Treba li Srbija da vrati smrtnu kaznu? Advokat otkrio ko jedini može da donese takvu odluku

Doživotna robija u Srbiji postoji od 2019. godine, ali postavlja se pitanje da li je broj krivičnih dela od tada do danas smanjen i da li na potencijalne počinioce može doživotna kazna zatvora imati isti efekat kao i smrtna kazna, koja u našoj zemlji više ne postoji.

Advokat Nebojša Perović za Informer komentariše uzrok, posledicu, ali i nedoumice u okviru donošenja doživotne kazne u našoj zemlji.

Nebojša Perović je objasnio na koji način je došlo do odluke da se uvede doživotna kazna u naš Krivični zakonik.

 - Usled jednog dužeg perioda, tokom kojeg su izvršena teška krivična dela, zbog uznemirenja javnosti i zbog okolnosti i načina izvršenja tih monstruoznih dela, zakonodavac je, a usled pritiska javnosti, došao do zaključka da je nužno uvesti kaznu doživotnog zatvora - istakao je on.

Advokata smo upitali i to da li se broj krivičnih dela smanjio od uvođenja doživotne kazne, ali takvu statistiku, kako on navodi, mogu da daju samo nadležne institucije, te sam uvid u rezultat nije tek tako moguć. 

 - Najpre će o tome morati da govori Vrhovni sud Srbije, kao i Apelacioni sudovi u zemlji, da predstave statistiku krivičnih dela, od uvođenja doživotne robije u Srbiji - kaže Perović.

Da li ste za uvođenje smrtne kazne i smatrate li da bi ona imala jači efekat od doživotne robije?

 - U odnosu na smrtnu kaznu, moram da kažem da lično nisam za njeno uvođenje, a posebno zbog toga što se takvo pitanje i odluka o tom pitanju može isključivo doneti na narodskom izjašnjenju, odnosno referendumu. Sa treće strane, naša zemlja je potpisnik povelja kojima je smrtna kazna stavljena van snage kao kazne u krivičnom pravu - kaže advokat.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Perović navodi da Krivični zakonik sada ima jednu manjkavost, a to je da postoje dve solucije - kazna od 20 godina i doživotna, te da ne postoji mera koja bi bila između ta dva izbora. 

 - Ono što sam hteo da naglasim jeste da je zbunjujuće poslednje rešenje u vezi sa kaznama u našem Krivičnom zakoniku - da može doživotna kazna biti doneta, ali ne može kazna od 27 ili 34 godine, već može isključivo kazna do 20 godina, odnosno doživotna - ističe on.

Za kraj, advokat navodi da uvođenje kazne od 40 godina, nije ugledalo svetlost dana.

 - Dodao bih takođe da prethodnim rešenjem, bile su predviđene kazne do 40 godina, ali na kraju od toga nije bilo ništa - zaključuje za Informer Perović.