Monstrumi glumili ludilo da izbegnu robiju: Ubijali iz bolesne ljubomore, pa kukali na sudu da imaju "prekid filma" (UZNEMIRUJUĆE)

Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.

Psihijatri ne gledaju suze i glumu, već hladne, logičke postupke ubice pre i nakon što je krv prolivena, a slučajevi Darijana Musića, Oskara Pistorijusa i Roberta Dursta predstavljaju školski primer kako su najveći manipulatori popadali na testu uračunljivosti.

Priznanje na Fejsbuku

Slučaj Darijana Musića ostao je upisan u istoriji domaće hronike i forenzičke psihijatrije kao jedan od najstrašnijih primera partnerskog nasilja i bezumnog sadizma iz bolesne posesivnosti. 

Sve se odigralo u novembru 2012. godine, u novosadskom naselju Liman. Musić je, vođen bolesnom i patološkom ljubomorom, satima zverski i bez milosti tukao svoju devojku Vladislavu Červenko, nanoseći joj stravične povrede po celom telu koje su na kraju dovele do njene smrti.

Foto: facebook.com

Kada je nesrećna devojka podlegla batinama, ubica je pobegao sa mesta zločina, ostavljajući iza sebe prizor koji je šokirao i najiskusnije novosadske operativce. Javnost u Srbiji je danima tražila najoštriju kaznu za ubicu koji je ubrzo lociran i uhapšen u okolini Novog Pazara, gde je pokušao da se sakrije od policijske potere.

Kada je počeo maratonski sudski proces pred Višim sudom u Novom Sadu, Musićev tim odbrane pokrenuo je strategiju koja se najčešće viđa kod zločina iz strasti. Advokati su insistirali na tome da je on u trenucima izvršenja dela bio potpuno neuračunljiv usled teškog patološkog afekta ljubomore, besa i rastrojstva izazvanog dugogodišnjim konzumiranjem alkohola i narkotika.

Sam Musić je pred sudijama tvrdio da je imao potpuno suženje svesti, da mu se u sekundi sve zacrnelo pred očima i da se zbog psihotične amnezije uopšte ne seća samog čina. Pravna borba je bila toliko komplikovana da je prva maksimalna presuda čak bila ukinuta, jer je Apelacioni sud naložio da se stanje njegove uračunljivosti mora detaljnije i preciznije dokazati.

Na ponovljenom suđenju, tim vrhunskih sudskih veštaka podvrgao je Musića rigoroznom ispitivanju i potpuno srušio njegovu priču o mentalnoj magli i prekidu filma.

Ključni argument koji su stručnjaci izneli pred sudijom ticao se strukture njegovog ponašanja neposredno nakon što je shvatio da je Vladislava mrtva. Lekari su dokazali da je ubica pokazao izuzetno visok nivo sabranosti, logike i svesne proračunatosti.

Nakon batinanja, on je detaljno zaključao stan kako niko ne bi mogao odmah da uđe i otkrije telo, uzeo je svoj mobilni telefon i novac, a potom organizovao svesno i koordinisano bekstvo iz Novog Sada, birajući rute kojima će izbeći policiju.

Dodatni krunski dokaz njegove uračunljivosti i svesnosti bili su statusi koje je tokom tog bekstva lično pisao na svom Fejsbuk profilu. U tim porukama on je objašnjavao motiv svog čina, navodeći da ga je prevara slomila, izražavajući nameru da sebi oduzme život i pokazujući punu svest o težini i posledicama onoga što je uradio.

Foto: facebook.com

Sudski psihijatri su zaključili da osoba u stanju potpunog duševnog rastrojstva i sužene svesti ne poseduje takav nivo logike, koordinacije pokreta i nagona za samoodržanjem. Dokazano je da je Musić i te kako bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima.

Darijan Musić je proglašen potpuno uračunljivim i osuđen je na maksimalnu kaznu od četrdeset godina zatvora.

Pad zvezde kojoj se divio ceo svet

Priča o Oskaru Pistorijusu je verovatno najveći i najbizarniji triler u modernoj istoriji sporta i crne hronike. Čovek koji je pobedio prirodu i ušao u istoriju kao simbol ljudske snage, preko noći je postao monstrum koji je kroz zatvorena vrata kupatila ispalio četiri probojna metka u ženu koju je navodno voleo.

Foto: profimedia

Oskar Pistorijus je rođen u Johanesburgu sa teškim urođenim defektom, poznatijim kao "fibula hemimelija", što znači da je rođen bez lisnih kostiju u obe potkolenice. Kada je imao samo 11 meseci, roditelji su morali da donesu stravičnu odluku da mu se obe noge amputiraju ispod kolena.

