Vedrana Rudan saopštila da umire! Potresna objava hrvatske spisateljice: "Pišem vama zdravima koji imate hiljadu problema..."

Vedrana Rudan, hrvatska spisateljica, prošle godine je obznanila da se bori sa kancerom, a sada je u svojoj kolumni saopštila da "umire".

Vedrana Rudan je u kolumni koju je napisala opisala borbu koju vodi mesecima, a reči kojima objašnjava čitavu situaciju su i više nego potresne.

Kolumnu vam prenosimo u celosti:

- Umirem. Nije fer ovo pisati kad imaš onkologa, dr G. se zove, ne smem mu spomenuti prezime. Šteta. Zove se kao meni najdraža ribica.

Zato što mislim da umirem, eto, G., ispravljam se, želim biti bliže svom mužu. Ušuškala sam se uz njega. Gledali smo izbore.

Konačno sam shvatila ono što meni ipak slepici godinama bode oči. Plenković je jednostavno glup čovek. Glupan u najbanalnijem smislu.

Foto: ATA Images

Nedavno sam pročitala da se u Kini proizvodi 30% količine paradajza u svetu. Beru ga ljudi u okovima. Pali su mi na pamet dok sam gledala novinare koji su glupanu držali kruške pod njuškom i pomislila kako je kineskim robovima posao i lakši i maštovitiji.

Kako je spoznati da si smrtan, da ti zadnji sat ističe, da imaš posebno redak rak koji ne oprašta nikome?

Jedan od koraka je ulazak u onkološku dnevnu ambulantu riječkog KBC-a. Šteta što mnogi od vas ipak nikada u nju neće ući, a dokumentarci se snimaju na druge teme.

Ljudi koje sam tamo srela srušili su moju tezu da nema dobrih ljudi. Toliko empatije, ljubavi, osmeha, nežnosti, govorim o mladim ljudima koji tamo rade, u životu nisam srela i ta mi spoznaja briše strah od smrti.

Foto: Foto: ATA Images

Čitav sam život mislila kako je teško naći dobra čoveka, sad znam da ih ima, da su blizu nas. Ne, ne, ne i ne. Nisu oni takvi prema meni jer sam ja Neko, ja znam da nisam Neko ali neki tako ne misle. Prema svim pacijentima su isti.

Bolesnicima na hemoterapiji su vene često sakrivene, umorne od uboda i čačkanja beže od igle. Onda im priđe sestra pa lupka po njima, pa im tepa: "Naljuti se na mene, ukaži se, idemo, ajde pa te više neću tući". Vena se predaje, igla ulazi, tečnost kreće. Tečnost koja će mnoge vratiti u život.

Svi dobijemo i marendu. Ne znam jesam li ikad s tolikim užitkom pojela sendvič i popila kefir kao na prošloj hemoterapiji. Ljudi se izmenjuju, momci i devojke se smeju, bez žurbe i nervoze u nas guraju život.

Nakon šest sati ustaješ sa fotelje, još se nije našao donator ko bi nam poklonio nove, odlaziš doma i čekaš.

Foto: Foto: ATA Images

Prošla sam pakao, ni prva ni poslednja i završila na Onkologiji. Infuzije, ogromne količine lekova, oko tebe teške bolesnice, a medicinske sestre, spremačice, doktorke bukvalno padaju s nogu, ritam je ubitačan. Pada ti na pamet koliko se pisalo o Berošu, jednom u nizu hrvatskih kriminalaca, niko o ovim herojima i heroinama da bi reč rekao.

Tamo ne ulaze te-ve ekipe, nema reportaža, ne govori se koliko je hrana dobra, koliko puta u jedinici vremena se pacijenticama promeni posteljina, kako se baš niko ne žali na platu, status, šefove, posao.

Normalan čovek ne bi to izdržao sat vremena. Neke sestre tamo rade trideset godina. S osmehom, doterane, našminkane, teše, hrabre. Lekarke i lekare bi čovek mogao staviti umesto melema na ranu.

Foto: ATAIMAGES

Na neki mi je perverzan način drago što imam rak. Susret sa svim ovim ljudima vratio mi je veru u život. Baš sad kad ga gubim. Za mene i moju dušu bolje ikad nego nikad.

Eto, morala sam ovo napisati vama zdravima koji imate hiljadu problema, koji gledate izbore, koji mislite da su vam životi promašeni i da je svet dolina suza. Možda jest, dok si zdrav.

Kad si na smrt bolestan okružen dobrim ljudima oko tebe blješte žarke boje, srce ti je puno i na neki način shvatiš da si možda i ti dobar kad toliko dobrih o tebi brine.

Hvala, dobri ljudi. Promenili ste me - napisala je Vedrana Rudan.

Foto: ATA Images

Podsećamo, Vedrana Rudan je prošle godine objavila da boluje od kancera, te sve vreme otvoreno govori o svojoj borbi, a otkrila je i koga je među prvima pozvala nakon što je saznala da ima redak oblik raka.