Umro na rukama svog sinovca: Hrvati ubili Gišku uoči rođendana

Đorđe Božović Giška, legenda beogradskog asfalta i komandant Srpske garde, ubijen je uoči svog rođendana, pre 34 godine na ratištu u Gospiću.

Đorđe Božović, poznatiji kao Giška, rođen je u Peći, a poreklom je iz crnogorskog plemena Kuča. Njegov otac, koji se prezivao Mićković, promenio je prezime u Božović po dedi Božu, zbog problema sa zakonom i bezbednosti porodice. Nakon očeve smrti, Giška se sa majkom i sestrom seli na Voždovac u Beograd.

Tamo je postao član bokserskog kluba Radnički i stekao reputaciju nepobedivog borca. Još kao mladić dolazi u sukob sa zakonom i biva izboden u uličnoj tuči. Zahvaljujući svojoj snazi preživeo je, a tada i dobija nadimak Giška.

Bio je blizak sa poznatim likovima iz beogradskog podzemlja, poput Branislava Matića Belog (s kojim je osnovao Srpsku gardu), Borisa Petkova, Ranka Rubežića i drugih. Već sa 13 godina beži u Italiju, a kasnije živi u Belgiji, Austriji i Nemačkoj.

Foto: Društvene mreže/Facebook

Hapšenja i zatvori

Hapšen je više puta - bio je u zatvorima na Sardiniji i u Trevizu, odakle je pobegao. U zatvoru je navodno prebio mafijaša po imenu Tonino "Nosorog" i stekao poštovanje kriminalnog sveta.

Interpol je zabeležio njegova dva bekstva - iz suda u Nici i zatvora na Siciliji. Godine 1979. uhapšen je u Ženevi zbog pljačke i zatvoren u Candolon, najobezbeđeniji zatvor iz kojeg je, navodno, jedino on uspeo da pobegne.

U Nemačkoj je bio deo klana Ljube Zemunca i prijatelj Željka Ražnatovića Arkana. Godine 1984. sukobio se sa dotadašnjim prijateljem Rubežićem. U pucnjavi ispred kluba "Nana", Giška je ranio Rubežića i pobegao u Nemačku. Rubežić je preživeo, ali bez jednog plućnog krila.

Tokom osamdesetih sarađuje sa jugoslovenskom Državnom bezbednošću, zadužen za likvidacije neprijatelja države. Kada mu je naređeno da ubije emigranta Momčila Đujića, Giška odbija i postaje otvoreni srpski nacionalista i monarhista.

Foto: Informer

Poginuo na ratištu u Gospiću

Poginuo je 15. septembra 1991. godine, na ratištu u Gospiću, kao komandant Srpske garde. Zvanično, pogođen je dok je pokušavao da pomogne saborcima, ali mnogi sumnjaju u tu verziju i veruju da je ubijen izdajom. Umro je na rukama svog sinovca Milovana Mićkovića, koji je takođe bio ranjen.

Giškin saborac je posle mnogo godina za medije odlučio da ispriča, kako on kaže, pravu istinu o pogibiji njegovog komandanta.

- Posle tri decenije odlučio sam da ispričam pravu istinu o pogibiji mog komandanta Đorđa Božovića Giške na ratištu u Hrvatskoj. Ćutao sam dosad, ali mislim da je konačno došlo vreme da se kaže kako je stradao. A prava istina je da su ga usred žestoke borbe, na ulazu u Gospić, ubili Hrvati razarajućim dumdum metkom i da mi je umro na rukama. Priče da su ga likvidrirali Srbi nemaju veze s istinom- rekao je Đurađ Fibišan za Kurir i dodao:

- Pogođen je dumdum metkom. Metak mu je prošao kroz rebra s leve strane i izašao kroz leđa. Imao je ogromnu rupu. Nisu ga ubili Srbi, još jednom tvrdim. On jeste imao ranu na leđima, ali sam objasnio kako, nisu pucali naši sigurno. Teško mi padaju takve izmišljotine i zato sam i odlučio da kažem istinu. Naši pokojni prijatelji Nikola Kavaja i Boško Radonjić bili su protiv toga, a Brano Mićunović mi je dao blagoslov. Giška je imao mnogo energije. Takav je bio ceo život, hrabar i neustrašiv. Čast mi je što sam ga upoznao. Nastaviću svoj život na Svetoj gori, uskoro ću se zamonašiti - poručio je Kurirov sagovornik.

Foto: Društvene mreže/Facebook

Giška je sahranjen prvo na Centralnom groblju u Beogradu, a 2017. njegovi posmrtni ostaci su premešteni u Crnu Goru, u porodičnu grobnicu u Kučima. Tokom ekshumacije, svedoci tvrde da njegovo telo nije istrulilo, što je dodatno doprinelo njegovoj legendarnoj reputaciji.

To je potvrdila Božovićeva sestra Slavica, koja je objasnila da u prvom trenutku niko nije mogao da poveruje svojim očima.

- Radnici su ga prvi ugledali! Onda su me pozvali da vidim. Šokirala sam se! Moj Đorđe posle 26 godina nije istrulio. Odmah su mi na pamet pale reči monahinje koja je uz oca Tadeja bila do smrti. Ona je pre nekoliko dana pozvala moju ćerku kada je saznala za ekshumaciju i rekla joj je: "Nemojte, deco, da se iznenadite kada vidite telo" - ispričala je Slavica Božović.

 - Izgledao je kao mumija. Koža je bila sasušena, donekle potamnela, ali nigde nije bilo truleži. Videla sam mu ruke i tetive na njima. Kada su ga radnici prebacivali u metalni sanduk, ništa se nije pomerilo... I sada mi odjekuju u glavi Đorđeve reči: "Biću jači mrtav nego živ!" Ovo je samo potvrda da je sve što je govorio istina. Bog ga je blagoslovio, ja to znam - rekla je Slavica.