Milioni nestali pred očima čuvara: Beograd, Luvr i Boston ostali bez neprocenjivih dragocenosti (FOTO)

Filmski planovi, lažne uniforme, pokretne platforme i remek-dela vredna stotine miliona evra. Iako važe za jedne od najčuvanijih institucija na svetu, ni muzeji nisu ostali imuni na spektakularne pljačke koje su šokirale javnost i godinama punile naslovne strane.

Krađa umetničkih dela spada među najteže zločine protiv kulturne baštine, a pojedine pljačke ostale su upamćene ne samo zbog vrednosti ukradenih eksponata, već i zbog načina na koji su izvedene.

Dok su neki lopovi uspeli da prevare obezbeđenje lažnim policijskim značkama, drugi su se do plena domogli uz pomoć pokretnih platformi ili zahvaljujući ozbiljnim propustima u sistemu zaštite. Ovo su tri slučaja koja su ostavila neizbrisiv trag u istoriji.

MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI (Beograd, 2019.)

Jedna od najvećih krađa kulturnog blaga u Srbiji dogodila se tokom leta 2019. godine, ali je javnost za nju saznala tek dve godine kasnije.

Foto: Foto: Shutterstock

Iz depoa Muzeja primenjene umetnosti nestao je 41 eksponat, uglavnom zlatni nakit iz 19. i prve polovine 20. veka.

Među ukradenim predmetima nalazila se i izuzetno vredna narukvica izrađena u Minhenu 1887. godine, za koju se veruje da je pripadala dinastiji Obrenović. Ukupna vrednost ukradenih predmeta procenjena je na oko 300.000 evra.

Kao osumnjičeni označen je noćni čuvar, protiv koga je podneta krivična prijava, dok je tadašnja ministarka kulture izjavila da je ključ od depoa navodno bio ostavljen u fioci radnog stola.

Veći deo ukradenih eksponata ni danas nije pronađen. 

LUVR (Pariz, 2025.)

U noći između 18. i 19. oktobra 2025. godine četvorica lopova izvela su jednu od najdrskijih pljački u istoriji muzeja Luvr.

Foto: Reuters

Prerušeni u građevinske radnike, dovezli su kamion sa pokretnom platformom, kakva se u Parizu često koristi prilikom selidbi. Dvojica su se platformom podigla do prozora Galerije Apolon, isekla staklo električnim alatom i za svega nekoliko minuta ušla u muzej.

Meta su bile dve visokobezbednosne vitrine u kojima su se nalazili francuski kraljevski dragulji.

Lopovi su odneli osam istorijskih komada nakita, među kojima su bile tijare, ogrlice, minđuše i broševi koji su pripadali kraljicama Mariji Ameliji i Hortenziji, Mariji Lujzi i carici Evgeniji. Tokom bekstva ispustili su krunu carice Evgenije, koja je pronađena oštećena, dok ostali dragulji do danas nisu vraćeni.

Foto: Foto: Interpol

Vrednost ukradenih predmeta procenjena je na oko 88 miliona evra.

Francuska policija uhapsila je više osumnjičenih, protiv kojih je pokrenut krivični postupak, ali najveći deo plena i dalje nije pronađen.

ISABELLA STEWART GARDNER MUZEJ (Boston, 1990.)

Ova pljačka i danas važi za najveću nerešenu krađu umetnina u istoriji.

Foto: Foto: Shutterstock

Dvojica muškaraca prerušena u policajce pozvonila su na ulaz muzeja tvrdeći da odgovaraju na prijavu o narušavanju reda. Dežurni čuvar prekršio je proceduru i pustio ih unutra.

Foto: Foto: Wikipedia

Lopovi su vezali dvojicu čuvara i narednih 81 minut potpuno nesmetano obilazili galerije, skidajući umetnička dela sa zidova i iz vitrina.

Odneli su ukupno 13 umetničkih dela, među kojima su bila dela Rembranta, Johanesa Vermera, Edgara Degaa i Eduara Manea.

Današnja procenjena vrednost ukradenih umetnina prelazi 500 miliona dolara, a nijedno delo nije pronađeno. Muzej i danas drži prazne ramove na mestima gde su slike nekada visile kao podsetnik na najveću pljačku umetnina u istoriji.

Uprkos višedecenijskoj istrazi FBI-ja, niko nikada nije osuđen, a slučaj je i dalje otvoren.

Bez obzira na to da li su lopovi koristili lažne policijske uniforme, pokretne platforme ili iskoristili propuste u sistemu obezbeđenja, zajedničko svim ovim slučajevima jeste da su kulturna dobra neprocenjive vrednosti nestala gotovo pred očima čuvara. Dok su pojedini počinioci završili pred sudom, mnoge umetnine nikada nisu vraćene, zbog čega ove pljačke i danas predstavljaju jedne od najvećih misterija u svetu umetnosti.

BONUS VIDEO