Asfalt sve beleži, ali retko kome oprosti: Nerasvetljeno ubistvo reketaša i narko-bosa od kojeg je drhtao Beograd

Kraj devedesetih u Beogradu bio je vreme u kome su se granice između dana i noći, zakona i bezakonja, često brisale. Grad pod sankcijama, pritisnut krizom i ratnim nasleđem, bio je plodno tlo za uspon ljudi koji su brzo ulazili u kriminal, ali iz njega gotovo nikada nisu izlazili živi. Jedan od njih bio je i Bojan Petrović, ime koje danas retko ko pominje, ali koje se tih godina često provlačilo kroz policijske beleške i novinske stubce.

Bojan Petrović je u beogradskom podzemlju važio za čoveka koji je rano ušao u posao. Reket, pljačke i trgovina drogom bili su deo svakodnevice generacije koja je odrasla u haosu i naučila da se snalazi bez mnogo izbora. Nije bio medijska zvezda, niti neko ko je tražio pažnju, ali je bio dovoljno poznat da se o njemu govori po kuloarima, kafićima i zadimljenim klubovima u centru grada.

Njegov kraj došao je 28. februara 1998. godine, u samom srcu Beograda. Dok je u kasnim večernjim satima čekao zeleno svetlo na semaforu na uglu Brankove ulice i Ulice carice Milice, Petrović je sedeo u svom "Jaguaru" sa crnogorskim, kotorskim tablicama. Automobil je bio prepoznatljiv, baš kao i njegov vlasnik.

U trenutku kada je saobraćaj stajao, dvojica napadača prišla su vozilu i iz neposredne blizine otvorila vatru. Sve je trajalo nekoliko sekundi. Napadači su se zatim izgubili u mraku centra grada, a Beograd je dobio još jednu nerešenu likvidaciju koja će godinama ostati bez odgovora.

U automobilu se nalazio i Zoran Bogdanović, zvani Kepa, Petrovićev blizak prijatelj i saradnik, koji je takođe stradao. Njihova smrt odjeknula je u kriminalnim krugovima, ali i u policijskim izveštajima koji su tih godina gotovo svakodnevno beležili slične događaje.

Mediji su tada pisali da je Petrović bio poznat po tome što se nije ustručavao da koristi silu kako bi održao kontrolu nad svojim poslovima. Govorilo se da je često sam sebi bio najveći neprijatelj — bahat, siguran da mu se ništa ne može dogoditi, uveren da u gradu kakav je tada bio Beograd pravila ne važe za sve jednako.

Motiv ubistva nikada nije zvanično rasvetljen. Da li je u pitanju bila osveta, sukob oko novca ili poruka rivalskih grupa — ostalo je u domenu nagađanja. Kao i mnoge druge likvidacije devedesetih, i ova je završila u fasciklama bez epiloga.

Danas, više od dve decenije kasnije, ime Bojana Petrovića ostalo je tek fusnota u priči o jednom mračnom periodu Beograda, kada su mladi ljudi brzo sticali moć, ali još brže gubili život. Asfalt je pametniji od ljudi — sve zabeleži, ali retko kome oprosti.

BONUS VIDEO