Sačekuša kod Brankovog mosta: Najveći dasa sa Voždovca izrešetan u "jaguaru" sa prijateljem!(VIDEO)

Bojan Petrović (36), pripadnik "voždovačkog klana" i jedan od najopasnijih momaka "s one strane zakona", izrešetan je u svom "jaguaru" u centru Beograda, zajedno sa prijateljem Zoranom Bogdanovićem Kepom (30)!

Ovaj zločin desio se pre tačno 27 godina, u noći između 28. februara i 1. marta 1998.

Braon "jaguar" se nešto iza ponoći zaustavio na semaforu kod prodavnice "Gas", na uglu Ulica Carice Milice i Brankove. 

Iz zadnjih redova kolone automobila, koji su čekali zeleno svetlo na semaforu, odjednom je uz škripu guma izleteo "fijat" bez registarskih oznaka i naglo se zaustavio ispred "jaguara". 

Dvojica mladića potegli su automatske puške i sručili kišu metaka u vozača i suvozača "jaguara", dodali gas i sjurili se preko Brankovog mosta ka Novom Beogradu. Na asfaltu su ostale vruće čaure, a u "jaguaru" dva beživotna tela. Nikad nije utvrđen identitet ubica.

Osveta za Voju ili Žuću?

Nagađalo se, ali to nikada nije zvanično potvrđeno, da je ovo ubistvo bila osveta za nestanak i likvidaciju Vojislava Raičevića, zvanog Voja Amerikanac, kome se svaki trag izgubio početkom marta 1997.

Foto: printscreen

Mnogi su Petrovića pominjali i kao direktno odgovornog za smrt Zorana Dimitrova Žuće, koga je navodno pozvao da se sastanu kako bi poslovao s njegovim prijateljima iz Crne Gore. Žuća je ubijen iste večeri, 6. oktobra 1996. Svedoka nije bilo.

Ko pamti kultni dokumentarac o kriminalu u Beogradu tokom devedesetih "Vidimo se u čitulji", sigurno se seća Petrovića, jer je, bez dileme, bio jedan od najupečatljivijih likova tog vremena.

Po mnogo čemu je odskakao od "kolega" iz podzemlja. Bio je retko naočit i izrazito zgodan muškarac, po mnogima najveći "dasa".

O svojim "doživljajima" Petrović je pričao kao o igri. Od ljudi iz svog miljea bio je najrečitiji, zračio je zadovoljstvom tokom fotografisanja i snimanja. Najbolje ga je opisao jedan bivši policajac: "Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on".

Bojan je živeo malo drugačije od ostalih žestokih momaka. Nije kao većina njih odrastao u nemaštini, nego je od rođenja bio finansijski obezbeđen, zahvaljujući ocu Vlasti Petroviću, koji je živeo u Švedskoj i radio za Službu, a koga su zvali Savezni.

Vlasta je važio za čoveka koji je proizveo neke od najuspešnijih operativaca bivšeg DB-a, velikog boema i kockara široke ruke. U Švedsku je došao još 1966.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Druženja sa "najviđenijim" kriminalcima poput Arkana, koji su takođe radili za DB, po svemu sudeći su uticala na put kojim je njegov sin krenuo čim je napunio 18 godina.

Po svedočenju savremenika, Bojana je privukao adrenalin života na asfaltu, iako je komotno mogao da živi sasvim bezbrižno.

Kriminalac iz hira

Kad je stigao u Švedsku, otac mu je bio u zatvoru pošto je u svom noćnom klubu ubio napadača, navodno u samoodbrani, ali je ipak osuđen na robiju. Sa 22 godine je od oca preuzeo razrađen i unosan posao vođenja bara.

Radio bi petnaestak dana, potom dvadeset putovao po Evropi. Vođenje noćnog kluba ga nije privlačilo, uprkos velikom novcu. Radije je iz čistog hira u Malmeu, Geteborgu, Stokholmu sa tada nadaleko poznatim Čarlijem i Hasom živeo od pljački, varanja na kocki i "reketa".

