Srbi šurovali sa Eskobarom?! Vođeni pregovori sa narko bosom još pre tri decenije - evo ko je danas nasledio "biznis"

Evropa je danas zatrpana kokainom, a količine koje stižu sa svih strana premašuju čak i one na američkom tržištu, zahvaljujući balkanskim kriminalnim klanovima.

Stručnjaci tvrde da su na to uticale dve ključne promene: ogroman migracioni talas koji je otvorio nove ilegalne kanale i infrastrukturu, kao i preusmeravanje latinoameričkog kokaina ka evropskom kontinentu. U mrežu krijumčarenja upletene su i pojedine militantne i terorističke grupacije. 

Evropa je danas jedno od najvećih tržišta kokaina na svetu. Posle kanabisa, najrasprostranjenija je ilegalna supstanca na kontinentu. Zaplene dostižu rekordne nivoe, ali stručnjaci upozoravaju da to predstavlja tek mali deo ukupnog prometa. Procene govore da na svaki otkriven kanal krijumčarenja čak deset prođe neprimećeno. Trgovci koriste sve sofisticiranije metode. Kada krene iz Latinske Amerike - sada prolazi kroz složene i višestepene rute. Glavne destinacije u Evropi postale su luke u Belgiji I Holandiji gde se droga skladišti, prepakuje i priprema za transport dalje u Evropu.

- Radi se o tome da je ovog trenutka u Evropi registrovana 821 organizovana kriminalna grupa, a njeni članovi su lica iz 112 zemalja. Pedeset odsto njihove aktivnosti odnosi se na ilegalni promet narkotika. Evropska komisija je 2023. godine saopštila, a izvor je šef Komisije za bezbednost i za unutrašnje, da je te godine 419 tona narkotika zaplenjeno na teritoriji Evrope. To je šest puta više u odnosu na period deset godina ranije - rekao je Radiša Roskić, bivši načelnik BIA, piše Blic.

Foto: profimedia

Jedan od tranzitnih koridora je i Zapadna Afrika, ali zbog nestabilne bezbednosne situacije, taj koridor je postao manje poželjan kao ruta za transport. Ključnu ulogu u transport kokaina imaju takozvani brokeri - posrednici koji povezuju lokalne kriminalne grupe, organizuju skladištenje i obezbeđuju prolaz kroz nestabilne regione.

- Pa kad se govori o drogi koja se pojavila trenutno u Evropi, treba računati da je Evropu prepravio prvo talas migranata, tu se govori o Al Kaidi, Islamskoj državi, o Avganistancima koji su poznati kao šverceri, recimo kokaina, marihuane i ostalih stvari. Iz tih razloga ne čudi uopšte što se pojavila jedna infrastruktura u Evropi koja u potpunosti omogućava da se trgovina drogom napravi tako lakom kao što jeste. Drugo, Amerikanci sa onim bombardovanjem brodova koji idu ka Floridi iz Latinske Amerike su usmerili jedan deo te droge u Evropu. Tako da ništa ne čudi. Vrlo verovatno da iza tog dela droge koji se prodaje stoje određene terorističke grupacije koje se time finansiraju. I to je uvek bilo tako - navodi Božidar Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti.

U tom globalnom lancu sve snažniji trag ostavljaju kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana. "Kavački" i "škaljarski klan", ali i druge mreže iz Srbije, Crne Gore, Albanije i regiona, važe za jedne od najorganizovanijih aktera na evropskom tržištu kokaina. Umesto rigidnih, hijerarhijskih struktura, one funkcionišu kao fleksibilne kriminalne mreže - povezane, ali decentralizovane. Upravo ta fleksibilnost omogućava im da brzo otvaraju nove rute.

Foto: Tanja Andric

Tu nema nikog iz Škaljara ili Kavača, bukvalno se to sve promešalo i tako dalje. Balkanski klan je još 90-ih godina, svedočio sam tome, pokušao da se ubaci u Latinsku Ameriku. Čak su pojedinci iz Beograda 1992. godine imali kontakte sa Pablom Eskobarom, išli su u Kolumbiju, išli su u Medeljin. Balkanska mafija u ovom trenutku predstavlja udaran deo za plasman kokaina ka Evropi, uglavnom iz Latinske Amerike. Balkanska mafija se ne usuđuje da ide ka Americi, ona uglavnom ide ka Evropi, zna da je to isto tako ogromno tržište. Kad govorimo o škaljarskom i kavačkom klanu, oni su bili ljudi koji su obezbeđivali čitav posao kod droge - kaže Spasić 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.