandu" i na estradi sa svojim pesmama, a tačno 20 ako računamo prvo pojavljivanje na takmičenju u kom sam ispala te godine. Naravno da sam presrećna zbog toga, to je nešto o čemu sam oduvek maštala, od neke svoje sedme godine kada sam i počela da pevam i da se takmičim na takmičenjima pevača amatera širom Srbije. Zbog pesama koje imam, zbog naroda koji me voli i dan danas, zbog toga što sam tu gde jesam posle toliko godina. Mogu samo da budem zahvalna. Da mogu da vratim vreme, promenila bih najbliže saradnike odavno, ali tako je kako je. Bitno je da sada radim sa pravim ljudima, koji me vole, žele mi dobro i raduju se mom uspehu, pa tako i ja nastavljam da uživam u poslu koji volim, sa ljudima koje volim. 

Da možeš da vratiš vreme, da li bi se opet prijavila za "Zvezde Granda"?

- Uvek i zauvek, da! Promenili su mi život iz korena. Doneli toliko lepih trenutaka, uspomena, ljubavi, sreće, životnih lekcija... Volim sve te ljude, oni su odredili putanju mog života i usmerili ga u pravcu ostvarivanja mog životnog sna.