EKSKLUZIVNO! Slađa Alegro: Seka mi je pomogla da DOBIJEM DETE! Najviše žalim što moj pokojni otac Žuća nije stigao...

Slađa Alegro godinama je pokušavala da postane majka. Dva puta je imala spontani pobačaj i taman kada je izgubila nadu - pojavila se njena 'dobra vila' i pomogla joj da ostvari najveću životnu želju

Poznata pevačica i njen suprug Zoran Dragaš danas su roditelji trogodišnje Mile, a Slađa otkriva da je za njenu sreću najzaslužnija folk zvezda Seka Aleksić.

- Seka mi se našla kada mi je bilo najpotrebnije. Poslala me je u jednu kliniku, koja je njoj pomogla da se ostvari kao majka. Dosta mi je pomogla i svojim savetima, kao i na svaki drugi način. Da je nisam poslušala, verovatno ne bih danas imala Milu, smisao mog života - počinje priču Slađa u svojoj prvoj velikoj ispovesti i dodaje da je njena ćerkica začeta prirodnim putem:

- Ljudi misle da sam imala problem sa žačećem i da sam išla na vantelesnu oplodnju, ali to nije tačno. Ja sam mogla da zatrudnim, ali sam imala problem da iznesem trudnoću. Taj deo je kod mene bio problematičan.

Nekadašnja pevačica 'Alegro benda', od koga je i zadržala nadimak, kaže da nije imala problem da javno govori o svojoj borbi za potomstvo:

- Nikada nisam krila da sam imala spontane pobačaje. Naprotiv, želela sam da pričam o tome jer sam znala da ću tako moći nekome da pomognem i ohrabrim ga. Mnogo žena mi i dan-danas piše preko društvenih mreža i traže mi savete. Nekada i sate provedem odgovarajući ženama koje se bore za potomstvo, a kako im je zna samo onaj koji je to prošao.

Kilogrami u trudnoći

Slađa dodaje da u trudnoći nije pazila šta jede, pa se dosta ugojila:

- Baš sam bila debela! Imala sam 82 kilograma, što je baš mnogo na moju visinu. U trudnoći sam se opustila jer sam išla ka ostvarenju najveće želje i za sve ostalo me je bilo baš briga. Jela sam dnevno i po 300 grama čokolade, kao i razne 'fast fud' obroke. A to je ostavilo traga na mojoj figuri. Dok sam bila trudna nisam ni mislila o kilaži, ali kada sam se porodila, nije moglo sve to lako da nestane.

Foto: HIT dodatak/informer

Pevačica priznaje da joj se život promenio iz korena kada je postala majka. Sve drugo je prestalo da bude važno.

- Sa Milom sam shvatila šta je prava sreća. Ona nas je sve osvežila i unela neke nove boje u naš život. Veoma je kreativna i pokazuje interesovanje za razne stvari. Ima svoj kutak za crtanje, peva i glumi po kući. Nedavno sam joj rekla dokle god sam ja živa i zdrava njoj ne sme ništa da fali. Ne mislim tu na neku firmiranu garderobu, već na osnovne stvari za život. Ništa mi za nju nije teško. S obzirom na to u kakvom vremenu živimo - zbog nje bih i čistila po kućama, ako treba.

Slađa je ispunila sve svoje snove, ali postoji nešto što je izjeda i sa čim ne može da se pomiri.

Foto: HIT dodatak/informer

- Nedostaje mi tata Žuća... On je bio moja najveća podrška u životu. Preminuo je 2016. godine i ja sa tim ne mogu da se pomirim. Ljudi kažu da je gubitak roditelja jedna ozbiljna tragedija i da te rane nikada ne zacele. Nekako se trudim da tata i dalje bude sa nama i stalno pričam o njemu i prisećam se raznih anegdota. Najviše žalim što nije stigao da upozna svoju unuku Milu, jer znam koliko bi ga ona usrećila.