- Mnogi su nam davali procenat od klubova i restorana, jer su nas se plašili. Lično sam pregovarao sa vlasnicima grčkog restorana 'Bahus'. Odbili su nas, pa smo otišli tamo sa kanisterom benzina i počeli da polivamo restoran. Vlasnici su se odmah predomislili i pristali da nam plaćaju 25 odsto od prihoda. Velika zarada, restoran je odlično radio, imao je oko 500 stolova - pričao je Bojan sa uživanjem o tome.

U Stokholmu je uhapšen pred televizijskim kamerama, samo nekoliko dana pre planirane pljačke bogatog Turčina:

- Ocinkario nas je naš čovek. Bili smo u šteku iz kog smo odlazili da pratimo Turčina. Pljačka je bila komplikovana, jer je živeo sa mnogobrojnom porodicom. Tog jutra me je probudio pucanj, pogledao sam kroz prozor i video pet policijskih kombija, specijalce sa šlemovima i pancirima. Ispalili su suzavac. Čarli je zgrabio dva pištolja i pošao ka vratima, ali sam ga zaustavio, jer bi nas pobili. Pozivali su nas preko megafona da se predamo. Otvorio sam vrata i dobio udarac kundakom u čelo.

Foto: printscreen facebook

Bio je to kraj dvonedeljne potrage, nakon koje su osuđeni na po sedam godina zatvora. Nijednu od prethodnih pljački nisu priznali, a policija nije imala dokaze. Posle dva pokušaja bekstva, razmestili su ih u posebne zatvore.

Kad je u trećem pokušaju uspeo da pobegne, Petrović se domogao Danske, a zatim i Poljske gde je izvesno vreme bio sa čuvenim Đorđem Božovićem Giškom. 

Plate Poljaka su tada, govorio je, bile oko 60 maraka, a njih dvojica su u džepovima imali i više desetina hiljada:

- Jednom smo Giška i ja išli u Šćećin. On je imao 60.000 maraka i 10.000 dolara, a ja 15.000 maraka. Poljaci su tada bili bukvalno gladni. Da su znali šta imamo kod sebe, sigurno bi nas ubili. Ne znam kako se pročulo da je došao Giška, najjači srpski kriminalac, i pojavila se neka nabildovana budala. Hteo je da se bije s njim, da polože po 200.000 zlota, oko 3.000 maraka. Giška je izvadio 3.000 maraka, rekao mu da uzme pare, da je jači, i tako je izbegao nepotrebnu tuču. Posle nas je ovaj svuda pratio, njegovi ljudi su nas čuvali.

Eliminisao protivnike

Pričalo se i da je Bojan bio jedan od vodećih narko-bosova. Da bi u tome uspeo, kako su tvrdili poznavaoci beogradskog podzemlja, morao je da ukloni Gorana Vukovića Majmuna, Dragana Joksovića Joksu u Švedskoj i Zorana Dimitrova Žuću na Konjarniku.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Kao počinioci tih likvidacija nezvanično su pominjani Milan Roganović Rogo, Voja Amerikanac i sam Petrović. 

Za razliku od ostalih "kolega", Petrović nije imao poroka. Novac koji je zaradio, kasnije je ulagao u plaćanje surovih momaka kojima se okružio radi lične bezbednosti i nadasve u svoju ogromnu raskošnu kuću, koja je bila trn u oku mnogima.

Takvu tvrđavu ni Dušan Spasojević nije uspeo da napravi u Šilerovoj.

Čuvao ga pravi vuk!

Kuća se nalazila u slepoj ulici na Zvezdari. Svuda su bile okolo kamere, a ograda je bila pod visokim naponom. Ako bi neko nekako uspeo da isključi struju i preskoči ogradu, za njega je Bojan imao posebno iznenađenje.

Naime, u dvorištu se nalazio kavez sa pravim vukom koji je puštan onog trenutka ako bi Bojan uočio nekoga "neželjenog" u dvorištu!

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.