Ubistvo "voždovčanina" na tramvajskim šinama: Žabac izrešetan iz krateža u Ulici vojvode Stepe!

Radovan Lagundžin Žabac (20), najmlađi predstavnik žestokih momaka sa Voždovca, ubijen je kratežom u Ulici vojvode Stepe pre tačno 34 godine. Prvenstveno, zbog svog prgavog temperamenta.

Taj 1. decembar 1990. bio je uvertira za naredne godine tokom kojih je na beogradskom asfaltu proliveno mnogo krvi.

Žapčev nerazdvojni drug, Aleksandar Knežević Knele, održao je govor nad njegovom rakom i zakleo se da će ga osvetiti. Nije stigao, jer je 28. oktobra 1992. i sam ubijen u hotelu "Hajat". Usledile su brojne druge likvidacije iz osvete...

Foto: Legende devedesetih/Puls asfalta/Fejsbuk

Ubistvo Lagundžina, ipak, jedno je od retkih iz tog doba koje je rasvetljeno istog dana. Odmah je otkriveno  da ga je likvidirao Dejan Janković, s kojim je odranije bio u sukobu. Žabac se taksijem vraćao sa mitinga SPO-a, kada je spazio Jankovića na ulici sa dvojicom prijatelja, i izašao iz kola.

Kneletov najbolji drug

Došlo je do rasprave i prgavi "voždovčanin" je izvadio pištolj. U tom trenutku naišao je tramvaj i na kratko ih razdvojio. Međutim, kada je prošao, Janković je bio brži i iz krateža jednim hicem pogodio Lagundžina u glavu, drugim u prepone.

Sutradan je preminuo u Urgentnom centru. 

Kada je Žabac ubijen, Knele je digao ceo Voždovac na noge da pronađe ubicu, ali je saznao da je uzalud, jer je Janković već bio pobegao u Frankfurt. Knele nije stigao da osveti najboljeg prijatelja. Janković je izručen Srbiji iz Nemačke tek 10. novembra 1998.

Na suđenju je ubica pričao da je u Radovana pucao u nužnoj odbrani, jer je on prvi izvukao pištolj, što je Okružni sud u Beogradu i uvažio. Tada je osuđen na pet godina zatvora, da bi mu Vrhovni sud Srbije kasnije smanjio tu kaznu na tri godine.

Žabac će ostati upamćen da mu za svog kratkog života ništa nije falilo, jer mu je brat po majci Rade Međed bio vlasnik nekoliko kockarnica u gradu i živeli su "na visokoj nozi", a ipak ga je privlačila druga strana zakona. Bio je nepredvidljiv i neobuzdan.

Naslednik Ranka Rubežića

Još u osnovnoj školi je bio poznat kao incidentan tip. Kada je odrastao, počeli su da ga porede sa ozloglašenim Rankom Rubežićem, beogradskim Dačom Šulcem. U uličnim obračunima je koristio i hladno i vatreno oružje.

Krajem osamdesetih iz krateža je teško ranio Z. B. u naselju Braće Jerković. Ostao je upamćen i po masovnoj tuči na bazenu na Banjici...

Foto: facebook.com/Legende devedesetih

Lagundžin i Knele su od detinjstva bili nerazdvojni. Bili su različitih karaktera, ali ih je spajala zajednička osobina - hrabrost na ivici ludila. Knele je bio vatreni Delija, Žabac Grobar. Kneletu je idol bio Radovan Božović Giška, Žapcu Rubežić. Knele je voleo fer tuče, Žabac pištolje.

Knele je bio druželjubiv, omiljen i popularan, Radovan nije imao poverenja u druge, družio se samo sa Kneletom. Uprkos razlikama, bili su najbolji drugovi i čak tetovirali imena jedan drugoga na ramenima.

Poznata je priča kada se Knele potukao "na fer" sa jednim starijim dečkom sa Konjarnika, da je Žabac uleteo i drškom pištolja ga udario po temenu, na šta se ovaj povukao okrvavljene glave. Zajedno su imali mnoge akcije u Beogradu i postali poznati na asfaltu. Bili su simpatizeri SPO.

Brat mu dignut u vazduh!

Rade Međed (32), Žapčev brat po majci, bio je prva žrtva beogradskog podzemlja koja je stradala u ekspoloziji podmetnute bombe.

Ovo ubistvo se desilo 15. novembra 1994. na početku Ulice kneza Miloša. Rade je ušao u svoj džip i upalio motor a napadač je, najverovatnije iz Pionirskog parka, daljinskim aktivirao eksploziv i usmrtio ga.

Foto: Legende devedesetih/Puls asfalta/Fejsbuk

Naravno, identitet ubice nikad nije otkriven te se tako i ovaj slučaj našao u moru nerešenih iz tog perioda.

Međed je bio tipičan predstavnik turbo-folk bogataša koji je prve veće pare obrnuo preko kockarnica i postao imućni biznismen. Važio je za čoveka sa odličnim vezama u finansijsko-političkom establišmentu (a bio je i zet poznatog beogradskog bankara). 

Koliko je Međed voleo svog mlađeg brata, govori i činjenica da je kazino "Frog" (Žaba) nazvao po njemu. Sahranjen je četiri godine kasnije upravo pored njega, u istoj grobnici.