Giška je ljubio zanosnu plavušu: Radio za DB, nosio najtežu kajlu, sve ubijao ali nju...

Đorđe Božović Giška, žestoki momak sa beogradskog asfalta i komandant Srpske garde, nastradao je na ratištu. Za života, a i posle, Giška je širom Balkana dostigao status legende, jer je bio poštovan i jer su ga se plašili sa svih strana.

O njegovom životu ispredane su mnogobrojne priče, a neke od njih postale su pravi mitovi. Božović je rođen 16. septembra 1955. godine u Peći. Bio je prvenac Gavra i Milene Božović.

Otac mu je iz plemena Kuča i prezivao se Mićković, ali je ubrzo zbog sukoba sa zakonom, ali i sigurnosti svoje porodice, promenio prezime u Božović po dedi Božu.

Foto: facebook.com/Legende devedesetih

 

Giška je sa majkom i mlađom sestrom Slavicom do 1964. godine živeo u Inđiji, a kada mu je otac ubijen, preselili su se na Voždovac u Beogradu.

Član bokserskog kluba “Radnički” na Voždovcu postao je ubrzo po preseljenju. Gradom kruži legenda da Božovića u borbama niko nije mogao da pobedi. Vrlo mlad došao je u sukob sa zakonom, a u jednoj uličnoj tuči izboden je nožem. To ranjavanje preživeo je zahvaljujući svojoj snažnoj konstituciji i zbog toga je i dobio nadimak Giška.

Bio je prijatelj sa mnogobrojnim viđenijim pripadnicima beogradskog i srpskog podzemlja poput Branislava Matića Belog koji je ubijen samo mesec dana pre njega i sa kojim je osnovao Srpsku gardu. Družio se i sa Borisom Petkovim, koji mu je bio školski drug i komšija, Rankom Rubežićem i mnogim drugima.

Sa 13 godina Giška je pobegao u italiju odakle se brzo vratio, jer je dokazao da može da pobegne kad i gde hoće. Četiri godine kasnije ponovo je otišao u Italiju, a zatim i u Belgiju, Austriju i Nemačku. Bio je u zatvoru na Sardiniji, odakle je pobegao, a iza rešetaka se našao i u Trevizu.

Priča se da se tu sukobio sa mafijašem Toninom, poznatijim kao Nosorog, a koga je Giška pretukao i tako dobio status gospodara robije, ali i poštovanje mafije koja mu se posle toga klanjala.

Giška je pogođen dok se nalazio na raskrsnici ulica Nade Dimić i Bilajske. Na njega je pucano, najverovatnije, iz pravca zgrada, koje su udaljene 100-150 metara na sever. U njima su bili pripadnici hrvatskih snaga, a Giška je izleteo na čist teren i pogođen je bočno. Ulazna rana mu je bila ispod leve strane grudnog koša, a izlazna sa desne strane, između kuka i bubrega.

Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru pogođen je sa tri hica, a umro je na rukama svog sinovca Milovana Mićkovića, takođe borca Srpske dobrovoljačke garde, koji je i sam tada ranjen.

Ono što mnogi do sada nisu znali jeste da je Giška bio u vezi sa jednom fatalnom plavušom, a tu je i slika:

Đorđe Božović bio je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu, a krajem 2017. godine njegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Crnu Goru, u grobnicu u Kučima.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.