Suze su naša svakodnevica! Malo Orašje i Dubona i posle dve godine zavijeni u crno: Očevi poginulih se zatvaraju na teren gde su im deca pobijena!

Dve godine je prošlo od masovnog ubistva u selima Malo Orašje i Dubona, kada je Uroš Blažić usmrtio devet mladih ljudi.

Porodice i prijatelji ubijenih su zanemeli, niko ni danas ne veruje šta se dogodilo tog kobnog 4. maja, a kako kažu meštani ovih sela, nikada se niko neće oporaviti od tragedije i krvoprolića koje je Uroš Blažić počinio.

- Šta da vam kažem, ja sam već mator, imam 72 godine, sve podseća na njih i svaki dan svi plačemo. Ovi murali teraju suze na oči, samo se naježim kada pomislim da su to mogli da budu moji unučići. Nikada mi neće biti jasan njegov postupak. Zašto je pobio toliku decu, zašto nije zapucao na nas matore. Ako neko treba da gine, onda smo trebali mi - najstariji - ispričao je jedan komšija za Blic, dok je drugi rekao:

Foto: J.R.

- Ovo je velika tragedija, ne mogu da zamislim kako je roditeljima te dece, kroz koju oni bol prolaze. Ni jedno ni drugo selo nisu, i neće nikada zaboraviti na ovaj monstruozni zločin. Njih obojicu treba doživotno osuditi.

Supruga jednog ranjenog muškarca, ispričala je za pomenute medije da se njen suprug dugo borio sa osećajem krivice što je preživeo.

- Mislim da se lakše oporavio od metka nego od činjenice da je toliko mladih života ugašeno, a da je on preživeo. Ovo je nešto što nam je svima promenilo živote i to iz korena. Svaka kuća je na ovaj ili onaj način oštećena nakon 4. maja. Znate, ovde sada vlada tuga. jecaji se svakodnevno čuju. Očevi poginulih dečaka se zatvore na teren gde su im deca ubijena. Posle svake utakmice, oni zasednu, samo oni znaju kako im je. Uz po neku čašicu, suze same idu. Kažu da su muškarci teški na suzama, nisu. Suze su naša svakodnevica. 

Foto: J.R.

Kako kažu metani ovih sela, i dalje ih je sramota da se vesele i da puštaju muziku, a niz porodica je zavijeno u crno.

- Znate kako, kada su svi zavijeni u crno, nemaš ni potrebu za muzikom. Ovde su se nekada pravile žurke i proslave. Toga danas više nema, a šta i da slavimo? Ima tu malo sramote, ali mnogo više saosećajnosti. Kako da napraviš veselje, a znaš da pola sela tuguje, znaš da ti najbliže komšije i prijatelji neće doći.

Podsetimo, Uroš Blažić je 4. maja rafalnim pucnjevima usmrtio devetoro mladih u selima Malo Orašje i Dubona, a i on i njegov otac Radiša Blažić osuđeni su na maksimalne kazne zatvora od 20 godina.