Uprkos ovom teškom invaliditetu, na specijalnim, karbonskim protezama u obliku sečiva, zbog kojih je dobio svetski nadimak "Blade Runner", počeo je da ruši sve svetske rekorde. 

Vrlo brzo je postao globalna ikona, heroj najvećih svetskih brendova i prvi čovek sa amputiranim udovima koji je ikada nastupio na regularnim Olimpijskim igrama u Londonu.

Foto: EPA

U noći između 13. i 14. februara 2013.godine, iz Pistorijusove luksuzne vile u Pretoriji odjeknuli su krici, a zatim i četiri stravična pucnja.

Policija je na podu kupatila zatekla beživotno telo njegove devojke, čuvene južnoafričke manekenke Rive Stenkamp. Nesrećna devojka je pogođena sa tri od četiri ispaljena metka kroz zaključana vrata toaleta, i to u glavu, ruku i kuk.

Tokom maratonskog suđenja, Pistorijus je izvodio neviđene predstave pred kamerama, plakao je, povraćao u sudnici kada su čitani nalazi sa obdukcije i jecajući tvrdio da je mislio da brani Rivu od provalnika. Tvrdio je da je bio u potpunom mraku, na bataljcima, prestravljen i da je u pitanju bio samo nesrećan slučaj.

Foto: Youtube Printscreen

Pistorijusov tim skupih advokata doneo je medicinske nalaze tvrdeći da on boluje od generalizovanog anksioznog poremećaja. Odbrana je grčevito igrala na kartu da ga je taj poremećaj, pomešan sa hroničnom paranojom od kriminala, te noći doveo u stanje paničnog suženja svesti i privremene neuračunljivosti, zbog čega je delovao instinktivno i nije bio svestan šta zapravo radi.

Sud je tada povukao radikalan potez, prekinuo suđenje i poslao slavnog olimpijca na 30 dana rigoroznog posmatranja u psihijatrijsku bolnicu Veskoppies. Tim od četiri vrhunska medicinska veštaka podvrgao ga je detaljnim forenzičkim testovima i potpuno srušio njegov alibi na anksiozno ludilo.

Psihijatri su zaključili da Pistorijus, uprkos anksioznosti, u sekundi pucnjave nije bio neuračunljiv i da je i te kako bio sposoban da razlikuje dobro od zla i kontroliše svoje postupke. Detaljna analiza njegovih fizičkih koraka te kobne noći pokazala je jasnu i svesnu proračunatost.

On je čuo buku, ustao, uzeo pištolj, stavio svoje karbonske proteze, što zahteva vreme i koordinaciju, i planski prošao pored kreveta. Tvrdnja da nije znao da je Riva u toaletu pala je na zdravom razumu jer je morao da vidi prazan krevet pored sebe.

Foto: Youtube Printscreen

Balistička proračunatost ga je dodatno dotukla, jer je dokazano da je pucao svesno, u visini tela, kroz zatvorena vrata male prostorije iz koje žrtva nema apsolutno gde da pobegne, što ukazuje na jasnu nameru da se likvidira osoba iza vrata.

Sud u prvoj presudi donosi kontroverznu odluku, prihvata deo njegove priče i osuđuje ga za ubistvo iz nehata na svega pet godina zatvora, a Apelacioni sud ubrzo potpuno obara ovu odluku i preinačuje delo u čisto ubistvo sa umislijem, povećavajući kaznu na šest godina.

Konačno, Vrhovni apelacioni sud Južne Afrike prihvata žalbu tužilaštva da je kazna nepravedno blaga za tako svirep zločin i pravosnažno osuđuje Pistorijusa na 13 godina i 5 meseci zatvora.

Nakon odslužene više od polovine kazne, Oskar Pistorijus je pušten na uslovnu slobodu. Danas živi izolovan, pod strogim pravilima i stalnim nadzorom policije, uništene karijere i sa etiketom proračunatog ubice.

Foto: EPAIMAGES

Pravopisna greška poslala milijardera na doživotnu robiju

Slučaj Roberta Dursta, bio je čovek koji je decenijama trošio milione dolara na najskuplje advokate i uspevao da izmakne pravdi za nekoliko misterioznih nestanaka i smrti u svom okruženju, na kraju je pao zbog sopstvene oholosti i jedne jedine slovne greške.

Foto: youtube prtscr

Ovoj višedecenijskoj poteri posvećen je i čuveni HBO dokumentarni serijal, tokom čijeg snimanja je Durst praktično sam sebi presudio.

