Eksplozija mračnih misli Koste K: Sud otkrio najjeziviju procenu svesti dečaka ubice

Obrazloženje presude Vladimiru i Miljani Kecmanović, izrečenoj 18. juna, donelo je do sada najdublji i najprecizniji uvid u unutrašnju dinamiku, mentalni razvoj i psihološke probleme njihovog sina Koste K.

Kroz sudske spise, nalaze veštaka i forenziku njegovih ličnih interesovanja, javnosti je predočena stravična hronologija devijacije svesti jednog maloletnika.

Formiranje kompleksa niže i više vrednosti

Stručna procena psihičkog statusa Koste K. izvedena tokom psihijatrijskog veštačenja nakon masakra definiše ga kao visoko inteligentnu, ali istovremeno izuzetno ranjivu i depresivnu ličnost.

Ključna osovina njegove patologije, kako je navedeno na suđenju, leži u dubokom procepu označenom kao "kompleks niže i više vrednosti".

Koren kompleksa niže vrednosti vuče poreklo iz hroničnog osećaja odbačenosti i neuklopljenosti u školskoj sredini. Dečak je sebe doživljavao kao neshvaćenog i neprimetnog među vršnjacima, što je dodatno hranjeno činjenicom da je često bio izolovan, pa čak i izostavljan sa rođendana.

Kompleks više vrednosti razvio se kao odbrambeni mehanizam. Nemogućnost da ostvari socijalnu i vršnjačku potvrdu, njegova svest je kompenzovala kroz uverenost u sopstvenu nadmoć. Ta unutrašnja borba kulminirala je razvijanjem antisocijalnog ponašanja, gde se maloletnik postepeno, u potpunosti poistovetio sa profilom psihopate.

Desenzitizacija uma na nasilje

Važan faktor u poremećaju psihičkog razvoja Koste K. imala je njegova svakodnevna rutina. On je od svoje 12. godine svakodnevno provodio sate igrajući video-igrice agresivnog sadržaja koji je bio neprilagođen njegovom uzrastu.

Foto: Shutterstock

Nalazi neurologa i psihijatara načinjeni nakon masakra ukazuju na to da je kod njega došlo do teške kognitivne desenzitizacije, tačnije, dugotrajna izloženost virtuelnom nasilju doslovno je "navikla" mozak na brutalne scenarije, usled čega je dečak počeo da gubi realan osećaj za patnju i vrednost ljudskog života.

Da su fantazije o nasilju postepeno preuzimale njegovu svest, svedoči i podatak iznet tokom postupka da je u razgovoru sa jednim drugom otvoreno izjavio kako bi "bilo zabavno da u školu upadnu teroristi i da deca beže".

Scenario masovnog napada na ustanovu u kojoj se osećao odbačeno tinjao je u njegovoj psihi mesecima pre realizacije, a virtuelni svet mu je poslužio kao poligon za kreiranje sopstvenog alter-ega. 

On je svesno projektovao scenario u kojem, po uzoru na američke pucače, filmove i igrice, prilikom pucanja žrtvama u glavu ne menja izraz lica, težeći apsolutnoj, robotskoj hladnokrvnosti i potiskivanju bilo kakve emocije.

Svesna preispitivanja i Google pretrage

Forenzički nalazi pretraga na internetu, neposredno pre masakra, dokazuju da je Kosta K. bio duboko svestan devijacije sopstvenog uma.

On nije delovao u stanju afekta ili smanjene uračunljivosti, već je pokazao zastrašujući nivo svesne hladnokrvnosti i proračunatosti.

Na Google-u je intenzivno pretraživao fraze poput "Razlika između normalnih ljudi i psihopata". Kroz te pretrage, on je zapravo vršio neku vrstu autodijagnoze, svesno analizirajući sopstveni nedostatak empatije.

U istom periodu, u njegovoj svesti se javljaju bizarne dileme koje takođe pretražuje na internetu: "Da li užasni ljudi mogu da vole životinje?" .

Ove pretrage jasno ukazuju da je maloletnik uoči zločina pokušavao da pronađe bilo kakav dokaz  normalnosti u svojim razmišljanjima koja su već bila duboko zahvaćena mrakom.

Zabeleženo je i njegovo istraživanje pravnih posledica, gde je detaljno proveravao kako funkcionise "doživotna kazna u Srbiji", što potvrđuje da je bio potpuno svestan težine dela koje planira.

Masakr je mogao biti sprečen?

Ispitivanja predočena na suđenju otkrila su da je Kosta K. uprkos rigidnom i robotskom sprovođenju sopstvenog plana, u dubini duše zapravo "želeo da su ga primetili i da su ga sprečili".

Ova rečenica zapravo svedoči o potpunom slomu roditeljskog nadzora i neshvatljivoj psihičkoj zapuštenosti, budući da Vladimir i Miljana Kecmanović godinama nisu reagovali na duboke patološke probleme u svesti svog sina, ignorišući monstruozne promene u njegovom ponašanju koje su na kraju dovele do nezapamćenog masakra.

BONUS VIDEO