Brutalno likvidirani pukovnici policije: Dirnuli u ono u šta nisu smeli, zločini obavijeni misterijom

Tokom devedesetih godina u Srbiji, kriminalne likvidacije bile su gotovo svakodnevna pojava. Posebnu pažnju i strah izazivala su ubistva policijskih zvaničnika, jer je postalo jasno da niko nije bio "zaštićen".

Sve je počelo 10. aprila 1997. godine, kada je u beogradskom restoranu „Mama Mia“ likvidiran Radovan Stojčić Badža, nekadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti. Dve godine kasnije, talas likvidacija nastavio se u pravcu dvojice visokih policijskih pukovnika, Milorada Vlahovića i Dragana Simića.

Samo nedelju dana pred početak NATO agresije, 11. marta 1999. godine, ispred Sportskog centra Košutnjak, gde je redovno dolazio da igra mali fudbal sa svojim prijateljima, ubijen je policijski pukovnik Milorad Vlahović.

Njega je napadač upucao kada se kretao sa parkinga na kojem je ostavio svoj automobil, ka Sportskom centru Košutnjak.Tom prilikom je na ovog policijskog pukovnika ispaljeno šest metaka, da bi na kraju ubica ispalio dodatna dva metka u glavu, kako bi bio siguran da je posao završen.

Foto: MUP Srbije

Ova surova egzekucija visokog policijskog funkcionera, inače druga nakon likvidacije generala Stojčića, podigla je srpsku policiju na noge. Odmah nakon napada na pukovnika blokiran je ceo grad, te se otpočela potraga za egzekutorima, ali bezuspešno. Motiv likvadacije, kao i sami napadači, ostali su do danas nepoznati.

Dve decenije kasnije, mediji su naveli nepoznate detalje o slučaju Vlahovića. Jedan od njih je bio  da na sahrani policijskog pukovnika nije govorio niko iz republičkog MUP-a, a da je komemoracija organizovana, ali ne i održana, te da je dan nakon njegovog ubistva, njegova supruga, inače policijska inspektorka u OUP-u Čukarica, otpuštena s posla.

Inače, Vlahović je važio za perspektivnog policajca, koji je nagrađivan za svoj uspešan rad.

Ubistvo načelnika Dragana Simića

Četiri meseca kasnije, dogodilo se još jedno ubistvo. Naime, tokom sunčanog dana, 8. jula 1999. godine likvidiran je načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova opštine Savski Venac, Dragan Simić.

Načelnik je ubijen je oko 7 i 30 ujutru, ispred zgrade u kojoj je živeo, u blizini Kalenić pijace na Vračaru. Likvidiran je prilikom kretanja na posao, u trenutku dok je ulazio u svoju belu "jugo floridu". Na njega su pucala dvojica nemaskiranih napadača, koji su posle zavšene likvidacije pobegli automobilom koji ih je čekao Matišuminoj ulici.

Neposredno pre ubistva, Simić se pozdravio sa dvojicom policijskih inspektora koji su došli da odvezu njegovu suprugu na posao. Ona je takođe radila u policiji, na mestu šefice Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata beogradske policije.

Foto: You Tube rudar 7

Ovi surovi zločini ostali su do dana današnjeg nerasvetljeni. Kako su mediji u to vreme izveštavali, istraga ovih likvidacija išla je u dva smera. Prvi smer bio je da su dva policijska pukovnika ubijena zbog istrage oko ubistva Radovana Stojčića Badže, dok je drugi mogući motiv bio da su Vlahović i Simić likvidirani jer su "dirnuli" u nešto u šta nisu smeli.

Uloga svedoka pod pseudonimom "Srećko" 

Priča o ubistvu pukovnika Vlahovića ponovo je dospela u centar pažnje nakon nekoliko godina. U medijima se tada pojavio svedok pod pseudonimom "Srećko", koji je tvrdio da su general Stojičić i pukovnik Vlahović likvidirani kako bi kriminalna grupa, željna osvete za ubistvo Vojislava Raičevića, poznatog kao Voja Amerikanac, lakše eliminisala Bojana Petrovića, inače organizatora te likvidacije.

Mediji su tada izveštavali da je svedok izjavio da je "Petrović imao zaštitu od Vlahovića i Stojičića", pa je zato bilo neophodno likvidirati pomenute policijske zvaničnike. U tom periodu pominjala se i izvesna službena beleška od 14. septembra 2001. u kojoj "Srećko" tvrdi da je pripadao klanu "Amerika", istakavši da je ta grupa odgovorna za seriju likvidacija koje su se tih godina događale na beogradskim ulicama.

Ipak, ovaj iskaz je ubrzo nestao iz medija, a o "Srećku" i njegovom svedočenju nije bilo moguće saznati ništa više niti potvrditi njegovu autentičnost.