Ispovest žrtve masovnog ubice: Zlatić me napravio invalidom njegov metak još nosim u stomaku!

Bio sam sa ženom u kafiću 2. jula 2016, kad je Siniša Zlatić ubio petoro i ranio nas 22. Stopala od tada ne osećam, a metak mi je ostao u stomaku i ne smeta mi, osim što "pištim" na aerodromu kad prođem kroz metal-detektor, priča kroz osmeh Stanarević, koji je pored sve muke zadržao vedar duh

Saša Stanarević (44) iz Ravnog Topolovca ostao je invalid pre tačno sedam godina u Žitištu kod Zrenjanina, kada je monstrum Siniša Zlatić (44) pobio pet ljudi i ranio još 22. Stanarević od tada živi s metkom u stomaku, a zbog povreda koje je zadobio u lumbalnom delu kičme, ostao je invalid, ne oseća stopala i kreće se uz pomoć hodalice.

Zadržao vedar duh

Metak koji je pogodio Sašu Stanarevića kobne julske noći u kafiću u Žitištu zauvek ga je učinio invalidom.

- Metak koji je prošao kroz lumbalni deo kičme zadržao se u donjem desnom delu stomaka. Učaurio se tu i ne smeta drugim organima. Doktori su mi savetovali da je najbolje da se metak ne odstranjuje, jer su oko njega krvni sudovi. Bitno je da meni ne smeta, ne osećam ga u telu, osim što "pištim" kad prolazim kroz metal-detektor na aerodromu, ali imam lekarsku dokumentaciju, pa sve prođe u najboljem redu - priča kroz osmeh Stanarević, koji je uprkos svoj muci i tragediji zadržao vedar duh i smisao za humor.

On napominje da svake godine obavlja lekarske kontrole i snimanja, ali i tu mora strogo da se pridržava propisa.

- Ne smem da se snimam magnetnom rezonancom zbog tog metka, već isključivo skenerom i rendgenom. Snimci su pokazali da se metak ne pomera, a meni je to jedino važno. Nastradali su mi treći, četvrti i peti pršljen lumbalnog dela kičme. Četvrti je ceo pukao. Usledile su operacije, onda oporavci u banjama... Konstantno osećam bolove, posebno na promenu vremena, ali dobro je što mogu da prognoziram vreme kao meteorolog - nastavio je da se šali šarmantni Stanarević, koji posle ranjavanja nikad nije pao u depresiju.

Foto: V.N.

 

 

On dodaje da je tokom pucnjave u kafiću jedan metak zakačio po nozi i njegovu suprugu.

- Ona je pala pre mene i nije imala teške posledice. U celoj tragediji, od dvadeset dvoje ranjenih, jedna devojka i ja smo najgore prošli. Njoj su doktori morali da odseku nogu, dobila je protezu i hoda pomoću nje - kazao je Saša.

Inače, život našeg sagovornika preokrenuo se 2. jula 2016, pola sata posle ponoći. Bila je gužva u bašti kafića, svirala je muzika uživo i odjednom se začuo rafal.

- U prvi mah pomislio sam da su petarde. Ljudi su počeli da padaju preko mene, i sam sam pao. Nisam znao o čemu se radi! Ugledao sam jednu devojku koja je ležala pored mene. Metak joj je prošao kroz glavu, scena je bila užasna. Moja supruga je ustala, pomislila je da je nastala opšta tuča i počela je da me vuče, vičući da ustanem. Rekao sam joj da ne osećam noge i da ne mogu da ustanem. Nastala je opšta panika, vriska, histerija, ljudi su trčali na sve strane - priseća se Saša tog traumatičnog događaja.

Foto: V.N.

 

Maksimalna kazna

 

Kako je kasnije utvrđeno istragom, Siniša Zlatić je kobne noći saznao da je njegova bivša žena Dijana (30) u kafiću "Makijato" u Žitištu u društvu prijatelja. Pomračenog uma od bolesne ljubomore, Zlatić je došao s puškom u kafić i zapucao. Ubio je Dijanu (30), Vladimira Mijatovića (40) i Stevana Jojića (40) iz Žitišta, kao i Vladimira Kosovića (34) iz Ravnog Topolovca i Jovanu Popović (20) iz Banatskog Karađorđeva, a još 22 osobe su ranjene. Motiv zločina je, navodno, bila ljubomora. Osuđen je pravosnažno na 40 godina robije, što je u to vreme bila maksimalna kazna. 

Odšteta za ranjene

Advokat iz Žitišta nedavno je pokrenuo sudski postupak kojim zahteva od države da isplati odštetu ranjenima u masovnom ubistvu.
- Kako sam čuo, već su prošla tri slučaja, sada bih ja trebalo da dođem na red i još jedan momak, koji je takođe ranjen - kaže Saša Stanarević.

Foto: V.N.

Jon Fluture: Izbegao sam smrt za 10 minuta

Meštani Žitišta i okoline i posle sedam godina se s tugom prisećaju masovnog ubistva. Jon Fluture iz obližnjeg Torka bio je u kafiću "Makijato" tog 2. jula 2016. sa sinom i suprugom.

- Izašli smo iz lokala desetak minuta pre pucnjave, a za zločin smo saznali tek sutradan. Srećom, izbegli smo tragediju. Velika je to žalost, nevini, mladi ljudi su stradali. Sećanja su toliko jaka da smo i ove godine povodom "Pile festa" bili u Žitištu i ponovo otišli u isti kafić. Komentarisao sam ženi: "Šta ćemo ako neko ponovo i zapuca" - kaže Jon.