Vikao je "mama, mama", a onda su ih našli mrtve i zagrljene: Potresna ispovest sestre Maje, koja je sa decom i mužem stradala u požaru u Novom Sadu!

U požaru koji je izbio 23. avgusta 2024. godine u naselju Salajka, nastradala je cela šestočlana porodica – Maja Subotin (23), njen suprug Danijel (29), i njihovo četvoro dece uzrasta od dve do sedam godina.

Godinu dana kasnije, Majina sestra Ivana otvara dušu i u potresnoj ispovesti govori o poslednjim trenucima tragične noći, gubitku koji ne bledi i životu koji mora da se nastavi, iako ništa više nije isto.

„Tog dana smo slavili, a nekoliko sati kasnije sve je nestalo“

– Moj brat je tog dana punio 18 godina. Bili smo svi na okupu, slavili, Maja mu je čestitala rođendan tačno u ponoć. Dva sata kasnije stigla je najstrašnija vest – izbio je požar. Maja, Danijel i deca su nastradali. Moj brat se još nije oporavio. Kada god neko pomene Maju ili decu, samo ustane i izađe iz sobe. Ne može da se suoči s tim – priča Ivana sa suzama u očima.

Njihova majka je bila prva koja je primetila vatru te noći.

– Spavali smo kada sam čula vrisak. Neko je dozivao: „Mama, mama“. Pomislila sam da su moja deca, ali su mirno spavala. Tada smo kroz prozor videli da gori krov sestrine kuće. To je bio užas koji se ne može zaboraviti – seća se Ivana.

Sve se, kako kaže, odigralo neverovatno brzo.

– Plamen je prvo zahvatio krov. Pokušavali smo da razvalimo zid da ih izvučemo. Moj brat je pokušao da uđe i iznese najmlađe dete, ali nismo uspeli. Kasnije su ga pronašli u Majinom naručju. Držala ga je čvrsto, zagrljene... Svi su bili zajedno u istoj sobi. Ugušili su se dimom – govori skrhana žena.

Uzrok tragedije još uvek nije utvrđen

I godinu dana kasnije, porodica ne zna tačan uzrok požara.

– Rekli su da je požar možda izazvala baterija električnog motora koji je bio na punjaču, ali niko još uvek nije zvanično potvrdio uzrok. Živimo u neznanju i bolu – zaključuje Ivana.

Njeni roditelji, dodaje, sada pokušavaju da izgrade novi život ni iz čega.

– Posle požara nije ostalo ništa. Ni kuća, ni sećanja, ni snovi. Samo praznina koja nas izjeda iznutra – kaže kroz tišinu.

(Kurir)