Ubijen beogradski bos, iz snajpera mu pucali u glavu: Ubijao širom sveta za Državnu bezbednost

Darko Ašanin ubijen je pre tačno 27 godina u svom kafiću ''Legat'' u beogradskom naselju Dedinje.

Važio je za prvog pravog mafijaškog bosa u Srbiji, a sebe je voleo da zove Beograđaninom crnogorskog porekla, bokserom i profesionalnim kockarom.

Mnogi su ga nazivali poslednjim ''Titovim vojnikom'', jer je do smrti bio veran nekadašnjem komunističkom predsedniku. On to nije ni krio, Titov portret je držao na zidu i ponosio se njime, a nikada nije krion i da je radio za tadašnju tajnu službu na eliminaciji političkih protivnika režima. Do smrti se izjašnjavao kao Jugosloven.

Kada je Ašanin ubijen, bilo je jasno da je to učinio profesionalac, a ubica i naručilac istog, nikada nisu nađeni. Kako su mnogi tvrdili, israga nije vođena ozbiljno, a kako je mnogo znao i radio za tadašnju SFRJ, smetao je mnogima.

Darko Ašanin je često isticao kako neprijatelji Željka Ražnatovića Arkana mogu da krenu na njega zbog poznastva i prijateljstva sa Ražnatovićem, za koga je govorio da je gazda Beograda, ali i zbog kockarskih poslova.

Foto: Foto: Printscreen/Facebook/Puls Asfalta

Nosio srebrni revolver, ubijen iz snajpera

Iako je znao da je meta mnogima, nije imao obezbeđenje, a nosio je samo srebrni revolver.

Ašanin je tog kobnog 30. juna 1998. gledao utakmicu Holandija - Argentna, kada je iz žbunja snajperista ispalio nekoliko hitaca u Darkovu glavu. Govorilo se da je ubijen dok je čekao da se susretne sa dvojicom visokih državnih funkcionera, a o čemu je trebalo da razgovaraju, ostalo je nepoznato do danas.

Obezbeđivao klubove, organizovao ilegalne kockarnice

Darko je rođen je 1958. godine u Jajcu, a kao i mnogi od "žestokih momaka" tog doba, bio je dete iz vojne porodice. Ašanin je bio bokser u beogradskom Novom kolektivu, a završio je i Pedagošku akademiju.

Sedamdesetih godina je otišao u Nemačku, gde je postao šampion u velter kategoriji nemačke pokrajine Vestfalije, ali se ubrzo našao u ulozi izbacivača po klubovima i diskotekama. To ga je dovelo u vezu sa viđenijim kriminalcima tog vremena, a zahvaljujući poznanstvima počeo je da organizuje ilegalne kockarnice. Upravo tako se, navodno, upoznao sa Arkanom, sa kojim se kasnije uortačio u mnogobrojnim poslovima.

Ime Darka Ašanina prvi put je u medijima pominjano posle pucnjave u kultnom klubu "Nana" 24. marta 1990. godine. Tada je ubijen bokser Andrija Lakonić, koji je sa Ašaninom i Veselinom Veskom Vukotićem sedeo u separeu. Posle verbalnog sukoba koji je nastao između Vukotića i Lakonića čuli su se pucnji, nakon kojih je Lakonić ostao mrtav. Za ovo ubistvo direktno je osuđen Ašanin, ali nedugo zatim je i oslobođen. Ubistvo u Belgiji

Zbog Ašanina se iste godine velika prašina digla i posle sumnje da je u Belgiji navodno učestvovao u likvidaciji Envera Hadrijua, predsednika Pokreta za zaštitu ljudskih prava, organizacije koja je prikupljala podatke o navodnim zlostavljanjima Albanaca na Kosovu.

Foto: Arhiva

Ubistvo albanskog nacionaliste koje se odigralo u Belgiji, pratilo je Ašanina kroz život i često mu stvaralo probleme. Prema jednoj verziji, Ašanin je sa Arkanom učestvovao u likvidaciji Albanca dok su prema drugoj, pored Ašanina, akteri ovog događaja bili Vukotić i Lakonić. Belgija je više puta tražila izručenje Ašanina tim povodom, ali do njega nikad nije došlo.

Četiri godine kasnije, Darko Ašanin se našao u zatvoru u Grčkoj, u kome je mogao i da nastrada.

- Jedne noći u zatvoru je izbila pobuna. Da li je sve unapred bilo isplanirano ili ne, ne znam, tek u ćeliju u kojoj sam bio, upala su dva zatvorenika. Jedan od njih mi je prileteo i ubo me nekim kratkim, ali vrlo oštrim predmetom! Odmah su nasrnuli i počeli da me udaraju. Iako uboden, nekako sam uspeo da se priberem i da ostanem na nogama, pa i da uzvratim napad. Ali, u tom trenutku mi je priskočio u pomoć jedan zatvorenik, Rus. Kad su videli da ne mogu da me ubiju, uspeli su u tom metežu da pobegnu. Ne znam ko su, ali je vrlo moguće da su Albanci kojih je u tom zatvoru bilo dosta - ispričao je svojevremeno Ašanin u jednom intervjuu.

Rad za tajnu službu

Opšte je poznato da je devedesetih godina Državna bezbednost sarađivala sa kriminalcima, pružajući im zaštitu za njihove poslove, ali zauzvrat tražili su da završavaju "državne poslove" u inostranstvu, koji su se najčešće svodili na likvidacije.

Saradnja DB sa kriminalcima počela je upravo od Ašanina koji je prvi nalazio kriminalce za "rad“ u inostranstvu. Ostali su, kako su svojevremeno govorili inspektori o Ašaninu, bili podizvođači.

Interesantno je da je Ašaninov blizak rođak, koji mu je diskretno čuvao leđa, bio ministar vojni Pavle Bulatović, koji je ubijen 7. februara 2000. godine. Pavla Bulatovića je izrešetao nepoznati napadač dok je sedeo u restoranu fudbalskog kluba Rad sa direktorom „YU garant banke“ penzionisanim general-majorom Vukom Obradovićem i vlasnikom restorana Markom Kneževićem.

Policijski inspektor iz tog perioda tvrdio je da istraga Ašaninovog ubistva uopšte nije ni vođena. Iz vrha policije nisu stizali zahtevi da se na slučaju intenzivno radi, tako da se sve što je učinjeno zapravo svelo na konstatovanje materijalnih činjenica pronađenih na mestu zločina.