Misteriju rešio "škorpion": Likvidacija Branislava Karadžića šokirala, nije bilo dokaza dok "banda sa Pravnog fakulteta" nije napravila grešku

Direktor "Mladost tursa" Branislav Karadžić ubijen je pre 34 godine na parkingu zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu, a zločin koji je potresao Beograd je rasvetljen nakon drugog teškog krivičnog dela "bande sa Pravnog fakulteta".

Naime, u Ulici proleterskih brigdana (današnja Krunska) u Beogradu opljačkana je zlatara krajem jula 1992. godine, a prilikom tog razbojništva ubijena je radnica Borjanka Tatić. Iskusni  lopov je odneo oko četiri kilograma nakita, a ispred zlatare čekao ga je saučesnik na motoru. Taj slučaj žestoko je uzdrmao prestonicu, a onda je klupko počelo da se odmotava.

Ispostavilo da je pljačka zlatare samo jedan zločin u nizu opasne bande, koju su mediji kasnije nazvali "banda sa Pravnog fakulteta".

Ubistvo Branislava Karađžića (41), direktora "Mladost turista", bilo je potpuna misterija za policiju, ali ispostavilo se da je ovaj zločin u vezi sa lopovima iz Proleterskih brigada.

Karadžić podlegao povredama nakon pucnjave

Branislav Karadžić je likvidiran ranije 6. aprila iste godine.

Kada je parkirao svoj automobil, naoružani napadač mu je prišao i u njega ispalio nekoliko hitaca. Od zadobijenih povreda, Karadžić je preminuo na licu mesta, a ubica je pobegao. 

Inspektorima beogradske policije od početka je bilo teško da razjasne motiv nesvakidašnjeg zločina i razloge zbog kojih je direktor "Mladost turista" ubijen. Međutim, serija napada na poštare pre i posle ubistva, kao i krvava pljačka zlatare "Majdanpek", dali su im ključne tragove koji su im pomogli da povežu događaje i razjasne misteruju.

Foto: Printscreen /You Tube/Rudar 7

Napadi na poštare

U Beogradu su se dešavali napadi na poštare, mesecima pre ubistva Karadžića.

Prvi napad zabeležen je 17. decembra 1991. godine kada su dvojica napadača pretukla poštara na Voždovcu i otela mu torbu punu para, jer je nosio novac namenjen za isplatu penzija. Naredni napad na poštara dogodio se 1. februara 1992. godine, a plen razbojnika bila je takođe torba sa novcem.

Sledeći napad dogodio se 2. marta 1992. godine, kada su naoružani napadači, koristeći "škorpion", napali poštara koji je nosio torbu sa parama. Poštar se, međutim, hrabro suprotstavio razbojnicima, ali je jedan od napadača ispalio sedam hitaca u njega. Nakon što su ga oborili, oteli su mu torbu sa novcem. Poštar je, na sreću, preživeo ovaj brutalan napad, ali je zadobio ozbiljne povrede zbog kojih je doživotni invalid.

A onda je usledilo ubistvo Branislava Karadžića. Sve svoje kapacitete policija je usmerila na to da rasvetli ubistvo Karadžića, ali i da reši napade na poštare. Uprkos tome, pomaka u istrazi nije bilo. Dogodio se novi napad na poštara 13. aprila 1992. godine. Tada je pucano na poštara u Zemunu. Napadač naoružan "škorpionom" sa prigušivačem ranio je poštara i pobegao sa njegovom torbom punom novca.

Foto: shutterstock/Informer

Pljačka "Majdanpek" zlatare i ubistvo

Potom se 23. jula 1982. godine dogodila oružana pljačka zlatare "Majdanpek", koja je pretvorena u ubistvo i  to je bila prelomna tačka za rešavanje zločina.

Napadač naoružan "škorpionom" sa prigušivačem upao je u zlataru u centru Beograda, gde je izvršio brutalni napad. Prodavačica Borjanka Tatić je, tom prilikom, tragično ubijena, a razbojnik je ukrao oko četiri kilograma zlatnog nakita. Ispred radnje ga je čekao saučesnik na motoru, koji je bio spreman da ga poveze i omogući mu brzi beg s mesta zločina.

Posle gotovo dva meseca od ubistva u zlatari, tačnije 11. septembra 1992. godine, policija je dobila dojavu o pojavi ukradenog nakita. Na osnovu opisa osobe koja je pokušavala da proda nakit, brzo su uhapsili Branka Gajića. Tokom ispitivanja u prostorijama tadašnjeg SUP-a Beograd, Gajić je priznao da mu je nakit dao Vojislav Božilović, što je postao ključni trag u istrazi.

Policajci su ubrzo uhapsili Božilovića, koji je otkrio sve saučesnike u mnogobrojnim zločinima. Otkrio je sve koji su učestvovali u napadima i ubistvima. Ubrzo je utvrđeno da su svi oni bili studenti Pravnog fakulteta, pa su ih i mediji nazvali "banda sa Pravnog fakulteta".

Kasnije. Vojislav Božilović osuđen je na 20 godina zatvora. Tužilaštvo je za njega tražilo smrtnu kaznu, ali pošto je bio mlađi punoletnik, po tadašnjem Zakoniku o krivičnom postupku, smrtnu kaznu nije bilo moguće izvršiti. Božilović je, tokom suđenja, priznao da je ubio Branislava Karađžića, a kao motiv ubistva naveo je krađu Karadžićevog automobila.

Dalibor Guberinić, istom presudom, osuđen je na 14 godina zatvora, Miladin Živković na tri godine, a Mileta Rakočević Pašić na godinu dana robije. Aleksandru Žuniću, Zoranu Vučenoviću, Branku Gajiću i Snežani Rajšić izrečene su uslovne kazne.

BONUS VIDEO