Sve je počelo krajem decembra 2000. godine u Los Anđelesu, kada je u svojoj kući pronađena mrtva Suzan Berman, ćerka poznatog mafijaša iz Las Vegasa i Durstova dugogodišnja bliska prijateljica.

Foto: youtube prtscr

Suzan je ubijena klasičnom likvidacijom, jednim metkom ispaljenim u potiljak iz neposredne blizine, bez ikakvih tragova premetačine ili provale. 

Foto: youtube prtscr

Samo nekoliko dana pre nego što je ubijena, njujorški tužioci su planirali da je zvanično ispitaju o misterioznom nestanku Durstove prve supruge Ketlin, koja je bez traga isparila još 1998. godine, a za čiju se smrt sumnjičio upravo Robert Durst. 

Foto: youtube prtscr

Kada je proces konačno počeo nakon dugogodišnje istrage i bekstva, Durst je aktivirao mašineriju vrhunskih advokata i medicinskih stručnjaka kako bi obezbedio alibi na ludilo. Na suđenju je tvrdio da pati od Aspergerovog sindroma, teških mentalnih poremećaja i hroničnih blokada svesti koje su izazvane strašnim traumama iz detinjstva, kada je gledao samoubistvo svoje majke.

Njegov pravni tim je grčevito insistirao na tome da je Durst te kobne noći, usled paranoje i panike, doživeo disocijativnu epizodu tokom koje se njegova svest potpuno odvojila od realnosti. Tvrdili su da je delovao u stanju potpuno isključene uračunljivosti, da je bio u mentalnoj magli i da se zbog psihotične amnezije uopšte ne seća trenutka kada je pištolj opalio.

Državni psihijatrijski veštaci su ga analizirali mesecima i vrlo brzo dokazali da je u pitanju visoko funkcionalni psihopatski profil koji savršeno kontroliše situaciju, a ne čovek u stanju rastrojstva.

Krunski dokaz njegove svesnosti i uračunljivosti bio je potez koji je povukao neposredno nakon ubistva, a koji je osmislio kako bi obezbedio da policija pronađe telo nesrećne žene.

Durst je, naime, poslao anonimnu kovertu policiji na Beverli Hilsu u kojoj se nalazio papirić sa ispisanom adresom Suzan Berman i samo jednom rečju - LEŠ.

Foto: youtube prtscr

Međutim, praveći tu poruku, Durst je napravio kardinalnu grešku i napisao ime grada sa viškom slova, ostavljajući trag koji će ga pratiti godinama.

Godinama kasnije, tokom snimanja pomenutog dokumentarca, porodica Suzan Berman je producentima predala staro, privatno pismo koje im je Robert Durst poslao devedesetih godina.

Kada su istražitelji uporedili kovertu anonimne poruke o lešu i Durstovo staro pismo, otkrili su da je rukopis identičan, ali što je najvažnije, Durst je u oba navrata napravio potpuno istu, specifičnu pravopisnu grešku u pisanju adrese.

Foto: youtube prtscr

Kada su ga autori serije suočili sa ovim dokazom pred upaljenim kamerama, Durst je prebledeo, a nakon intervjua je otišao u toalet zaboravivši da mu je bežični mikrofon i dalje uključen. U potpunom mraku kupatila, sam sa sobom, prošputao je jezivo priznanje da ih je sve ubio.

Foto: youtube prtscr

Forenzički psihijatri su na sudu iskoristili slanje anonimne poruke policiji kao dokaz da je ubica nakon zločina bio savršeno sabran, proračunat i svestan protivpravnosti svog dela, jer osoba u stanju disocijativnog ludila i amnezije ne planira rutu bekstva i ne šalje pažljivo osmišljene tragove policiji.

Robert Durst je proglašen potpuno uračunljivim i osuđen je na doživotnu robiju bez prava na pomilovanje, a ubrzo nakon toga je preminuo u zatvorskoj bolnici.

Foto: Tanjug/AP

Detaljno zaključavanje stana i Fejsbuk statusi Darijana Musića, svesno stavljanje proteza i taktičko pucanje kroz vrata Oskara Pistorijusa, kao i slanje anonimnog pisma policiji sa sve prepoznatljivom pravopisnom greškom Roberta Dursta, nisu dela nesvesnih i ludih ljudi. To su dokazi hladnokrvne proračunatosti i svesti o protivpravnosti dela, zbog čega su svi oni, umesto u psihijatrijske ustanove, opravdano poslati na višedecenijske i doživotne robije.

BONUS VIDEO