Detinjstvo u Bogovađi

Dok je pričala o Milinom odrastanju i interesovanjima, naša sagovornica prisetila se i svog detinjstva:

- Moja prva asocijacija i pomisao na taj period su baba i deda, koji su odgajili mene i moju sestru Sandru. U Bogovađi se rodio moj otac, a ja sam tamo provela najlepše dane u detinjstvu. I dan-danas kada neko pomene to selo, ja se naježim i obuzme me neka toplina. Dosta se moje odrastanje razlikovalo od ovoga modernog doba u kojem se sasvim drugačije živi. Žao mi je što današnja omladina silno želi da preskoči detinjstvo i odmah poraste, jer smatram da je taj period života veoma važan za svako dete.

Slađa se nije puno isticala u školi, ali tamo je spoznala svoj talenat za igru i muziku.

- Osnovnu školu završila sam u Obrenovcu. Nisam bila štreber, niti vukovac, već učenik sa pristojnim ocenama. Bila sam od one dece koja kada ne nauče lekciju, ustanu i pošteno kažu da se nisu spremili. Nikada nisam od neznanja pravila znanje samo da bih dobila dvojku ili trojku. Jednostavno, kad nešto ne znam, ja to kažem. Moji roditelji nisu imali nešto mnogo posla oko mene. Mama i tata su radili i nisu imali vremena kada dođu s posla da sa mnom satima uče matematiku, srpski ili jezike... Išla sam kod drugova iz razreda da mi pomognu oko nekog predmeta, a vidim da deca sada odmah uzimaju privatne časove. Tokom školovanja sam i otkrila talenat za pesmu i igru. Godinama sam se uspešno bavila folklorom, a pred kraj srednje škole sam počela i da pevam. Svi koji su tada pomislili da će muzika biti moj životni poziv nisu pogrešili. Posle svake probe folklora sa društvom sam se okupljala u Domu kulture i pevali bismo uz gitaru ili harmoniku. U tom periodu su me svi zvali 'ćera', i stalno su me gurali na scenu: 'Hajde, ćero, ti nešto da otpevaš, treba nam da popunimo program na priredbi.' I tako sam počela da nastupam kao solista i bilo mi je lepo. Moj otac je sve te nastupe snimao na VHS kasetama i čuvao ih. Imam dosta i fotografija kako u narodnoj nošnji pevam pred publikom. Folklor je bio i ostao moja ljubav. I dan-danas odlazim na koncerte kulturno-umetničkih društava i uvek se u publici isplačem jer se setim dobrih starih vremena. Po prirodi sam jako emotivna... Raznežim se kada shvatim da život prolazi i da se razne stvari menjaju, da dolaze neki novi ljudi, a stari odlaze. I onda me obuzme nostalgija...

Pevanje u grupi 'Frenki'

Čim je ozbiljnije počela da se bavi muzikom, znala je da može da se oprosti od škole.

- Upisala sam Višu školu u Beogradu i istovremeno počela da nastupam. Međutim, posle šest-sedam meseci shvatila sam da to neće ići tako lako. Tada sam presekla i izabrala svoju najveću ljubav - muziku. Znam da nisam pogrešila jer ja bez pesme ne bih umela da živim. Prvi ozbiljniji nastup imala sam u Obrenovcu, na platou između kafića, gde se u to vreme izlazilo. Pevala sam sa još trojicom kolega. Sećam se da sam imala veliku tremu. Nekoliko dana pred nastup vežbali smo po kućama kako bismo što bolje zvučali. Pevala sam stranu zabavnu muziku, bez obzira što to baš i nije nešto što privatno volim. Ali zahvaljujući tom repertoaru dobila sam poziv da pevam u grupi 'Frenki', koji sam vrlo rado prihvatila. Želela sam da vidim kako funkcioniše taj muzički svet. Imala sam sreću da snimim dva albuma u onim teškim devedesetim godinama. U grupi sam stekla dobre prijatelje i sarađivala sa najboljim producentima, od kojih sam mnogo naučila. Napravila sam sebi odličnu podlogu da danas budem pevač kakav jesam - objašnjava Slađa.

KOMPLETNU ISPOVEST PROČITAJTE U DANAŠNJEM HIT INFORMERU