UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SE ŽALILO VUČIĆU! Nacrte zakona su pisali oni koji GODINAMA NISU UŠLI U SUDNICU!

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) u čijem sastavu je i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) obratilo se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i obavestilo ga o pojedinim lošim rešenjima predviđenim nacrtima pet pravosudnih zakona, o kojima je u toku javna rasprava, kao i o spornoj procedure njihove izdrade.

Kao strukovno udruženje sudija, tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, iz protesta smo odbili da učestvujemo u javnoj raspravi, jer nijedan od naših predloga za poboljšanje radnih verzija zakona nije usvojen, a rasprava je počela formalno 13. decembra, tek nakon pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, koja je i 2018. godine dala pozitivno mišljenje na dijametralno suprotna ustavna rešenja, saopšteno je iz ovih institucija.

Predsedniku Srbije ukazali smo da su pojedine zakonske odredbe suprotne usvojenim ustavnim amandmanima i Ustavu Repubike Srbije, što će u narednom periodu dovesti do intervencije Ustavnog suda i njihove kasacije. Takođe mu je skrenuta pažnja na čitav niz predloženih odredbi koje nisu u skladu sa evropskim standardima, niti u interesu građana Srbije, a što će razoriti ionako krhko sprsko pravosuđe.

Nisu sva rešenja loša, naprotiv, pozdravljamo izbor sudija i javnih tužilaca u savetima, ukidanje probnog mandata, ali ne i zakonske odredbe kojima se razgrađuje hijerarhijsko uređenje javnog tužilaštva što će dovesti do neujednačenosti postupanja i nepredvidivosti odluka, a što su samo neki od ključnih zahteva u okrivu pregovora sa EU za poglavlje 23.

Foto: UST

Obavestili smo predsednika republike da nacrte pravosudnih zakona nisu pisali oni koji će ih primenjivati u svakodnevnoj praksi, već ljudi koji godinama nisu ušli u sudnicu, nisu izašli na uviđaj i ne znaju probleme građana, niti probleme na terenu, a za nekoliko godina idu u penziju.

Kada je u pitanju Nacrt zakona o javnom tužilaštvu, najspornija je odredba prema kojoj će upućivanje javnih tužilaca biti moguće samo iz jednog u drugo javno tužilaštvo istog nivoa, dok se ukida aktuelno rešenje prema kojem je moguće upućivanje iz osnovnih u viša javna tužilaštva, a koje osigurava funkcionisanje tužilaštava koja imajupotrebu za kadrovima.

O razbijanju hijerarhijskog uređenja javnog tužilaštva i narušavanju njegove samostalnosti u radu i odlučivanju govori i sporna odredba prema kojoj o prigovoru na obavezno uputstvo glavnog javnog tužioca ili neposredno višeg glavnog javnog tužioca nižem glavnom javnom tužiocu neće, kao sada, odlučivati neposredno viši javni tužilac, već hibridna komisija.

Podsetili smo i da je intencija ustavotvorca bila da ograniči mandate predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog javnog tužioca na jedan mandat bez prava ponovnog izbora, ali da je međutim, u prelaznim i završnim odredbama Ustavnog zakona i predlozima novih zakona ta intencija promenjena, tako da predsenik VKS i VJT imaju pravo na još po jedan mandat dok svi ostali predsenici sudova i glavni javni tužioci nemaju to pravo.

To ukazuje da su ovakve zakonske odredbe suprotne usvojenim ustavnim amandmanima i Ustavu Repubike Srbije, što će u narednom period dovesti do intervencije Ustavnog suda i kasacije spornih odredbi.

Predsedniku republike je ukazano i da je zabrinjavajuće to što Pravosudna akademija, u koju je država ulagala skoro dve decenije, kao centar za obuku sudija, tužilaca i pomoćnika, nije čak ni pomenuta ni u ustavnim rešenjima, niti u nacrtima pravosudnih zakona.

Kada je u pitanju jačanje nezavisnosti sudova i sudija, ukazali smo da to nije moguće postići bez materijalne nezavisnosti, što je i glavna zamerka sudskim zakonima.

Takođe je upitan legitimitet članova Visokog saveta sudstva koji će i posle izmene zakona nastaviti da budu članovi tog tela, iako je zakonskim predlozima propisano da u sastav VSS uđe i jedan predstavnik sudija za prekršaje. To znači da će VSS u nelegalnom sastavu birati sudije I donositi druge odluke do isteka mandata aktuelnim članovima.

Predsedniku je posebno skrenuta pažnja na ključno pitanje - šta je bio motiv i čiji da se u izradu najpre ustavnih amandmana pa zatim i zakonskih predloga, ne uključe predstavinici UST koji su 2018. godine podržali predloge ustavnih amandmana koji su dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

Kako to da od 15 članova u radnim grupama nema mesta za jednog člana UST? Da li je ovo Ministarstvo pravde - ministarstvo samo dva strukovna udruženja, čiji su članovi bili u radnim grupama - Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca? Ne zaboravimo i strukovno udruženje Forum sudija koje je takođe skrajnuto u procesu izrade sudijskih zakona, kao i Udruženje sudija prekršajnih sudova koje je takođe odlučilo da ne učestvuje u javnoj raspravi.

Pored niza drugih zamerki kada je u pitanju izrada predloženih rešenja sa kojima smo upoznali predsednika, posebno smo naglasili da su predložena rešenja poslata međunardnom telu na ocenu pre rasprave i ocene u domaćoj stručnoj javnosti, čime je izigrano ne samo poverenje predstavnika struke, već na prvom mestu građana Srbije u čijem bi interesu trebalo da se reformiše pravosuđe.

Time su pređene sve granice tolerancije, a što je uslovilo i našu odluku o daljem ne učešću u fingiranoj javnoj raspravi.