"Bili smo braća po oružju"! Goran Radosavljević Guri o hapšenju Milorada Ulemeka Legije: Kada se predao zagrlili smo se i izljubili

Kada se Legija predao policiji pre 21 godinu, izgrlili smo se se i izljubili, kao braća. Bili smo ratni drugari i braća po oružju. Imao je dugu bradu i kosu, ali ne verujem da je bio pijan ili drogiran, kao što su neki pričali...

Ovako nam je bivši komandant Žandarmerije, policijski general Goran Radosavljević Guri opisao susret sa Miloradom Ulemekom Legijom (57) koji se dogodio 2. maja 2004. ispred kuće kontroverznog šefa nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) u beogradskom naselju Filmski grad. Legija je u toj kući živeo i, kako se pretpostavlja, tamo se i krio 14 meseci, od trenutka kada je za njim raspisana poternica zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića u martu 2003, pa sve dok se nije predao policiji naredne godine.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

- Nakon što se predao policiji, nismo ga testirali na alkohol i psihoaktivne supstance, taman posla. Da je bio pijan ili drogiran, ne bi se ni predao. Tada nisam hteo da ulazim u to gde se skrivao, jer Žandarmerija nije ni bila nadležna da se bavi time. Naš posao je bio da obezbedimo lice mesta, a posao Uprave kriminalističke policije je bio da obavi uviđaj - objašnjava Guri.

Bivši prvi čovek Žandarmerije naglašava da Legija nije mogao dugo da se skriva i da je bilo pitanje vremena kada će biti uhapšen.

- Ne postoji čovek koji može 20 godina da se skriva, pogotovo što je od Legije u to vreme bio traženiji samo Bin Laden - dodaje Radosavljević.

Foto: Zoran Sinko

Kako je naglasio, Legija i on su posle ratnih sukoba devedesetih vodili različite živote.

- On je imao svoj privatni život, ja svoj, i nismo se mnogo družili - istakao je Guri.

Kad je reč o suđenju Legiji i presudi od 40 godina za ubistvo premijera Đinđića i druga teška krivična dela, Radosavljević nerado priča o tome.

- Ja sam čovek koji je toliko godina radio u državnim organima i moram da im verujem - rekao je Guri.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Govoreći o danima nakon hapšenja Ulemeka, Guri je ranije tokom suđenja ispričao da je tada od nekadašnjeg ministra policije Dragana Jočica dobio direktno naređenje da Legiju prvo odvede u zgradu MUP-a, a ne kod istražnog sudije: 

- Ja se tu nisam pitao ko će najpre da priča s Legijom, samo sam izvršavao naređenja.

Banjac: Obična farsa

S druge strane, Boro Banjac, koji je u to vreme bio načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), revoltiran je činjenicom da nikada nije sprovedena istraga o tome gde se tačno Legija krio punih 14 meseci.

Foto: Privatni album

- Cela ta priča je obična farsa. Da čovek bude u kući sa bradom do kolena, zapušten, nadrogiran i pijan, a da ga traže po celom svetu?! Posle hapšenja ga prima direktor policije, ministar unutrašnjih poslova, direktor BIA, direktor RTS... Mene je tog 2. maja 2004. pozvao Guri, dok sam bio u Bečićima, i obavestio me o Legijinoj predaji. Rekao mi je: "Eno one budale, predao se!" Ja ga pitam: "Koja budala?", a on kaže: "Legija". Kažem mu da je to nemoguće, a on meni: "Majke mi, zvali su me i rekli mi da se predao". Onda su obavestili i moje inspektore u gradskom SUP-u. Doveli su frizerku da ošiša Legiju, vodili ga na razne razgovore, a nije urađen detaljan pretres kuće gde se Legija navodno krio - ispričao nam je Banjac, pa dodao:

- Tadašnji ministar policije Dragan Jočić je na prvom narednom kolegijumu rekao da nije ni bitno gde je Legija bio, šta se tačno dešavalo i kako se predao, već da je bitno samo da se predao njihovoj vlasti jer je u njih imao neograničeno poverenje?! I kako sad, posle toliko vremena, da se sazna prava istina? Od te istine ostale su samo tri tačke.

Kada smo Guriju prepričali šta je Banjac govorio o Legijinoj predaji, on je rekao da se ne seća da je Ulemeka ikada nazvao budalom.

- Ne mogu svega da se setim, ali ne verujem da sam to rekao za njega. Ako Banjac to kaže, onda napišite da je on to rekao, a ne ja. Ja iskreno ne mogu da se setim ni da je on tada bio u Bečićima - rekao je Guri. 

Ulemek: Da su me tražili, našli bi me

Kako se spekulisalo, na Legijinu odluku da se preda 2004. uticala je svađa koju je tada imao sa suprugom Aleksandrom, posle koje je, navodno, besan izleteo iz kuće, stao pred šokiranog policajca na ulici, predstavio mu se i rekao mu da zove nadležne. Međutim, dobro upućeni izvori tvrde da Ulemekova žena nije ni slutila da on namerava da se preda i da je bila šokirana kad se to desilo.

Foto: Zoran Sinko

- Kada su joj javili da se predao, samo je upitala: "Da li je on lud?"

Legija je o skrivanju i hapšenju pričao na suđenju, ali su mnogi sumnjali u tu njegovu verziju događaja:

- Kao što sam već više puta rekao, od 14. marta 2003. pa sve do predaje u maju 2004. boravio sam u svojoj kući, u posebnoj prostoriji. Naravno da ta moja tvrdnja nije prihvaćena do danas jer bi se onda postavilo pitanje šta je policija radila. Zavaravali su javnost kako sam viđan od Bosne preko Hrvatske i Švajcarske, pa sve do Tajlanda, mada protiv Tajlanda ne bih imao ništa protiv... Ja pouzdano znam da me nisu mnogo ni tražili, jer da jesu, verovatno bi me i našli.

U prilog svoje tvrdnje Ulemek je pred sudskim većem postavio pitanje zašto odmah nakon hapšenja niko od nadležnih nije ušao u njegovu kuću da uradi uviđaj.

- U to vreme važio sam za državnog neprijatelja broj jedan i po njima sam bio najtraženiji begunac u Evropi. Zato im je bilo lakše reći da se Milorad krio kojekuda nego tu, njima pred nosem. To je njihova sramota, a ne moja. Što se tiče mojih aktivnosti za vreme ilegale, nema tu mnogo šta da se kaže. To se nije mnogo razlikovalo od mog sadašnjeg boravka u zatvoru. Mnogo blejanja i dosade - ispričao je Ulemek.