Poslednje Giškine reči: "Pogodiše me u leđa, osećam topli mlaz krvi!" Prijatelj otkriva ko ga je ubio dumdum metkom!

Novosađanin Đurađ Fibišan, saborac i blizak prijatelj Đorđa Božovića Giške (35) prisetio se maja 1991. i Borova Sela, u kom se prvi put susreo sa Giškom.

"Metak je došao s leđa"?! Decenijama se ova verzija smrti Đorđa Božovića Giške priča i prepričava, iako nikad nije proverena niti potvrđena.

Da li je komandant Srpske garde ubijen zapravo s leđa jer je bio desna ruka Vuka Draškovića i smetnja režimu Slobodana Miloševića? Već te 1991. postojali su navodi da su iz Beograda poslate plaćene ubice da pucaju s leđa na Božovića.

Foto: Instagram/Legende devedesetih

Međutim, Giškin saborac za Kurir je svojevremeno otkrio da je istina sasvim drugačija.

"Posle tri decenije odlučio sam da ispričam pravu istinu o pogibiji mog komandanta Đorđa Božovića Giške na ratištu u Hrvatskoj. Ćutao sam dosad, ali mislim da je konačno došlo vreme da se kaže kako je stradao. A prava istina je da su ga usred žestoke borbe, na ulazu u Gospić, ubili Hrvati razarajućim dumdum metkom i da mi je umro na rukama. Priče da su ga likvidirali Srbi nemaju veze s istinom."

Novosađanin Đurađ Fibišan, saborac i blizak prijatelj Đorđa Božovića Giške, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir prisetio se maja 1991. i Borova Sela, u kom se prvi put susreo sa Giškom.

- Đorđe je odjednom poklekao. Pao mi je na ruke, ispao mu je pištolj. Poslednje što je rekao bilo je: "Pogodiše me u leđa, osećam topli mlaz krvi." Ubrzo su došli saborci. Odneli smo ga u šator, gde nam je doktor saopoštio da je Giška mrtav - kaže kroz suze Đurađ.

Zavet Kavet Kavaje i Radonjića

On ponavlja da su Božovića ubili Hrvati, objašnjavajući njihov položaj, kao i ulaznu i izlaznu ranu na Giškinom telu.

Foto: Arhiva

- Pogođen je dumdum metkom. Metak mu je prošao kroz rebra s leve strane i izašao kroz leđa. Imao je ogromnu rupu. Nisu ga ubili Srbi, još jednom tvrdim. On jeste imao ranu na leđima, ali sam objasnio kako, nisu pucali naši sigurno. Teško mi padaju takve izmišljotine i zato sam i odlučio da kažem istinu. Naši pokojni prijatelji Nikola Kavaja i Boško Radonjić bili su protiv toga, a Brano Mićunović mi je dao blagoslov - otkriva Fibišan. - Giška je imao mnogo energije. Takav je bio ceo život, hrabar i neustrašiv. Čast mi je što sam ga upoznao. Nastaviću svoj život na Svetoj gori, uskoro ću se zamonašiti - poručio je naš sagovornik.

Jarac bio vezan za minu

Usred borbe, ušli smo na neko imanje. Štala je bila puna jarića, a jarac je bio vezan za minu. Da smo zakačili eksplozivnu napravu, svi bismo izginuli. Morali smo da ubijemo jarca, a meso smo podeli meštanima, tako je Giška naredio. Kada smo Giška i ja došli uveče, meso je pojedeno. Komandant je bio zadovoljan što su borci i meštani imali hranu, a nas dvojica smo pojeli paštetu iz konzerve. Takav je bio Giška - priča Fibišan.

Nije dobro video noću

Đurađ otkriva da je Giška noću imao problema s vidom.

- Đorđe je tražio, kada padne mrak, da ga vodim. Držao sam ga za ruku jer je tada slabije video. Govorio mi je: "Mi Božovići generacijski imamo problem s noćnim vidom". I pored toga on se borio i noću- kaže Đurađ.

Fibišan je ispričao i anegdotu o pokojnom novosadskom biznismenu Branislavu Lainoviću Dugom.

- Dugi je držao diskoteku "Paradizo" u Novom Sadu. Mnogo nam je pomagao, a krenuo je s nama u Gospić s puno entuzijazma. Međutim, već prvog dana dobio je proliv i žuljeve. Kukao je: "Koji sam đavo došao ovde!" Giška mu je rekao: "Brate, nije ovo za tebe, vrati se u Novi Sad, pravi pare" - priča Fibišan.