UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SE ŽALILO VUČIĆU! Nacrte zakona su pisali oni koji GODINAMA NISU UŠLI U SUDNICU!

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) u čijem sastavu je i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) obratilo se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i obavestilo ga o pojedinim lošim rešenjima predviđenim nacrtima pet pravosudnih zakona, o kojima je u toku javna rasprava, kao i o spornoj procedure njihove izdrade.

Kao strukovno udruženje sudija, tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, iz protesta smo odbili da učestvujemo u javnoj raspravi, jer nijedan od naših predloga za poboljšanje radnih verzija zakona nije usvojen, a rasprava je počela formalno 13. decembra, tek nakon pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, koja je i 2018. godine dala pozitivno mišljenje na dijametralno suprotna ustavna rešenja, saopšteno je iz ovih institucija.

Predsedniku Srbije ukazali smo da su pojedine zakonske odredbe suprotne usvojenim ustavnim amandmanima i Ustavu Repubike Srbije, što će u narednom periodu dovesti do intervencije Ustavnog suda i njihove kasacije. Takođe mu je skrenuta pažnja na čitav niz predloženih odredbi koje nisu u skladu sa evropskim standardima, niti u interesu građana Srbije, a što će razoriti ionako krhko sprsko pravosuđe.

Nisu sva rešenja loša, naprotiv, pozdravljamo izbor sudija i javnih tužilaca u savetima, ukidanje probnog mandata, ali ne i zakonske odredbe kojima se razgrađuje hijerarhijsko uređenje javnog tužilaštva što će dovesti do neujednačenosti postupanja i nepredvidivosti odluka, a što su samo neki od ključnih zahteva u okrivu pregovora sa EU za poglavlje 23.

Foto: UST

Obavestili smo predsednika republike da nacrte pravosudnih zakona nisu pisali oni koji će ih primenjivati u svakodnevnoj praksi, već ljudi koji godinama nisu ušli u sudnicu, nisu izašli na uviđaj i ne znaju probleme građana, niti probleme na terenu, a za nekoliko godina idu u penziju.

Kada je u pitanju Nacrt zakona o javnom tužilaštvu, najspornija je odredba prema kojoj će upućivanje javnih tužilaca biti moguće samo iz jednog u drugo javno tužilaštvo istog nivoa, dok se ukida aktuelno rešenje prema kojem je moguće upućivanje iz osnovnih u viša javna tužilaštva, a koje osigurava funkcionisanje tužilaštava koja imajupotrebu za kadrovima.

O razbijanju hijerarhijskog uređenja javnog tužilaštva i narušavanju njegove samostalnosti u radu i odlučivanju govori i sporna odredba prema kojoj o prigovoru na obavezno uputstvo glavnog javnog tužioca ili neposredno višeg glavnog javnog tužioca nižem glavnom javnom tužiocu neće, kao sada, odlučivati neposredno viši javni tužilac, već hibridna komisija.

Podsetili smo i da je intencija ustavotvorca bila da ograniči mandate predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog javnog tužioca na jedan mandat bez prava ponovnog izbora, ali da je međutim, u prelaznim i završnim odredbama Ustavnog zakona i predlozima novih zakona ta intencija promenjena, tako da predsenik VKS i VJT imaju pravo na još po jedan mandat dok svi ostali predsenici sudova i glavni javni tužioci nemaju to pravo.

To ukazuje da su ovakve zakonske odredbe suprotne usvojenim ustavnim amandmanima i Ustavu Repubike Srbije, što će u narednom period dovesti do intervencije Ustavnog suda i kasacije spornih odredbi.

Predsedniku republike je ukazano i da je zabrinjavajuće to što Pravosudna akademija, u koju je država ulagala skoro dve decenije, kao centar za obuku sudija, tužilaca i pomoćnika, nije čak ni pomenuta ni u ustavnim rešenjima, niti u nacrtima pravosudnih zakona.

Kada je u pitanju jačanje nezavisnosti sudova i sudija, ukazali smo da to nije moguće postići bez materijalne nezavisnosti, što je i glavna zamerka sudskim zakonima.

Takođe je upitan legitimitet članova Visokog saveta sudstva koji će i posle izmene zakona nastaviti da budu članovi tog tela, iako je zakonskim predlozima propisano da u sastav VSS uđe i jedan predstavnik sudija za prekršaje. To znači da će VSS u nelegalnom sastavu birati sudije I donositi druge odluke do isteka mandata aktuelnim članovima.

Predsedniku je posebno skrenuta pažnja na ključno pitanje - šta je bio motiv i čiji da se u izradu najpre ustavnih amandmana pa zatim i zakonskih predloga, ne uključe predstavinici UST koji su 2018. godine podržali predloge ustavnih amandmana koji su dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

Kako to da od 15 članova u radnim grupama nema mesta za jednog člana UST? Da li je ovo Ministarstvo pravde - ministarstvo samo dva strukovna udruženja, čiji su članovi bili u radnim grupama - Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca? Ne zaboravimo i strukovno udruženje Forum sudija koje je takođe skrajnuto u procesu izrade sudijskih zakona, kao i Udruženje sudija prekršajnih sudova koje je takođe odlučilo da ne učestvuje u javnoj raspravi.

Pored niza drugih zamerki kada je u pitanju izrada predloženih rešenja sa kojima smo upoznali predsednika, posebno smo naglasili da su predložena rešenja poslata međunardnom telu na ocenu pre rasprave i ocene u domaćoj stručnoj javnosti, čime je izigrano ne samo poverenje predstavnika struke, već na prvom mestu građana Srbije u čijem bi interesu trebalo da se reformiše pravosuđe.

Time su pređene sve granice tolerancije, a što je uslovilo i našu odluku o daljem ne učešću u fingiranoj javnoj raspravi.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.